Analize Međunarodne energetske agencije (IEA) pružaju nadu vezanu za klimatske akcije, ali kažu da bi naduvane cene nafte mogle da uspore globalni oporavak od Kovid-19 pandemije.
Rastuće cene „crnog zlata“ bi mogle da pomognu ubrzavanju tranzicije ka električnim vozilima, ali će to doći uz izvesnu cenu, jer se u isto vreme usporava ekonomski oporavak.
Svetska potražnja za sirovom naftom je u proseku porasla za 3,2 miliona barela dnevno u junu, u poređenju s prethodnim mesecom, ali ponovo pokrenuta proizvodnja nafte se nije dovoljno zahuktala, što je bio okidač za rast cena na tržištu.
Međunarodna energetska agencija je upozorila da bi cene nafte, koje su otišle gore za dve trećine ove godine, na 77 dolara za barel, mogle da se popnu još više , što bi moglo da dovede do nestabilnosti tržišta ukoliko naftne kompanije ne budu u stanju da isporuče više barela.
„Iako bi cene na trenutnom nivou mogle da ubrzaju tempo elektrifikacije transportnog sektora i pomognu ubrzanju energetske tranzicije, ujedno bi mogle da uspore ekonomski oporavak, posebno u zemljama u razvoju“, saopštila je IEA.
U SAD, koje su „lakmus papir“ za svetsko tržište, vozači se već sada suočavaju s rekordnim cenama goriva. Cena benzina je dostigla istorijski maksimum od 3,14 dolara za galon (3,78 litara), a mogla bi da se popne na čitavih pet dolara.
To bi rezultiralo nižim ukupnim troškovima vezanim za električne automobile, što bi moglo podstaći veći broj vozača da pređu na njih ranije nego što su prvobitno planirali. Međutim, više cene goriva mogu podstaći inflaciju troškova u globalnoj ekonomiji, posebno u nerazvijenim zemljama.
Agencija sa sedištem u Parizu, iskoristila je svoj uticajni mesečni izveštaj o tržištu nafte da upozori članice OPEC-a i njihove saveznike (OPEC+), da ukoliko izostane uspeh u pregovorima oko proizvodnje nafte, „to bi moglo značajno da zaoštri situaciju na tržištu“.
Potražnja za naftom je pala na najniži nivo još od Drugog svetskog rata, nakon izbijanja pandemije korona virusa. Međutim, potražnja bi mogla da se vrati najbržom zabeleženom stopom, dostižući nivo od pre pandemije do kraja 2022., sudeći po ranijem izveštaju IEA-e.
Diskusije s OPEC+, u vezi s određivanjem koliko brzo ovaj kartel može da poveća proizvodnju nafte nakon istorijskog pada prošle godine, propale su prošle nedelje, što znači povećanje proizvodnje neće biti dovoljno.
U međuvremenu, IEA je predvidela da će potražnja za naftom između jula i septembra biti za 3,3 miliona barela viša nego u prethodnom kvartalu.
U Evropi je u junu značajno povećan broj putnika u vazdušnom saobraćaju, što je povećalo potražnju za ovom vrstom goriva. Broj zakazivanja letova je povećan za 52 odsto u Velikoj Britaniji, u poređenju s podacima iz maja, s tim što su slična povećanja zabeležena i u Francuskoj (46 odsto), Nemačkoj (44 odsto) i Španiji (53 odsto).
Neusklađenost između brzorastuće potražnje za naftom i sporijeg tempa njene proizvodnje, mogla bi dovesti do nestabilnosti naftnog tržišta, posebno ako isporuka iz OPEC+ ne bude na odgovarajućem nivou. Na kraju, tržišna nestabilnost „ne pomaže u obezbeđivanju urednih i sigurnih energetskih tranzicija, niti je u interesu bilo proizvođača ili potrošača“, saopštila je IEA.
Vrele Gume
