Kraj vlasništva nad automobilima: trend koji bi mogao da zapečati sudbinu automobilske industrije

Do kraja sledeće godine, procenjuje se da će svi prihodi od softvera pristići iz pretplatničkog poslovnog modela. Neki analitičari smatraju da će automobilsko pretplatničko tržište porasti preko 70 odsto naredne godine.

U suštini, sve se vrti oko sistema ponavljanja ostvarivanja prihoda, a to je jedan od najznačajnijih trendova ove dekade, jer se ulazi u industriju vrednu više biliona dolara. Dakle, ovo bismo mogli nazvati svojevrsnim „megatrendom“, koji se učvršćivao u poslednjih pet godina.

Netflix je investitorima pružio povrat od preko 432 odsto. Adobe je u dobitku preko 400 odsto, dok su Zoom i Salesforce napredovali preko 393, odnosno 170 odsto.

Ideja o ponavljanju ostvarivanja prihoda je prisutna već duže vreme, ali tek u tri godine se pretvorila u spomenuti „megatrend“. Kada obrazac primenimo na automobilsku industriju, uviđamo da nas čekaju ozbiljni „potresi“ u okviru uvreženih stavova o vlasništvu nad automobilima. Baš kao što je Adobe omogućio većem broju ljudi da koristi vrhunske softverske pakete, tako bi i usluga pretplate na korišćenje automobila mogla značajno olakšati život ljudima, ne samo onima koji ne poseduju automobil, već i onima kojima je u izvesnim trenucima neophodno drugo ili treće vozilo.

Kada svemu dodamo trend značajnog rasta broja električnih automobila i veliki rast potražnje za njima, dolazimo do jednog od najboljih inovatora u ovoj oblasti – Facedrivea.

Ova pionirska firma u domenu podele vožnje elektromobila, okuplja oko sebe kompanije koje isto razmišljaju, uz ubrzani tempo prihvatanja ekološki prihvatljive vertikale.

„Zelena“ mašina rasta prihoda iz pretplatničke ekonomije

Doduše, Facedrive još uvek nije profitabilan. To je poenta, jer se ovde radi o igri s potencijalnim rastom, što znači da je kompanija još uvek na dnu „raskršća“ višestrukih „megatrendova“ uključujući električne automobile, sistem pretplate i ekološki podobne visokotehnološke solucije.

U poslednjih 12 meseci, prihodi Facedrivea su porasli za 552 odsto, dok je vrednost akcija kompanije u istom periodu porasla za preko 275 odsto.

Naravno, sve to privlači veliku pažnju ljudi koji su u potrazi za sledećom velikom stvari koja će se pojaviti u tim visokotehnološkim, multiindustrijskim „raskršćima“. Danas inovacije postaju najtraženija „roba“.

Gravitiranje ka rušenju institucije posedovanja automobila

Prodaja električnih automobila je skočila za 43 odsto u 2020., dok je ukupna prodaja četvorotočkaša pala za 20 odsto. Analitičari predviđaju da će tržište pretplate na automobile dostići 12 milijardi dolara do 2027. godine.

Svi veliki proizvođači automobila pokušavaju da pređu na ovaj model, od Porschea do Volvoa, pa čak i Hertz tu vidi ogromnu mogućnost za ozdravljenje nakon neprijatnog bankrota.

Milenijalci, trenutno najveća potrošačka grupa, ne vole da kupuju. Oni ne mogu priuštiti skupe odgovornosti koje idu paralelno s vlasništvom nad materijalnim stvarima. S druge strane, odani su robnim markama, životnom stilu i očuvanju životne sredine. Oni žele izbor i žele ga na sopstveni zahtev.

Briljantna igra nadgradnje

Ovde nije u centru pažnje proizvodnja automobila, ne radi se o prodaji novih elektromobila i nije reč o skupoj infrastrukturi. U pitanju je zapravo  briljantna strategija, koja podrazumeva kreiranje velikog ekosistema povezanog s ekološki prihvatljivim vozilima.

To je upravo ono što je Uber uradio, mada mu je u čitavoj priči izostao ekološki aspekt i to drastično. Budući da Facedrive ima više „vertikala“, pored onih pionirskih vezanih za podelu vožnje, smanjenje emisije ugljenika i dostavu hrane, on značajno nadmašuje Uber. Zapravo, Facedrive stvara upravo ono što milenijalci žele, zaokružen životni stil, koji u ovom trenutku za njih jedino ima smisla. S druge strane, rast prihoda je ono što investitori traže u okviru novog okruženja usmerenog ka tehnologiji.

Definitivno, kompanije poput Facedrivea treba držati „pod lupom“.

Model pretplate doživljava procvat

Kompanija AT&T je veteran u pretplatničkom poslovanju. Od telefonije do televizije, ova firma je dominantna sila u ovom domena već dugi niz godina. Zahvaljujući značajnim akvizicijama u vidu Time Warnera, HBO-a i Turner Broadcastinga, učešće AT&T je jedno od najvećih u industriji „streaminga“, s potencijalom da bude još veće.

Lyft Inc je takođe u fazi lansiranja nove pretplatničke platforme. Za samo 19,99 dolara mesečno, frekventni korisnici će moći da uživaju u čitavom nizu benefita, uključujući popust od 15 odsto na sve vožnje, prioritetno preuzimanje na aerodromu, opuštena otkazivanja, pa čak i iznenađujuće ponude.

Lyft takođe zauzima čvrst stav u vezi sa zelenim inicijativama. Zapravo, čak je pokrenuo masovne napore da u potpunosti elektrifikuje svoju flotu tokom tekuće dekade. Kompanija već sada blisko sarađuje sa svojim partnerima i političkim strukturama da bi električna vozila učinila dostupnijim vozačima, ali ono najbolje tek treba da dođe.

Džon Zimer, suosnivač i predsednik Lyfta, objasnio je da nam je više nego ikada ranije potrebno da kreiramo čistije, zdravije i pravičnije zajednice, dodavši da uspeh stvara uspeh, i ako se stvari urade na pravi način, u isto vreme se stvara put za dalji napredak. Ukoliko, po njemu, kompanije koje se bave podelom vožnje i dostavom, proizvođači i rent-a-car kompanije, zauzmu ovaj kurs, to bi bio katalizator za potpunu transformaciju prevoza.

Gigant u oblasti video „streaminga“, Netflix Inc, upravo izlazi iz transparentne godine, u kojoj su prihodi iz pretplate dostigli nove rekordne vrednosti, što kompaniji pomaže da se izbori sa sve intenzivnijom konkurencijom. Netflix je u 2020. stekao 37 miliona novih pretplatnika, nadmašivši prethodni rekordni priliv (28,6 miliona) iz 2018., da bi godinu završio s 203,67 miliona pretplatnika širom sveta. Očigledno, Kovid-19 i trend rada od kuće, doprineli su masovnom rastu broja pretplatnika.

Značajan igrač u ovom domenu je i Disney, koji mada lansiran prošle godine, već sada ima preko 100 miliona pretplatnika. Amazon je još jedna od najuspešnijih kompanija unutar pretplatničkog poslovanja. Amazon Prime je među liderima u ovoj industriji. On ne samo što omogućava korisnicima pristup različitom sadržaju, već uključuje i bonus za članove, koji se dodaje narednog dana, a u nekim slučajevima uključuje besplatne isporuke.

Još jedna firma koje svoje poslovanje zasniva na pretplati je prosto „eksplodirala“ po pitanju popularnosti. Reč je o aplikaciji za video sastanke – Zoom. Zoom je postao pravi hit kod kompanija koje su implementirale programe rada od kuće, da bi se sačuvalo zdravlje zaposlenih.

Ova tehnologija je revolucionalizovala komunikaciju na radnim mestima, obezbeđujući video i audio vezu u okviru onlajn sastanaka i diskusija. Funkcioniše na osnovu softverske platforme bazirane na „oblaku“ i koristi se za telekonferencije, daljinsko poslovanje i obrazovanje i društvenu komunikaciju. Suvišno je reći da je Zoom „otkinuo“ dobar deo tržišnog učešća Skypea, pa čak i Google Hangoutsa, a što je indikativno ne pokazuje znake posustajanja.

Čak i proizvođači električnih automobila kreiraju sopstvene pretplatničke poslovne modele. Nio Limited, primera radi, najveći je Teslin konkurent u Kini, i već je započeo s konceptom „baterija kao usluga“, u okviru kojeg kupci automobila mogu na lizing iznajmiti bateriju i uštedeti do 10.000 dolara na kupovinu novog vozila, u isto vreme nudeći kupcima opciju da zamene bateriju nakon nekoliko godina korišćenja.

Rezime

Svet se ubrzano menja a i mi s njim, hteli to ili ne. Na sreću, mlađa generacija je ekološki mnogo osvešćenija od „oldtajmera“ odraslih na „uglju, mazutu, dizelu i benzinu“, neopterećena posedovanjem materijalnih stvari. Jedina moguća budućnost za ljude kao vrstu je ona koja podrazumeva ozdravljenje planete, jer druga alternativa koja nas uključuje u biološku jednačinu, jednostavno ne postoji.

Naše glavno „oružje“ u stvaranju bolje budućnosti, ne samo za nas same, već i za sav živi svet na majci Zemlji, nalazi se tu, odmah iza naših očiju. Samo treba da ga iskoristimo, jer drugi dom osim ove lepe planete nemamo, niti ćemo ga ikada imati.

Pavle Barta