Ajrton Sena – priča o šampionu nad šampionima (II DEO) (VIDEO)

Prvi deo ove priče možete pročitati OVDE

Početak nove sezone bio je osveženje za Ajrtona. Prost više nije bio u timu, tako da nije bio opterećen borbom unutar ekipe. Doduše, te godine je morao da pobedi Prosta koji je prešao u Ferrari, ali na trkačkoj stazi. Sezona je dobro krenula za Senu. U prvih pet trka tri puta je slavio i jednom zabeležio treće mesto. Francuz je odmah uzvratio udarac s tri vezane pobede.

Velika borba se ovaj put vodila između dva velika vozača i dva velika tima, sve do Velike nagrade Japana. Po treći put zaredom titula se odlučivala na ovoj stazi. Sena osvaja pol poziciju pred odlučujuću trku. Ovaj put, Prost je bio taj koji je morao da pobedi da bi se održao u borbi za titulu. Isto kao i prethodne godine, Francuz je uz pomoć svog prijatelja i predsednika FIA-e, uspeo da sredi da se pol pozicija premesti na prljavi deo staze. Kada je ovo saznao, Sena je poludeo od besa. Rekao je da ovaj put neće moći, prošle godine je bilo po njihovom, ne i ovaj put, ovaj put će biti po njegovom! Vozači su se poređali za start, svetla se gase trka kreće. Prost ima blagu prednost pri ulasku u prvu krivinu, ali Sena pokušava manevar s unutrašnje strane, udara Prosta i obojica završavaju u šljunku. Šampionat je gotov – Ajrton Sena postaje dvostruki šampion sveta.

Sena nije bio najsrećniji što se sezona završila na ovaj način. Pred medijima je govorio kako je srećan i zadovoljan što je opet šampion i kako je to lep osećaj, ali po njegovom govoru tela videlo se da nije baš tako. Sena, za razliku od Prosta nije voleo da igra prljavo (on je bio agresivan i bezdušan na stazi, ali nikad nije namerno izbacivao protivnike) i osećao se poprilično loše zbog manevra koji je napravio, ali drugačije nije mogao da ih pobedi. Jasno se videlo da će Žan-Mari Balestr uraditi sve kako bi Prost uzeo još jednu titulu.

Naredna (1991.) godina je bila je možda i najbolja u Seninoj karijeri. Sjajno je startovao pobedom na Velikoj nagradi SAD-a. Zatim dolazi trka u njegovom rodnom gradu, Sao Paulu. Za sve ove godine Ajrton još nije ostvario pobedu pred svojom publikom. Sad je došao trenutak da se to promeni.

Trku je započeo s pol pozicije i odmah nakon starta je počeo da odmiče. Ipak, Mensel mu nije dozvolio da pobegne sve do 50. kruga, kada mu puca guma. Sada je sve je izgledalo kao de će ovo biti jedna lagana pobeda za Brazilca. Međutim onda se dešava katastrofa. Nekoliko krugova pre kraja trke, Senin menjač ostaje zaglavljen u šestom stepenu prenosa. On nije stao već je nastavio dalje! Takav bolid nije bilo moguće voziti, snaga koja je bila potrebna da se njime upravlja je bila ogromna. Uz nadljudske napore, uz poslednji atom snage, Sena uspeva da takav bolid poveze kroz cilj i pobedi!

Izliv emocija je bio neverovatan. Publika je bila u ekstazi, svi su skakali i skandirali njegovo ime. Sena je iz sveg glasa plakao od sreće i lupao se po glavi. Uspeo je, posle svih godina, pobedio je u svojoj domovini, pred publikom koja ga je gledala kao Boga. Što zbog umora, što zbog euforije, Sena nije mogao da doveze bolid do garaža. Zaustavio ga je na stazi, a tim lekara je došao da ga pregleda. Od neverovatnih napora, Brazilac je doživeo povredu ramena i jedva je mogao da se pomera. Videlo se da je u ogromnim bolovima. Ipak, na podijum izlazi sa velikom zastavom Brazila, dignutom visoko iznad svoje glave. Koliko su bolovi bili jaki govori i to da Sena nije mogao da podigne pehar iznad glave, tek iz trećeg puta je uspeo. Uz suze je slušao himnu, dok je publika i dalje skandirala „Sena, Sena, Sena…“

Posle ove velike pobede, Brazilac je nastavio niz i pobedio u naredne dve trke u San Marinu i Monaku. Na petoj trci sezone za Veliku nagradu Meksika, Ajrton doživljava prvu ozbiljniju nezgodu u bolidu Formule 1. Udes je izgledao strahovito, Sena je izleteo sa staze u pesak, i kada je udario u zaštitne gume, bolid je završio naopačke.

Na svu sreću, prošao je bez ozbiljnjih povreda.  Na toj trci završio je na podijumu kao trećeplasirani. Do kraja sezone, vodio je sjajne borbe s Menselom. Odluka je ponovo pala na trci za Veliku nagradu Japana. Mensel je morao da pobedi da bi održao šanse do kraja, a Seni je bilo dovoljno i drugo mesto da bi postao šampion. Trka je krenula, Mensel je pritiskao Senu, ali u jednom momenu, Britanac preteruje i završava u šljunku pored piste.  Samim tim i titula je odlučena, Sena osvaja treću titulu šampiona sveta i dospeva na listu velikana ovog sporta.

Sledeće sezone (1992.) Sena nije imao nikakvu šansu da uzme titulu. Ekipa Williamsa je napravila veliki iskorak na polju elektronike. Bolid je sam podešavao balans, što je značilo da svaku krivinu kompjuter namesti bolid za optimalan prolaz. Te godine, pa i dobar deo devedesetih, britanski tim je dominirao ovim sportom. Sena je bio očajan. On je smatrao, kao i većina vozača, da ovakav pristup, da bolid radi veći deo posla, nije pravi smer u kom Formula 1 treba da ide. Sena je nekoliko puta spominjao kako bilo ko može da bude konkurentan kada se stavi u toliko brz bolid (kao što danas imamo slučaj s Mercedesom).

Alen Prost, koji nije učestvovao u ovogodišnjem šampionatu, jer ga je Ferrari otpustio pre kraja prethodne godine zbog konstantnih kritika na račun bolida, počeo je pregovore u vezi s potpisivanjem ugovora za sledeću sezonu u Williamsu. Jedini uslov koji je imao bio je da Sena ne bude njegov timski kolega, na šta je tim pristao. Prost je znao da, ako bi Ajrton vozio s njim, od njegove titule ne bi bilo ništa, a on je ipak hteo da dođe do četvrte pre njega. Sena je još više bio dotučen ovakvim raspletom. On nije krio da želi u Williams, na kraju krajeva ko ne bi hteo da vozi za dominantnu ekipu? Smatrao je da je Prost kukavica i da nema petlju da se još jednom obračuna sa njim na stazi, što i nije bilo daleko od istine.

U svakom slučaju 1992. godine Sena je uspeo u par navrata da pobedi Williams iako su bili dominantni. Uspeo je da pobedi u Monaku, Mađarskoj i Italiji. Dobar deo sezone je vodio veliku borbu protiv tada nove zvezde u usponu, Mihaela Šumahera. Njih dvojica su na kraju sezone bili najbolji od ostalih vozača, ako se izuzme predominantni Williams.

Sledeće (1993.) godine, Williams zadržava svoj dominantan status u odnosu na ostale timove. Činjenica da sad i Prost vozi za njih bila je još gora po Senu. Brazilac je odlučio da pokaže sve što zna, nije mogao tako lako da dozvoli svom velikom rivalu da uzme još jednu titulu. U prvoj trci sezone, Sena je završio drugi, odmah iza Prosta. Na sledeće dve uzvraća udarac: najpre u svom rodnom gradu, gde je pre dve godine doživeo jedan od najlepših momenata u karijeri.

Williamsi su bili u prvom startnom redu, iza njih Sena i Šumaher. Odmah na startu Sena pretiče drugoplasiranog Hila, ali je uspeo da ga zadrži svega nekoliko krugova pre nego što se ovaj vratio na drugu poziciju. Williamsi su počeli da odmiču, Sena dobija kaznu, sve je izgledalo gotovo, ali onda na scenu stupa – kiša. Senin teren, Prost odustaje, Sena smanjuje prednost za vodećim i na kraju pretiče Hila i lagano odmiče i pobeđuje po drugi put u svom rodnom Sao Paulu.

Naredna trka je možda i jedna od Seninih najčuvenijih. Donington 1993. Kiša je padala od samog početka. Sena je bio na četvrtoj startnoj poziciji. Ispred njega Šumaher i dvojac Williamsa. Na startu, Šumaher blokira Senu i obojica gube jednu poziciju do prve krivine. Zatim sledi magija. Sena, ponovo kada su uslovi najteži i kada je umeće vozača na prvom mestu, pokazuje svoju nadmoć. Prvo je pretekao Šumahera pa zatim Vendlingera, pa Hila i na kraju Prosta. Ovo ne bi bilo ništa čudno da to nije uspeo sve da uradi za manje od jednog kruga! Posle ovog Brazilac je odmakao i zabeležio još jednu pobedu, drugu zaredom.

Do kraja sezone, Sena je veći deo trka proveo iza Prosta u Williamsu, ali je i dalje bio ubedljivo bolji od ostatka karavana. Čak je bio bolji i od Hila koji je takođe vozio Williams. Francuz je uz pomoć nadmoćnog bolida osvojio svoju četvrtu titulu i povukao se iz Formule 1. To je Seni otvorilo mesto u Williamsu. Pregovori su počeli i bilo je jasno da će sledeće godine voziti za njih.  Poslednja trka u sezone u Australiji bila je nabijena emocijama za Senu i McLaren. Posle duge i uspešne saradnje došao je kraj da se rukuju, zahvale jedni drugima i raziđu. Sena je bio maestralan na toj trci, krenuo je sa pol pozicije i pobedio. Kada ga je sačekao da izađe iz bolida Ron Denis mu je i tad rekao „još nije kasno da se predomisliš“. Sena je naravno ostao pri svom ide u Williams, što će se ispostaviti kao zla kob za Brazilca. Ovo je bila njegova poslednja pobeda u McLarenu.

Pre početka sezone (1994.), mediji su napravili atmosferu kao da je Sena već obezbedio titulu; „on je najbolji vozač, ima najbolji bolid, dajte mu odmah trofej.“ Prve dve trke su krenule loše po Brazilca. Nije bio zadovoljan ponašanjem bolida, balans mu nikako nije odgovarao. Za to vreme, mladi Šumaher je pobedio u obe trke. Sena je smatrao da je Benetton u kom je Šumaher vozio imao elektronska pomagala za kontrolu proklizavanja, ali Williams nikad nije uložio protest, iako je to Brazilac tražio.

Treća trka u Imoli bila je ključna za Senin šampionat. Morao je da pobedi ako je želeo da se vrati u igru protiv mladog Nemca. Ceo vikend je bio napet, svi koju su bili sa njim govore da ga niko nije video kako se smeje već danima. Na prvim treninzima Sena nikako nije mogao da podesi balans bolida i konstantno se okretao na stazi. Međutim, druga stvar privukla pažnju tog dana, od tog momenta do kraja trkačkog vikenda dešavala se tragedija za tragedijom. Prvo je mladi Rubens Barikelo, Senin sunarodnik imao stravičan udes.

Zatim je Racenberger izgubio kontrolu nad svojim bolidom pri brzini od 320 km/h i udario u zid. Austrijanac je preminuo od zadobijenih povreda. Stanje je bilo očajno među vozačima. Prvo jedna velika nesreća, pa pogibija jednog vozača.

Svi su se pitali zašto se trka ne otkaže. Ipak, direkcija je odlučila da sve ide po planu.  U nedelju 1. maja 1994. kreće trka u Imoli. Sena je bio na pol poziciji. Trka počinje. Odmah na startu dešava se udes. Na stazi je vozilo bezbednosti. U šestom krugu trka se nastavlja. Sena je prvi iza njega Šumaher. Brazilac daje sve od sebe da pobegne. Počinje sedmi krug, u prvoj dugačkoj krivini koja se vozi punim gasom Sena gubi kontrolu i završava u zidu.

Udes je bio strahovit, bolid se prosto raspao od siline udarca. Sena se nije pomerao. Lekarska ekipa je velikom brzinom stigla do mesta udesa, izvadili su ga iz bolida i krenuli sa reanimacijom, ali nije bilo spasa. Sena je dobio silovit udarac u glavu i medicinskoj ekipi je odmah bilo jasno da se radi o fatalnoj povredi.

Tog popodneva veliko srce jednog velikog vozača, a još većeg čoveka prestalo je da kuca. Formula 1 i ceo svet izgubili su Ajrtona Senu. Glavni lekar Formule 1 Sid Votkins koji je bio na licu mesta, a ujedno bio je i veliki Senin prijatelj, izjavio je „i onda mu se telo opustilo, to je bio momenat, mada ja nisam religiozan, kada mu  je duh napustio telo“.

Senina sahrana je bila nešto nezapamćeno do tada. Njegovo telo je prevezeno za Brazil uz pratnju borbenih aviona. Na aerodromu ga je sačekala garda i njegov kovčeg je prošao kroz grad uz sve državne počasti. Nekoliko miliona građana došlo je da na ulicama Sao Paola oda poslednji pozdrav svom idolu i miljeniku nacije. Kada se i danas ode u Brazil i pomene samo ime Sena, svi ga i dalje gledaju kao heroja. Sena je pored vožnje bio poznat i kao veliki humanista, čovek koji je  pomagao narod Brazila, a posebno je bio fokusiran na pomoć deci.

U svojoj karijeri osvojio je tri titule šampiona sveta, 41 pobedu, 80 podijuma i 65 pol pozicija.

Zašto se za Senu i dan danas smatra da je najbolji vozač kojeg je svet ikada video? Bio je neustrašiv na stazi, znao je da upravlja bolidom bolje nego iko ikada. Kada pitate bilo kojeg vozača tog vremena čega su se najviše bojali, svi će reći žute kacige u retrovizoru. Tome u prilog najbolje govore njegove trke po kiši. Kada je bilo samo do umeća vozača, Sena nije imao ravnog. Takođe i u Monaku, gde snaga bolida nije presudna, gde se najbolje vidi ko je dobar vozač, Sena ima i dalje rekordnih šest pobeda. Da nije bilo političkih igara i te tamne strane sporta, Brazilac bi verovatno imao i više titula. Takođe, Sena je upamćen kao čovek koji je bio nepobediv u kvalifikacijama.

U to vreme, kvalifikacije nisu funkcionisale kao danas. Vozač je čekao svoj red da izađe na stazu i odvoza nekoliko brzih krugova. Do tog momenta on priča s mehaničarima, gleda druge rezultate  i onda kada dođe red na njega, on se iz te priče prebacuje na vožnju i mora da bude vrlo skoncentrisan kako bi sve uradio kako treba. E, tu je Sena bio najbolji. Njegov nivo koncentracije je bio neverovatan. Nekoliko puta u karijeri, Ajrton je isticao kako nekada dostigne takav nivo usredsređenosti na vožnju, da više nema osećaj da je za volanom, nego kao da od gore gleda kako bolid leti stazom.

Formuli 1 će uvek nedostajati, ljudi koji prate  taj sport će ga uvek voleti, a ceo svet će ga se sećati i sa suzama u očima evocirati njegove nenadmašne vožnje. Nažalost, danas u Formuli 1 nema nijednog vozača iz Brazila.

Autor: Dušan Topić

Uredio: Pavle Barta