Online plus

SUV histerija

190Pregleda

Kako nas je zadesila SUV histerija i ima li joj kraja?

Za potrebe ovog teksta, nije neophodno služiti se isključivo ciframa. Dovoljno je pogledati poslednji sajam u Ženevi i automobile koji su tamo debitovali. Gotovo polovinu premijera činili su automobili iz SUV segmenta

Kako je SUV navala zapljusnula obale Evrope i ima li joj kraja?

Od premium do onih niskobudžetnih proizvođača, svi imaju svoj SUV model. Prosto, takva je potražnja, a ako ima nje, naravno, biće i ponude. Nekim brendovima to polazi lakše za rukom, nekima teže, no evidentno je da se borba itekako zaoštrila. Od svega nekoliko modela sa početka ovog milenijuma, sada ih je teško sve i nabrojati.

U prilog SUV histeriji ide i najnoviji izbor automobile godine u Evropi. U pitanju je Peugeot 3008 (za koji smatram da je odličan automobil u svakom smislu). Dakle, trend je dostigao svoj vrhunac. Ili ipak nije?

Kako je SUV navala zapljusnula obale Evrope?
SUV odnosno Sport Utility Vehicle (sreće se i pojam Suburban utility vehicle) vuče korene iz “čistokrvnih” terenaca. Ovakvi automobili posebno su od početka osamdesetih godina postali popularni u SAD. Veliki tovarni prostor, prostrana kabina i povišeni klirens omogućili su da jedna kategorija automobila do tada korišćenih pre svega kao terenska vozila, doživi svoju evoluciju i pronađe novu nišu kupaca.

Ova nova kategorija vozila, pod nazivom SUV postaje novi simbol porodičnog automobila. Do sredine devedesetih godina, prestižu minivanove po broju prodatih vozila u SAD. Upravo u to doba, ovaj trend stiže i na evropsko tle.

Prvo se naravno primio na zapadu Evrope, a potom se lagano širio ostatkom kontinenta. “Izgovori” za kupovinu velikih, teških i neekonomičnih automobila stali su u jednu rečenicu “Osećam se bezbednije”. No, da li su ovi prvi SUV-ovi, odnosno tada i dalje terenci bili zaista toliko bezbedni? Zavisi kako to posmatrate. Ukoliko pogledamo rezultate čuvenog testa “severni jelen” i nisu bili toliko bezbedni, obzirom da su često taj test umeli da završe na strani ili krovu, umesto na točkovima. Nisu se ni brzo zaustavljali. Zaustavni put ovakvog vozila, zbog njegove velike mase nije mogao biti mali.

Ipak, ako bi došlo do nesreće, bili ste bezbedni. Automobil koji je do tada konstruisan da se nosi sa najtežim terenskim uslovima bio je dovoljno čvrst da vam pruži neophodnu zaštitu.

Proizvođačima automobila nije bilo potrebno mnogo vremena da shvate da takav kupac gotovo i da nikada neće sići sa asfalta. Stoga su počeli da prave automobile u skladu sa potražnjom. Ovakvi terenci, odnosno SUV-ovi, imali su bolju voznu dinamiku, uz manju potrošnju goriva, ali uz sve dotadašnje “prednosti” terenske karoserije.

Premium segment želi deo SUV kolača
Dakle, početak je trećeg milenijuma i potražnja za SUV kategorijom je sve veća. Globalno gledano, znate da je neki trend uhvatio maha kada se u borbu uključe i premium proizvođači.

Ukoliko isključimo Mercedes i Range Rover (za koji je upitno da li je tada spadao u ovaj segment), nijedan drugi premium brend nije imao terenski pedigre. No, to ih ipak nije sprečilo da proizvode, poslužićemo se jednom bizarnom konstrukcijom, “terence za asfalt”. Uzmimo za primer Porsche. Proizvođač poznat po malim sportskim automobilima, izbacio je 2003. godine svoj SUV model Cayenne. Nešto brži od Porschea bile su komšije iz Bavarske. Bavarci su 2000. godine pustili u prodaju X5.

Danas, petnaestak godina kasnije, Porscheov najprodavaniji model jeste Macan, mali SUV, koji čini gotovo 40% prodaje ovog proizvođača. BMW ima čitavu seriju X modela različitih veličina. Mercedes i Range Rover i dalje proizvode terence, ali i SUV modele. Zapravo, dok su se ostali premium proizvođači trudili da ubede kupce da njihov SUV zaista ima terenske sposobnosti, Mercedes je prosto nastavio da gura svoju G klasu kao čistokrvnog terenca, dok je istovremeno razvijao čitav niz SUV modela, odnosno nove klase tzv. crossovera.

Kada će SUV ludilo prestati?
Ukratko, neće uskoro. Tokom 2016. godine, jedan od četiri prodata nova automobila u Evropi bio je iz SUV/crossover segmenta. Najprodavaniji model iz ove kategorije ostao je japanski bestseler, koji je i redifinisao ovu klasu, Nissan Qashqai, a u stopu ga prati i brat blizanac Renault Captur. Nakon njih sledi čedo VW grupacije, Tiguan.

Trend je uhvatio maha i teško je reći kada će se okončati. Ovaj segment automobilske industrije toliko je narastao da sada ima svoje podklase. Od kategorije koja je bila dostupna samo onima sa dubokim džepom, stiglo se i do daleko pristupačnijih vozila.

Kao što to obično biva, kraj trendu nazire se kada se počne sa apsurdima. Jedan Lamborghini, pravi svoj SUV, Alfa Romeo je kod svog modela Stelvia u prvi plan istakao da će taj automobil biti najbrži u svojoj klasi na Nirburgringu. Sve su češći SUV-ovi bez pogona na sva četiri točka, sa “lošim” napadnim i izlaznim uglom, a i sa sve manjim klirensom.

Ipak, neke prognoze svetskih stručnjaka kažu da će se ovo tržište širiti na globalnom nivou najmanje do 2022. godine. Za tada je projektovana godišnja prodaja od oko 22 miliona jedinica.

Bilo kako bilo, šta bi mogla biti sledeći veliki trend u automobilskoj industriji? Rekao bih, a možda se i varam, karavani. I to oni sa povišenim klirensom. No, tržište je varljiva stvar i sve su prognoze nezahvalne. U svakom slučaju, ukoliko niste ljubitelj SUV modela, naoružajte se strpljenjem još najmanje pet godina.

Đorđe Platiša

Ostavite komentar