Fiat 600 1.2 e-Hybrid na međunarodnoj test vožnji

Fićom u Trst na kafu

Sunce, more, tartufi, ručno rađena testenina i originalni tršćanski espresso, samo su prateći elementi međunarodne test vožnje Fiata 600 1.2 e-Hybrid.

Ideja stara koliko i Fića. Biti spretan, biti urban, biti u duhu vremena

Upravo ovih nekoliko osobina iznetih do sada, Fiću razlikuju od ostatka sveta.

Nastao je 1955. kao Apeninski odgovor na francusko-nemačku automobilsku dominaciju (čitaj VW Buba/Renault 4).

Proizvodio se do 1985. a poslednji Fića iz ove legendarne serije je rođen u našoj Zastavi, kao model 750.

Odlično „skockan“, dopadljiv, stabilan, ekonomičan i udoban mogu se deklarisati kao osnovne karakteristike koje dominiraju novim Fiat 600 lakim hibridom.

Za razliku od izvornog modela koji je rođen u doba optimizma posle drugog svetskog rata, novi dolazi pod drugačijim, potpuno suprotnim okolnostima. U periodu automobilske pa i  svetske industrijske depresije i verovatno uoči novog velikog svetskog rata, ukoliko on nije već u toku.

Osim toga, ondašnji Fiat 600 je za konkurenciju imao dva modela, danas čak dvadest i dva. Podatak koji i nije toliko bitan jer svi zajedno danas aktuelni pripadnici B segmenta (uključujući i B-SUV) nemaju ni deo one snage kao što su imali VW Buba i Renault 4.

Potpuno jasno Fiatu 600 nije lako kao detetu strašno uspešnih roditelja. Ta stvar zna u životu biti vrlo nezgodna za potomstvo, jer priroda je regulisala da na vrhu ne možeš sedeti generacijama.

Dobra okolnosti za Fiat je što je kao brend poslednjih decenija pao ispod nivoa dostojnog legende, može se reći u pojedinim slučajevima i ispod automobilskog dostojanstva.

Za pokušaj povratka u staro uspešno društvo, Fiat je izabrao baš model 600 jer tim koji pobeđuje ne valja menjati.

Da bi odgovorio trendovima, prvo se pojavio i slovio za jedinu verziju, onaj pokretan samo na struju. Raspadom EV tržišta koje još skuplja svoje deliće po Evropi, Fiat je brže-bolje posegao za lakom hibridnom tehnologijom. Neki kažu uzetom iz Stelantis fundusa što bi se po karakteristikama na papiru moglo i potvrditi ali po karakteru automobila baš i ne.

Iako smo se u Peugeotu i Opelu već sreli sa ovim blago elektrifikovanim 1.2 trocilindarskim benzincem od 136 KS. Međutim on u ovoj Fiat 600 karoseriji pokazuje potpuno drugačiji karakter.

Uz 136 KS od čega nekih 29 KS pripada električnom motoru, možemo reći da u ovom slučaju elektrifikacija ima suštinski uticaja ne samo na performanse već i svojstvenu dinamiku kretanja koja je ovom automobilu prilično drugačija od svega što nude takozvani laki hibridi.

U Fiat 600 1.2 e-Hybrid ta električna pomoć je svrsishodna, snažna i u pojedinim režimima vožnje i jedini pogon. Priznajmo,  malo se nas vozilo između dva semafora samo na struju jer je laki hibrid bio tu da više zadovolji zakonodavca nego kupca.

Ovde je to drugačije, funkcionalno i moglo bi se reći vozaču dopadljivo. Ne samo kada se bešumno šunja uličicama jednog istarskog gradića, već i kada iz Novog Sada krene u Trst na kafu.

Električni motor od 29 KS smešten u menjački sistem, deluje trostruko. I kao pogon i kao podstrek automatkom menjaču sa 6 brzina ali i kao generator koji savršeno efikasno „krade“ svaki delić slobodne energije koju klasičan automobil rasipa. Kočenje, usporavanje, kratko oduzimanje gasa, sve su to faze u kojima se puni baterija koja posle momentalnim razvojem obrtnog momenta sjajno dopunjuje trocilindarski benzinac.

Sve gore izneto može biti „copy paste“ odgovor svim komentarima onih iz euro 3, euro 4 krševa sa 300-400.000 km koji zdušno tvrde „taj sa tri cilindra ima da se raspadne na 120.000 km“. Neće drugari, to vam ja garantujem. Električni motor do te mere u Fiatu 600 olakšava posao, da benzinac retko kada i dođe do svojih maksimuma eksploatacije.

Rečeno prati i dinamika vožnje koja je ugodna, ovih 136 KS su tihi uglađeni i sposobni da skoro 1.300 kilograma tešku karoseriju nose sa lakoćom. Dobra je stvar što je tržište nisko, što je dobro izbalansiran i baš zanimljiv za vožnju.

Potrošnja varira od ispod 4 litre u gradskim uslovima do oko 6 litara na otvorenom putu.

Dakle, subjektivan osećaj za upravljačem je solidna petica, objektivno do stoke stiže za 8,8 sekundi što je u ovom segmentu reklo bi se prosečna vrednost.

Pri većim brzinama se čuje trocilindraš, ne toliko izraženi ali se čuje, dok u gradskim uslovima, vožnja biva potpuno bešumna i opuštajuća.

Unutrašnjost je iznenađujuće komforna iako 4,17 metara dužine može biti sve osim mali automobil. Prednja sedišta su udobna i velika uz osrednju zadnju klupu i priličan prtljažnik koji meri 385 litara.

Enterijer je prozračan i dizajniran u modernom stilu, poštujući Fićinu tradiciju prednje konzole u boji karoserije. Najveći deo enterijera je izveden od reciklirane plastike pa se eto i time uklapa u ekološki ambijent, ma koliko od bio besmislen u pojedinim elementima.

Puno odeljaka za odlaganje predmeta, čaša, flaša, telefona valja pohvaliti ali i kritikovati, na oko relativno jeftin izgled plastike.

Iako ne možemo reći da je novi Fića ponudio revoluciju, ipak je u većini elemenata zadovoljio pa i više od toga.

U sve to se nekako uklapa i cena od 22.490 evra koja je u proseku klase i odgovara ponuđenom.

Dalje će svoje reći tržište, dobri uslovi za uspeh postoje.

A kako je izgledao naš put od NS do Trsta već za vikend u emaiiji Vrele Gume koja se emituje ekskluzivno na NovaS TV.

Iz Trsta: Miodrag i Lidija Piroški

BONUS VIDEO: TEST FIAT 600 1.2 e