Bilo je samo pitanje vremena kada će nemački sudovi osim u gradovima početi da uvode zabrane vožnje automobila pokretanih starijim generacijama dizelaša i na ključnim deonicama kultnog Autobana, piše Deutsche Welle.
Čini se da su se stvari upravo počele odvijati jako, jako brzo po pitanju progona dizelaša s nemačkih puteva… Podsetimo, nedavno je upravni sud odlučio da gradovi Bon i Keln moraju da uvedu zabrane vožnje dizelaša koji ne zadovoljavaju norme o izduvnihm gasovima. Odlučeno je, naime, da dizelaši Euro 4 norme neće moći da se voze centrima tih gradova od aprila iduće godine, dok će ta zabrana zahvatiti i dizelaše Euro 5 norme kojima će ulazak biti zabranjen od septembra 2019. godine. I sve to na činjenicu da su Štutgart, Frankfurt, Majnz, Ahen i Berlin već objavili takve planove, dok je u Hamburgu deo dizelaša već zahvaćen zabranama.
Sada su sudovi po prvi put, na iznenađenje mnogih, odlučili da uvedu zabranu vožnje starijih dizelaša i na Autobanu! Konkretno, na delovima autoputa A40, jedne od saobraćajem najopterećenijih deonica koja prolazi kroz industrijsku Rursku oblast i preko nemačko-holandske granice, s početkom primenjivanja zabrane od jula iduće godine.
Zabrana se odnosi i na određena područja gradova Gelzenkirhena i Esena. Autobahn Nemcima predstavlja skoro pa svetinju, nešto sasvim drugo od centara gradova, žilu kucavicu kompletnog saobraćaja i opštu povezanost zemlje pa čudi da su iz Ministarstva zaštite okoline Severne Rajne-Vestfalije prihvatili prigovor nemačke državne podrške za zaštitu okoline (DUH) na delovima autoputa A40.
Ovakvom odlukom bez presedana, dakle zabrana vožnje starijim dizelašima na autoputevima, sasvim je jasna poruka sudova – zbogom dizelu. Jer od jula iduće godine kada zabrana stupa na snagu primer bi mogle da slede i druge oblasti zemlje s jakim eko-lobijem gde prolaze važni pravci Autobana što bi definitivno označilo „konačan pad“ dizela. Ipak, i bez takvog scenarija prodaja novih dizelaša u Nemačkoj je već drastično pala na tek 31,1 posto od ukupnog broja prodatih vozila u prvoj polovini 2018. u odnosu na 43,1 posto prošle godine i uskoro bi po brojnim pokazateljima mogla da dotakne samo dno.
Izvor: Deutsche Welle
