Euro 7 bi mogao da eliminiše konvencionalne automobile s puteva

Predlozi Evropske unije vezani za nove Euro 7 standarde koji se tiču izduvnih gasova, mogli bi već do 2026. da eliminišu motore s unutrašnjim sagorevanjem, četiri godine pre nego što će njihova prodaja biti zabranjena u nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, kaže Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA).

Prvi konkretni predlozi za Euro 7 regulativu, koja će na snagu stupiti 2025., formirani su oktobra prošle godine od strane Konzorcijuma inženjerskih konsultanata Evropske komisije za ultranisku emisiju vozila (Clove).

ACEA smatra da će scenariji vezani za ograničavanje emisije, koje je predstavio Clove, u kombinaciji s predloženim novim testnim uslovima, u praksi rezultirati situacijom veoma sličnoj zabrani vozila pogonjenim motorima s unutrašnjim sagorevanjem, uključujući i ona hibridna.

Bez obzira na modifikacije, strogi predlozi Clovea za Euro 7 potencijalno mogu da učine brojne manje, priuštive konvencionalne automobile ekonomski neodrživim u smislu dalje proizvodnje.

Visokoperformantni automobili bi takođe mogli da budu ozbiljno ugroženi zbog neophodnosti da motori emituju što je manje polutanata, čak i prilikom snažnih ubrzanja.

Dakle, svaka vožnja pod opterećenjem, uključujući i vuču prikolice, mogla bi biti teško ostvariva u okviru Euro 7 standarda.

Po objavljenim predlozima Clovea, buduća vozila sa SUS motorima bi mogla biti opremljena višestepenim „superkatalizatorom“, a zapravo se radi o (za benzinske motore) grejanom električnom katalizatoru, paru 1,0-litarskih trostepenih katalizatora, 2,0-litarskom filteru čađi i amonijačkom kliznom katalizatoru.

Clove tvrdi da ovaj ogroman tehnički skok predstavlja „kretanje ka sistemu tretmana izduvnih gasova s nultim efektom“. Međutim, ACEA smatra da bi ugradnja tako velikog i skupog uređaja bila gotovo nemoguća u malom automobilu i veoma teško bi mogla da se integriše u mnoge postojeće platforme, dok bi u isto vremeno značajno povećala cenu vozila.

Još jedan skup i značajan predlog je da Euro 7 automobili budu opremljeni sofisticiranim dijagnostičkim sistemom unutar vozila, koji bi monitorisao rad motora da bi osigurao da emisija ostane u skladu sa standardima u okviru pređenih 240.000 kilometara.

Neki industrijski insajderi veruju da dotični predlozi takođe imaju za cilj da nateraju veći broj evropskih vozača da svoje konvencionalne automobile zamene električnim, čineći prvonavedene mnogo skupljim ili nemogućim za usklađivanje s ekološkom regulativom. Isto važi i za teretni saobraćaj.

Dokument Clovea sugeriše na dva moguća scenarija. Onaj ekstremniji podrazumeva emisiju novih motora u realnom saobraćaju nižu od Euro 6d i RDE (Real Driving Emissions). Po Cloveovim sopstvenim proračunima, današnja Euro 6d vozila u normalnim uslovima vožnje imaju znatno nižu emisiju u odnosu na trenutna ograničenja zagađenja u okviru RDE.

Clove želi da ograničenja za sve tipove polutanata, uključujući azotne okside, ugljen-monoksid, čađ, amonijak, metan i NO₂ (poslednja tri su dodata na listu merenih zagađivača), budu najniža na svetu.

Ono što je primetno je da će ovi novi limiti biti primenjivi u svim scenarijima vožnje, uključujući onu odmah nakon hladnog starta, u „stani-kreni“ saobraćaju, snažna ubrzanja, vožnju uzbrdo i vuču prikolice.

Aktuelna Euro 6d regulativa, s druge strane, dozvoljava ekstremne situacije u vožnji tog tipa (poznate kao granični uslovi), koje čine samo mali deo radnog veka vozila.

ACEA-in negativan odgovor na dokument Clovea usredsređen je na pokušaj smanjenja emisije konvencionalnih vozila u okviru svih scenarija u vožnji. Asocijacija tvrdi da bi predlozi „značili da se vozila testiraju na potpuno nereprezentativan način, koji bi kombinovao sve najgore slučajeve (primera radi maksimalno natovaren automobil koji se kreće uzbrdo na visokoj nadmorskoj visini pod niskom atmosferskom temperaturom, vožen agresivno)“.

ACEA je takođe odlučno odbacila nova ograničenja po pitanju polutanata. Ovo telo smatra da su vrednosti do te mere niske da bi pokretni sistem merenja emisije (Pems) zakačen za automobil za potrebe testiranja u realnom saobraćaju, imao velike teškoće da ih izmeri tačno. S pozitivne strane, Pems bi svakako pružio tačnije rezultate u odnosu na laboratorijske testove.

Međutim, član Clovea, Jon Anderson, globalni tehnički ekspert za standarde i merenja emisije u inženjerskoj konsultantskoj firmi Ricardo, rekao je da se merenje emisije izduvnih gasova preispituje.

„Sa stanovišta Pemsa, mislim da je razumno reći da će finalna Euro 7 ograničenja biti postavljena nakon razmatranja sposobnosti sistema merenja a ne nezavisno“, kaže on.

Po pitanju prethodno spomenutih superkatalizatora, ACEA je podjednako skeptična. „Tehička rešenja kreirana da ispune ili imaju za cilj da ispune predložene izuzetno niske granične vrednosti za NOx, u kombinaciji s vrlo strogim ograničenjima za NO₂ i NH₃ (amonijak), biće vrlo skupa i izuetno komplikovana“, navodi se u izveštaju. „Dovođenje tehnoloških zahteva do ove tačke će oštro ograničiti mogućnosti smanjenja potrošnje goriva i emisije CO₂, a doneće i značajne neizvesnosti u pogledu trajnosti i operativnih troškova tokom životnog veka vozila.“

Evropska komisija je već dobila povratne informacije i kritike na predloge Clovea od strane širokog spektra entiteta, uključujući grad Amsterdam, Evropski kamperski savez, Austrijsku saveznu privrednu komoru, Švajcarski savezni ured za životnu sredinu i snabdevački gigant Bosch.

Veći deo reakcija sugeriše da su daleko stroža pravila vezana za čestice sporna, jer već s Euro 6d regulativom veći deo emisije čestica dolazi iz kočnica i pneumatika.

Vrele Gume