Japanska kompanija takođe planira da bude u potpunosti karbon neutralna do 2050.
Honda nije mala firma. Navikli smo da je posmatramo mahom kroz automobilsku prizmu, ponekad zaboravljajući da se radi o najvećem proizvođaču motocikala na svetu, da ne govorimo o motorima pa i mlaznim avionima. Kada takva kompanija postavi neke visoke ciljeve, treba na to obratiti pažnju.
Najnovije vesti dolaze s pres konferencije inauguracije novog globalnog generalnog direktora, Tošihiroa Mibea, održane 23. aprila.
Suština prezentacije je naglasila budućnost u kojoj će, ako stvari budu išle po planu, Hondina vozila do 2040. godine biti čisto električna. Naravno, i drugi proizvođači automobila postavljaju slične ciljeve, ali ovaj slučaj je vredan pažnje jer nije specifično vezan za region. Vremenski okviri za ostvarivanje planova variraju od Evrope, preko Severne Amerike, pa do Kine i Japana, ali svi oni podrazumevaju da će Hondini automobili za 19 godina biti čisti električni.
U SAD, primera radi, Honda ima strateško partnerstvo s General Motorsom i planira da u potpunosti iskoristi saradnju kroz razvoj Ultium baterija. U Japanu, više pažnje će biti posvećeno prevozu i malim gradskim vozilima kao što je Honda e, da ne govorimo o razvijanju sistema brze zamene baterija za motocikle i skutere. U svim oblastima, dodatna istraživanja i razvoj na planu vodoničnih gorivnih ćelija će takođe igrati važnu ulogu.
Kada smo već kod vodonika, treba reći da je on značajan činilac drugih Hondinih ciljeva, koji bi mogli biti ostvarivi uz nešto više napora. Kompanija planira da bude karbon-neutralna do 2050., i to ne samo na planu proizvoda. Na snazi je inicijativa da se ugljenik ukloni sa svih nivoa, od proizvodnje do korporativnog funkcionisanja. Cilj je veoma ambiciozan, upravo iz razloga što se Hondin portfolio u velikoj meri širi van okvira same automobilske industrije.
Volvo je nedavno lansirao sličnu inicijativu, ali dok švedska kompanija nije ponudila konkretan plan u vezi s ostvarivanjem svojih ciljeva, Honda je označila vodonik kao moguću soluciju. Japanska firma takođe istražuje široku paletu karbon-neutralnih goriva i usavršavanje procesa reciklaže. Takođe, investiraće se ogromnih 46,3 milijarde dolara u pronalaženje solucije za sve navedene probleme. Dakle, Japanci su veoma ozbiljni da ono što kažu pretoče u dela.
Da li dotični planovi mogu biti realizovani? Uzmimo u obzir gde se svet nalazio pre 29 godina u smislu tehnologije. U 1991. kućni kompjuter je još uvek koristio masivni monitor a raspolagao je tek delićem mogućnosti kojima raspolaže smartfon pomoću kojeg verovatno ovo čitate. Hibridni automobili nisu postojali, da ne govorimo o električnim. Sistemi vozačke asistencije su se još uvek odnosili na osnove kao što su servo i kočnice, a 400 ks je smatrano kao nešto izuzetno.
Dakle, ko zna šta nam narednih 29 godina može doneti.
Vrele Gume
