LISTA: Modeli automobila koji su promenili svet

Automobil u svakom slučaju nije samo korisna stvar i prevozno sredstvo koje služi da nas i naš prtljag preveze preko velikih distanci za kratko vreme. Za mnoge ljude, automobil je simbol slobode, član porodice i prijatelj.

U velikoj većini slučajeva, podrazumeva se da je tih, udoban, brz i pouzdan. Reč je o genijalnom izumu, možda najveličanstvenijoj čovekovoj kreaciji do danas. Naravno, ima automobila i automobila, gde se kod većine radi o unapređenju postojećeg, dok manji deo teži i različitosti i originalnosti. Ponekad stvari ne uspeju, kao neobična Subaruova ideja da pogon na sve točkove aktiviraju brisači vetrobrana. Ipak, neki četvorotočkaši su promenili kurs automobilske istorije, i to nabolje.

I dok možemo reći da su automobili promenili svet u kojem živimo, ima nekih koji su promenili svet automobila:

Rolls-Royce Silver Ghost (1907.)

Neko će se zapitati zašto listu nije započeo Benz Patent Motorwagen, poznatiji kao prvi automobil na svetu? Na prvom mestu, ne možete promeniti svet koji nije postojao pre vašeg dolaska, ali pored toga, Benz je bio do te mere neprikladan za dužu vožnju da čak nije bio opremljen rezervoarom za gorivo.

S druge strane, Silver Ghost je bio prvi automobil s pouzdanošću kakva nam je i danas poznata. Zvanično nazvan model 40/50 ks i obojen u srebrno, dobio je ime koje će ući u automobilski folklor, a i 27 puta je prevaljivao distancu od Londona do Glazgova.

Ford Model T (1908.)

Bile su potrebne 22 godine od rođenja automobila do Modela T dostupnog širokim masama. Ovo vozilo nije bilo nimalo privlačno za vožnju čak i po ondašnjim standardima, ali je način na koji je proizvođen bio revolucionaran: masovna serijska proizvodnja na fabričkoj traci u jednoj boji. S prodajom je krenuo 1908., po ceni ekvivalentnoj današnjih 20.000 dolara, ali je cena padala, dok je efikasnost proizvodnog metoda poboljšavana.

Uskoro, polovina automobila prodatih u SAD, odnosila se na Model T, a do 1923. koštao je ispod 300 dolara, što je otprilike 4.200 dolara današnje vrednosti. Proizvođen je u 12 zemalja na četiri kontinenta, dostigavši brojku od 15 miliona. Ovaj automobil je više od bilo kojeg drugoj zaslužan za stavljanje sveta na točkove.

Cadillac Type 53 (1916.)

Spolja gledano, Type 53 ne privlači posebnu pažnju. Njegov prethodnik, Type 51, imao je pionirski motor s „L“ glavom, prvi svetski masovno proizvođeni V8, a Cadillac ga je napravio samo godinu dana pre nego što ga je zamenio. Međutim, Type 53 je bio prvi automobil koji je koristio intuitivan raspored kontrolnih površina, koji danas smatramo konvencionalnim.

Dok se automobilima pre njega upravljalo polugama, ručkama i papučicama, što izgleda bizarno iz današnje perspektive, Cadillac je imao ručicu menjača i ručnu kočnicu između prednjih sedišta i tri papučice, za kvačilo, kočnicu i gas. Takođe je imao anlaser, što je bilo od vitalnog značaja, budući da je ručno okretanje osmocilindarskog motora uz pomoć kurble bilo i teško i potencijalno opasno.

Austin 7 (1922.)

Ovaj model je uživao u proizvodnji koja je trajala 17 godina. Za to vreme je isporučeno gotovo 300.000 primeraka, što je samo po sebi dovoljno da bude uključen u ovu listu. Međutim, ovaj „bejbi“ Austin suštinski zaslužuje svoje mesto jer je bio obrazac neophodnog paketa, demonstrirajući da je moguće napraviti automobil s malo upotrebljenih materijala, što ga je činilo jeftinijim nego ikada ranije.

Iz tog razloga je BMW licencirao za proizvodnju svog prvog automobila, dok Nissan nije to uradio, već ga je iskoristio kao primer za kreiranje sopstvenog prvenca. Austini su se čak prodavali u SAD, mada je američka kompanija poznatija po tome što je napravila prvi prototip Jeepa. Ironija je možda u tome što je BMW 70 godina kasnije posedovao Rover, kompaniju koja je nasledila Austin.

Lancia Lambda (1922.)

Većina ljubitelja automobila smatra da su nezavisno ogibljenje i samonoseća karoserija rešenja koja su pristigla tokom druge polovine istorije automobila. Ipak, to nije slučaj; ovu briljantnu Lanciju su krasile obe solucije, u vreme kada su gotovo svi ostali automobili imali karoseriju postavljenu na šasiju u obliku merdevina i čelične lisnate opruge, što je tehnologija koja se koristi kod kočija koje vuku konji.

Lambda je takođe imala motor u „V“ konfiguraciji cilindarskih redova.

BMW 328 (1936.)

Ovaj automobil je dokaz za tezu da sastojci nisu bitni već kuvar koji ih sastavlja. Pažnja posvećena detaljima bila je geslo 328, recept zbog kojeg je ovaj dopadljivi ali u isto vreme i konvencionalni roudster, postao jedan od najcenjenijih automobila predratne ere.

Inteligentno konstruisana glava motora, vrhunska aerodinamika i rigorozno obraćanje pažnje na smanjenju mase, za rezultat su imali automobil koji je bio lagan, zabavan i sposoban da pojuri do 160 km/h, s motorom radne zapremine od samo dva litra. BMW je izgradio svoju reputaciju na osnovu 328-ice, u kojoj uživa i dan danas.

Volkswagen Type 1 (1938.)

Ovaj model nam je naravno poznatiji pod nazivom „buba“. Naručio ga je Hitler a kreirao Ferdinand Porše. Reč je o jednom od najuspešnijih modela automobila, bez obzira što je bio spor, neudoban i u najmanju ruku nezanimljiv za vožnju. Međutim, „buba“ je u posleratnoj eri, do 2003., proizvedena u preko 21 milion primeraka.

Ako se držimo načela da su sve „bube“ bile direktno povezane kroz proizvodne serije, kao i da isti naziv nije primenjivan na suštinski različite automobile, na različitim mehaničkim platformama, kao što je to slučaj s Golfom ili Toyota Corollom, radi se o automobilskom bestseleru svih vremena.

Willys MB (1941.)

Mnogi automobili su zbog svoje nekonvencionalnosti ili originalnosti inspirisali druge, a da sami nisu bili najsjajniji. Ipak, to nije slučaj s Willys Military modelom B. Mada je u proizvodnji bio samo četiri godine, drugi su pomogli da njegovo nasleđe utaba put za veliki segment koji je usledio. Ovaj „Jeep“ je bio svetski poznat i ikona, čak i pre nego što su ga drugi „ispolirali“.

Posedovao je jedinstven spoj spartanske svrsishodnost jednog vojnog vozila i izraz vedrine i slobode.

Jaguar XK120 (1948.)

Uzmimo u obzir ne samo automobil, već i kontekst. Godina je 1948., Velika Britanija je bez sredstava a narod u posleratnom ambijentu u kojem vlada nestašica svega. Mere štednje i sledovanja su još uvek na snazi, a zatim, praktično niotkuda, dolazi novi automobil novog imena. Ova prelepa kreacija na točkovima posedovala je redni šestocilindarski motor s dva bregasta vratila, koji je obezbeđivao maksimalnu brzinu od 193 km/h, u vreme kada je većina automobila na putevima mogla da dobaci do polovine te brzine.

Ipak, niti se radilo o jedinstvenom konceptu niti o ultraluksuznoj igrački za bogate, već o standardnom serijskom modelu koji skoro pa da se mogao nazvati priuštivim. Te, 1948. godine, bio je bez dileme najpoželjniji automobil na svetu.

Land Rover (1948.)

Automobil jasne upotrebljivosti, aluminijumske karoserije (posle rata je bilo obilje aluminijumskog otpada), oblikovan tako da ima što manje zakrivljenih površina da bi se uštedelo na alatima. Bio je privremeno rešenje kreirano da traje nekoliko godina. Međutim, kao što znamo, laka karoserija, otporna na koroziju, rezultirala je životnim vekom od gotovo 70 godina.

Mada nije prvi terenac u istoriji, verovatno je spasao najviše života u raznoraznim nedođijama planete Zemlje od bilo kojeg drugog automobila.

Mercedes-Benz 300SL (1954.)

Uvek će postojati ljudi koji će mu osporavati ulogu prvog svetskog superautomobila, ali 300SL sa svojim karakterističnim vratima u vidu „galebovih krila“, poseduje argumente koji idu u prilog dotične tvrdnje. Lagan i prelepog dizajna, aerodinamičan s 3,0-litarskim motorom s direktnim ubrizgavanjem goriva, bio je doslovno decenijama ispred svog vremena. Maksimalna brzina od 225 km/h je bila prava „naučna fantastika“ u to vreme. Koliko je bio brz pokazuje peto mesto na Mille Miglia trci 1955., u kojoj je u gotovo serijskoj formi učestvovao protiv čistih trkačkih prototipova.

Citroën DS (1955.)

Francuska ikona, kod nas čuvena kao „ajkula“, podigla je Citroenovu reputaciju u nebesa, a i dan danas se smatra ako ne najlepšim, onda jednim od najlepših automobila u automobilskoj istoriji. Reč je o briljantnom modelu s revolucionarnim hidropneumatskim ogibljenjem, koje je postalo pojam za automobilski komfor.

Do koje mere je DS bio uspešan dokazuje činjenica da je 60 godina nakon njegovog rođenja formirana premijum marka koja je preuzela njegovo ime.

Toyota Toyopet Crown (1957.)

Interesantno, ovaj model nije na listi iz razloga što je bio uspešan, već upravo suprotno, zato što je doživeo potpuni debakl, bar u SAD. Međutim, slava Toyopet Crowna počiva u činjenici što je ovo prvi japanski automobil koji se prodavao u Americi. Na japanskom tržištu se kotirao sasvim dobro, ali se za američke prohteve pokazao premalim, presporim i nedovoljno pouzdanim. Toyota je generisala gubitak od 1,42 miliona dolara u okviru ovog projekta, prodavši samo par hiljada primeraka pre obustave prodaje 1960., nastavivši samo s Land Cruiserom.

Međutim, osećajući da su kompaktni automobili poput Crowna deo budućnosti, američki proizvođači su počeli da lansiraju sopstvene modele, dok se Toyota, naučivši lekciju, vratila 1964. Već do 1966., imala je 600 prodajnih salona, da bi Camry često bio najprodavaniji automobil u SAD, a Toyota USA jedan od najvećih proizvođača automobila.

Fiat 500 (1957.)

Ako je Mini koji je usledio označio revoluciju u segmentu malih automobila, 500 je bio najzaslužniji za njihovo široko usvajanje. Mada je bio mali i jeftin, iza njega su stajali najbolji italijanski umovi. Kultna forma je bila delo Dantea Đakoze a minijaturni dvocilindarski motor je kreirao Ferrarijev dizajner F1 motora, Aurelio Lampredi.

Trabant (1957.)

Ovaj automobil je, bez obzira na sve svoje manjkavosti, bio konkretan dokaz da se lični prevoz nije manje cenio iza „gvozdene zavese“ nego što je to bio slučaj s Milanom, Parizom ili Njujorkom. „Svećica s krovom“ je bila ekološki nepodobno, ružno i „zloglasno“ nekomforno vozilo.

Međutim, Trabant se pokazao veoma izdržljivim. Komponente karoserije od plastike su ga činile idealnim za reciklažu a bio je veoma tražena roba u Istočnoj Nemačkoj. Proizvedeno je oko 3,7 miliona primeraka.

Lotus Seven (1959.)

Bio je do te mere jednostavan da ste mogli da ga sklopite u garaži, ali u isto vreme toliko brz da je zabranjen u raznim trkačkim serijama, iz prostog razloga da bi drugi imali šansu. Čak i u većoj meri od Elana je bio epitom minimalističke filozofije Kolina Čepmena, automobil na kojem su dve kompanije, najpre Lotus od 1973., a zatim i Caterham, izgradile svoje reputacije.

Morris Mini Minor (1959.)

Homokinetički zglobovi. Bizarna je činjenica da ih njegovi inženjeri nisu prilagodili na način da bi eliminisali neželjene smetnje u upravljanju. Alek Isigonis bi u potpunosti odbacio ovaj automobil. Na kraju, došlo je do prave revolucije na planu kompaktnog pakovanja, jer nikada ranije u istoriji automobilske industrije nije na bolji način iskorišćen ograničen prostor. Mada ovo nije bio prvi automobil s prednjim pogonom, bio je pionir u usavršavanju ove tehnologije, započevši revoluciju koja je promenila način na koji se dizajniraju gotovo svi priuštivi automobili.

Jaguar E-type (1961.)

Jaguarov model krase estetski kvaliteti kakve ima tek nekoliko automobila u istoriji. Kada se pojavio u serijskoj formi u Ženevi, više je ličio na dizajnersku studiju nego na regularan model. Međutim, ono što je bilo ključno u vezi s njim je da je bio priuštiv i što je ugođaj vožnje jednog sportskog automobila učinio dostupnim mnogo većem broju ljudi.

Lotus Elan (1963.)

To što je Elan bio lagan, atraktivan i brz, gotovo da je bilo usputno. Činjenica da nijedan serijski automobil do njega nije posedovao tako dobre vozne osobine, obezbedila mu je mesto u istoriji. Čak, mali je broj je na tom planu uspeo da ga nadmaši do dana današnjeg.

Ford Mustang (1964.)

Kao originalni „Pony“ automobil, imao je veći uticaj na američku „muscle“ scenu od Corvettea. Atraktivan, bolji za vožnju od bilo kojeg drugog američkog modela tog vremena, bio je u isto vreme jeftin. Pojam automobilske legende.

Lamborghini Miura (1966.)

Mada je ocenjivanje lepote automobila subjektivna stvar, Miura je sigurno među najatraktivnijim automobilima koji su ikada proizvedeni. Međutim, ovaj italijanski model nije bio samo „lepo lice“, jer je iza vozača počivao 4,0-litarski V12 agregat, što je označilo revoluciju u segmentu superautomobila.

Range Rover (1970.)

Cepidlake će reći da Range Rover nije bio prvi istinski luksuzni terenac, već je to bio Jeep Wagoneer, tako da se za njega ne može reći da je začeo kategoriju. Pa, možemo ih ignorisati. U smislu uticaja, nije bilo SUV-a većeg značaja još od prvobitnog Land Rovera. Do Rangea, sposobnost da se siđe s asfalta je smatrana „normalnom“ kod SUV vozila, ali ovaj model ne samo što je bio ekstremno efikasan u vožnji po blatu, snegu i pesku, već su njegovi putnici uživali u krajnjem komforu.

Porsche 911 Turbo (1974.)

Čak i 1974., turbo tehnologija je bila „stara i opskurna umetnost“. Avioni su je koristili, trkački automobili takođe, pa čak i neka serijska vozila. Međutim, Porsche je bio taj koji ju je usavršio. Kako? Pa, kroz godine trkanja u američkoj Can-Am seriji, što je kulminiralo Porscheom 917/30 s 1.115 ks, koji je 1973. pobedio u svakoj trci u kojoj je učestvovao.

911 Turbo se pojavio u jesen te godine, da bi se u prodaji našao naredne, kao pionir tehnologije čija je relevantnost 40 godina kasnije veća nego ikada ranije.

Volkswagen Golf GTI (1975.)

VW-ov model nije bio prvi „hot heč“ u istom stilu kao što Range Rover nije bio prvi luksuzni SUV a Renault Espace prvi monovolumen. Međutim, Golf je bio taj koji je zaokupirao pažnu javnosti i začeo čitav pokret u okviru automobilske industrije. Recept je bio jednostavan: nešto veći motor, nešto bolje ogibljenje i blago naoštren dizajn. Legenda, šta reći…

Audi Quattro (1980.)

Prvi automobil koji je dokazao da pogon na sve točkove može biti upotrebljen i za druge stvari sem terenske vožnje. Quattro je takođe demonstrirao da nivo prijanjanja na asfaltu kod performantnih modela može biti takav da nadmašuje čak i jedan Porsche 911. Na ovaj način je rođena legenda na osnovu koje se uzdigla imperija zvana Audi.

Renault Espace (1984.)

Jedan od najjasnije realizovanih automobila u istoriji. Lagan, neuobičajen s mehaničkog aspekta, ali u isto vreme prostran i racionalno konstruisan, s pregršt ideja za odlaganje raznoraznih predmeta, prtljaga itd. U gotovo 100 godina postojanja automobila, ovakva kreacija nije bila iznedrena. Espace je definicija automobila koji radi posao za ono za šta je namenjen.

Ferrari F40 (1987.)

I u vreme današnje ima ljudi koji će vam reći da Ferrari F40 nema konkurenciju kada je reč o čistom vozačkom uzbuđenju, bar kada su u pitanju serijski automobili. Bez sumnje, trideset godina kasnije se napredovalo na svakom mogućem planu, sem na planu uzbudljive vožnje. Još nešto: ovo je bio Encov poslednji automobil, i od svih njegovih serijskih modela je bez dileme bio najveći pogodak. Osnivač kultne italijanske marke je svojevremeno izjavio da je „F40 toliko brz da će vam uprljati pantalone“. Figurativno, bio je potpuno u pravu, a u nekim slučajevima možda i bukvalno…

Lexus LS400 (1989.)

Kada je Toyota poslala grupu inženjera i menadžera u SAD 1984., da bi se edukovali na planu luksuznih automobila, oni su otkrili nekoliko stvari, od kojih većina nije iznenađujuća. Naime, ljudi vole visoku rezidualnu vrednost i statusni simbol koji vozilo donosi, kao i dominantne performanse i bezbednost. Nakon Toyote, kupci koji su postajali kupovno moćniji, odlučivali su se za BMW ili Mercedes-Benz.

Ukoliko želite da im se pridružite, pobedite ih, bila je odluka Toyote, te je tako nastao Lexus LS400, koji se pojavio 1989., postavivši nove standarde, da bi ga inženjeri u automobilskoj industriji i sedam godina kasnije nazivali referentnom vrednošću po pitanju redukovanja buke i vibracija.

Mazda MX-5 (1989.)

MX-5, najuspešniji sportski automobil u istoriji, do te mere je dominantan na tržištu da je eliminisao gotovo sve namere konkurencije da plasira nešto slično. Do te mere je promenio pravila igre u svojoj kategoriji da je usamljen u njoj.

Honda NSX (1990.)

Ponovo moramo u pomoć pozvati kontekst. MX-5 se pojavio niotkuda polažući prava na ulogu najboljeg priuštivog sportskog automobila na svetu. Lexus LS400 je takođe uradio nešto slično na polju luksuznih automobila. Nissan Micra se nametnula kao sjajan mali automobil, a zatim je Honda skinula veo s NSX-a…

Mnogo boljih voznih karakteristika od jednog Ferrarija 348, pogodna za svakodnevnu vožnju poput Porschea 911 i laka za manevrisanje kao neki automobil iz B segmenta, Honda NSX se pojavila kao perjanica ne samo japanske marke, već i celokupne automobilske industrije Zemlje izlazećeg sunca. NSX je promenio stvari, i to ne samo za Hondu i Japan.

McLaren F1 (1994.)

Mnogi koji su do njega vozili Ferrari F40, Porsche 959 i Jaguar XJ220, mislili su da znaju šta je brzina. Međutim, McLaren F1 je promenio poimanja u svetu superautomobila, napravivši najveći pojedinačni korak u ovom segmentu  do dana današnjeg, koji verovatno nikada neće biti nadmašen.

Toyota Prius (1999.)

Možete voleti ili ne Toyotu Prius, ali ne možete joj osporiti da je u velikoj meri promenila svet automobila. Uticaj ovog automobila se možda nije do te mere osetio u Evropi koja je bila opčinjena „čarima“ dizela, ali u Japanu, SAD i ostatku sveta, ostvarila je izuzetan uspeh. Hibridizacija je započela upravo s ovim modelom.

BMW X5 (1999.)

BMW ga zove SAV (Sports Activity Vehicle), ali se u suštini radilo o prvom terencu koji bi neko mogao da odabere baš zbog toga što je zabavan za vožnju i po asfaltu. Kada je opremljen 4,8-litarskim V8, zabava je u svakom slučaju tu. Naravno, danas u ovom segmentu imamo Cayenne, F-Pace, Bentaygu, AMG GLE, Levante, Urus, uskoro i Aston Martinov model, ali ova ideja je početkom na kraju 20. veka predstavljala pravu revoluciju.

Rolls-Royce Phantom (2003.)

Nakon debakla s Roverom, mnogi su se pribojavali da Rolls-Royce s BMW-ovim inženjeringom može da označi kraj za ovu aristokratsku marku. Međutim, to je bilo daleko od istine. Phantom je bio automobil koji je pružao prefinjeniju vožnju od bilo kojeg automobila kreiranog do tada, uz enterijer koji je bio pojam za sebe, redefinisavši standarde luksuznog prevoza, ujedno povrativši Rolls-Royceovu visoku reputaciju.

Audi R8 (2006.)

Mnogi su se nadali da će BMW ili Mercedes-Benz proizvesti validnog konkurenta Porschea 911. Međutim, Audi je bio taj koji je lansirao R8 supersportistu s atmosferskim V10 motorom, prefinjenim upravljanjem, sjajnog izgleda, i ujedno najpriuštivijim modelom sa središnje pozicioniranim motorom još od Honde NSX.

Tesla Model S (2012.)

Ovo je bez dileme najuticajnija limuzina u poslednjoj deceniji. Da su je proizveli Mercedes-Benz, BMW ili Audi, bila bi etiketirana kao nosilac električne revolucije. Međutim, delo je kompanije koja 10 godina pre rođenja Modela S nije ni postojala. Glavni razlog zašto su svi premijum proizvođači ušli u električne vode, upravo se nalazi pred nama.

Porsche 918 Spyder (2013.)

Možda bi na njegovom mestu mogli da se nađu LaFerrari ili McLaren P1, ali Nemci su ga prvi najavili i predstavili, tako da je Porscheova tvrdnja da je začetnik kategorije hibridnih hiperautomobila nesporna. Čak i danas je verovatno najsofisticiraniji supersportski automobil koji se našao na tržištu, ponudivši kombinaciju vrhunskih performansi, tehnologije i upotrebljivosti koja nikada ranije nije bila začeta a kamoli ostvarena.

BMW i3 (2013.)

Možda bi na ovom mestu trebalo da se nađe Nissan Leaf, prvi priuštivi električni automobil jednog etabliranog proizvođača, ali BMW-ove posvećenost i inovativnost su bile na potpuno drugačijem nivou, što je rezultiralo konstrukcijom od ugljeničnih vlakana, malom masom, brzim i zabavnim električnim automobilom, koji nije izneverio znak koji nosi na „nosu“.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta