Tek svaki osmi novi automobil u SAD ima manuelni menjač, u Evropi se još „drže“
Čitave generacije vozača automobila u Americi u životu se nisu susrele sa manuelnim menjačem. Dok jedna grupa „stručnjaka“ tvrdi da se vozačke sposobnosti mogu naučiti samo sa manuelcem, drugi ističu koliko je lakše i bezbednije kontrolisati vozilo sa automatskom transmisijom. Za entuzijaste „starog kova“ ručni menjači su uvek prvi izbor, odnosno ono što razlikuje pravu vožnje sa stvarnim kontrolisanjem svog automobila, i „lažnu“ vožnju u kojoj se automobil sve pita.
Pored svega toga, a pogotovo kod nas, u diskusiju se uključuju i argumenti ekonomičnosti i kvarova koji se, kako mnogi tvrde, češće dešavaju na automaticima. „Borba“ komformista koji uživaju u prednostima automatike i ljubitelja vozila sa „tri papučice“ već je postala epska, kao i mnoge druge u krugovima fanatičnih zaljubljenika u automobilsku industriju.
Nije tajna da su u svetu ručni menjači na novim vozilima sve ređi, ali novi izveštaj CNBC -a daje nam iznenađujuće podatke. Navodeći podatke Edmundsa, izveštaj kaže da se trenutno u SAD svega 41 od ukupno 327 potpuno novih modela nudi sa manuelnom transmisijom. To je nešto više od 12% svih novih automobila na tržištu Sjedinjenih Država dakle. Iako taj procenat ne zvuči previše iznenađujuće, on je daleko niži nego početkom decenije. Naime, u 2011. godini više od trećine, tačnije 37%, svih prodatih vozila u Americi bilo je sa manuelnim menjačem. Takođe, sa odnosa skoro pola-pola pre petnaest godina (2006. – 47%), taj procenat se 2016. godine najpre spustio na 1/4 (27%) učešća manulenih menjača.
Razlika u zastupljenosti nije se dogodila preko noći, ali je činjenica da u poslednje vreme brojni novi i facelift modeli uopšte ne nude opciiju manuelnog menjača. Među njima su poslednja (a sigurno i naredna) Mazda6, zatim u SAD-u recimo i Chevrolet Corvette 2020, te Nissan Frontier za ovu godinu, kao i redizajnirana Sentra.
Ipak, u Evropi su za ovu godinu najavljeni i određeni popularni sportski modeli koji stižu i sa manuelnom transmisijom. Među njima su BMW M2 i M3, MINI Cooper JCW i GP, zatim Porsche 718 Cayman/Boxster, te Porsche 911, kao i Volkswagen-ovi aduti Golf GTI i Jetta GLI.
Osim toga, i dalje se većina jeftinijih modela, pogotovo u Evropi, nudi sa manulenim petostepenim i šestostepenim transmisijama. To su uglavnom novi modeli ispod 15.000 evra kod nas, poput Hyundai-a I10-30, Toyote Yaris, Opel Corse, Peugeot-a 208, Škoda Scale i Kamiq-a itd.
Dakle, može se primetiti da su manuelni menjači sada vezani samo za bazne, ulazne modele „običnih“ automobila, kao i sportska performantna vozila za one koji još uvek vole da osluškuju motor i „šaltaju“ brzine na osnovu toga.
Iako je u Evropi odnos automatic-manuel još uvek daleko bliži nego u SAD, čini se da doba automatika tek dolazi. Pre svega zbog činjenice da električni i hibridni automobili kojih će očigledno biti sve više, koriste uglavnom ovakvu transmisiju. Osim elektrifikacije, ekspanziju automatika donosi i sve veći razvoj i popularnost gradskih SUV vozila, koji praktično uvek imaju u ponudi i automatski menjač, a koji polako zamenjuju hečbek i sedan varijante u kojima su manuelci bili standard.
Bez obzira što je u Srbiji verovatno još uvek preko 60% kupljenih novih automobila sa manuelnim menjačima, ne bi nas trebalo iznanaditi ako se i kod nas situacija ubrzo promeni. Ono što trenutno „koči“ veću zastupljenost automatika zasigurno su cene, koje su za vozila sa ovakvom transmisijom još uvek značajno veće. Barem za naše uslove u kojima je 1.000 evra ozbiljna cifra, često presudna u izboru ili odustajanju od nekog novog automobila.
Sa druge strane, naše iskustvo kaže da barem 80% novih automobila koji nam stižu na testove ima automatsku transmisiju. Iz toga se da zaključiti da distributeri žele veću zastupljenost i reklamu automatskih modela, verovatno i zbog dojma koji isti ostavljaju na komfor vožnje i opšti utisak o vozilu.
Inače, ideja o automaticima u automobilskoh industriji pojavia se još tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, nudeći, onima koji su to mogli da priušte, jednu manje stvar o kojoj treba da brinu na putu. Od tada se čini da je popularnost manulenih menjača u stalnom opadanju. Iako je nekada je smatran neefikasnim i znatno sporijim od redovne ručne transmisije, moderni automatski menjač je danas brži i inteligentniji nego ikad, pruža gotovo neprimetne promene stepena prenosa, brže ubrzanje i više performansi, posebno u slučaju egzotičnih i superautomobila. Što se nas tiče , automatici su već pobedili!
2 Komentara
Comments are closed.
U USa 70 i 80. – tih uopće nije bilo auta s manuelnim mjenjačem. Tek pojavom europskih auta i sportskih japanskih se pojavljuju u 90- tim. ( Ne treba zbrajati vozila s mjenjačem kao što su traktori,kamioni….) Inače u USa ako voziš auto s mjenjačem onda si veliki frajer a sve ostale to zbunjuje..
Vozila sa ATM su, ako se ne varam, teža za 30-50kg naspram ovih sa MT. Stoji činjenica da je vožnja komfornije na običnim putevima, ali je i potrošnja goriva dokazano veća. Na autoputu, pogotovo u državama u kojima je naplata putarine rešena na pošten i racionalan način, ručni menjač ne koristite ni jednom pre prelaska na drugi autoput, ili pre izlaska sa autoputa. I ne treba zanemariti manje troškove u održavanju vozila sa MT. Davno sam vozio snažan automobil sa ATM, snažan i za sadašnje vreme, i nisam bio oduševljen. Naprotiv, to mu dođe kao odgovor Crnogorac na pitanje zašto bi voleo da bude zmija: Đe ćeš veće divote-ležiš, a ideš!