Mehur od automobila
Šta je zajedničko skuterima, mikro automobilima i džuboksima? Reč je o tri industrijska proizvoda koji su u Evropi obeležili pedesete i rane šezdesete godine 20 veka.
U slikovitom austrijskom mestašcetu Egenburg (Eggenburg), 76 km severno od Beča, nalazi se muzej malih automobila, koji je sastavni deo šire postavke svojevrsnog sveta nostalgije. Ovde su svoj spas od zaborava pronašli stari džuboksi, nameštaj igračke i kino oprema.
Do Beča smo udobno, bezbedno, doputovali redovnom autobuskom linijom kompanije „Feniks GIZ“.
Nezvaničan naziv muzeja mogao bi da glasi „Isetta i prijatelji“. BMW -ov jajasti mališa bio je najkomercijalniji, a mnoge firme u to vreme pokušavale su da, svaka na svoj način ponove uspeh mikro „Bavarca“ sa italijanskim genima.
Da pojasnimo i naslov ovog napisa: Cela generacija malih automobila dobila je prefiks „mehur“, jer su njihovi krovovi često bili izvedeni od livene oble plastike koja je podsećala na upravo to.
„Bond je nepobediv“, glasio je reklamni slogan automobila imenjaka poznatog tajnog agenta. Trotočkaš (Minicar) Bond Mark F nije imao rikverc na menjaču, ali zato je točak koji je nosio jednocilindarski motor, od 247 cc i 4 KS, mogao da se okreće za 180 stepeni.
PEEL P50 u prodaji od 1962. do 1965., još uvek je Ginisovoj knjizi rekorda u rubrici najmanji serijski proizvođen automobil na svetu. Njegovo parkiranje nije bilo problem. Ipak parkiranje i isparkiravanje vozača u kabinu ovog autića, bio je gimnastički izazov. Lišen „fensi“ opreme kao što je mogućnost vožnje u rikverc, Peel se sa svojih 59 kg žive vage, lako mogao okrenuti na željenu stranu. proizvedeno ih je ukupno 50, procenjuje se da ih je 27 sačuvano.
Fabrika Messerschmitt je u kolektivnom sećanju ostala upamćena kao proizvođač lovačkih aviona u drugom svetskom ratu. U poratnom periodu okeću se proizvodnji takozvanih kabin-rolera. Reč je o automobilima ili skuterima na tri točka, čija konfiguracija kabine i recimo volana, očigledno odaje svoje poreklo iz avioindusrtije.
Austrijska kompanija Felber, koristivši restriktivnu uvoznu politiku vlade, plasirala je 1952. i 1953. 400 primeraka ovog dvoiposeda na tri točka. Pošto je motor pomalo zadirao u kabinu, iza vozačevog bilo je dečije sedište, a odmah pored njega redovno sedište za suvozača. Procenjuje se se da je sačuvano svega četiri primerka. Dva su u Rolipop muzeju, jedna negde u Mađarskoj, a četvrti kompletno restauriran i u voznom stanju nalazi se kolekciji kluba „Oldtimer“ – Subotica.
Manje je poznato da je Piaggio u ponudi imao i puntničke automobile. Vespa 400 bio je dvosed ili eventulano četvrosed, ako su na zadnjem sedištu sedela zaista mala deca. Pokretao ga je dvocilindarski dvotaktni motor od 393 cc. U proizvodnji se zadržao od 1957. do 1961.
Pedesete godine obležio je i nastanak „rokenrola“, a sa njim i velika ekspanzija u prodaji ploča, singlica – dečice to vam je isto kao CD samo što je crno, malo veće i vrti se na 45 obrtaja u minuti. Globalno široke narodne mase, muziku Elvisa i ekipe slušale su na džuboksima. Njihov dizajn bio je vidljiva intepretacija onoga što se dešavalo u dizajnu automobila, koji su opet bili inspirisani mlazim avionima, i prvim raketama koje su izbacivale satelite, pse, majmune i kasnije pokojeg čoveka u svemir. A u njih je stajalo i do 200 pesama, prilično jadno u poređenju sa memorijom vašeg pametnog telefona.
Verovano najatraktivniji džuboks ikada napravljen bio je AMI Continental 2 iz 1962. Kventin Tarantino ima jedan u svojoj kolekciji i on je „glumio“ u njegovom filmu „Death Proof“.
Kolekcija malih automobila u Egenburgu, najkompletnija je zbirka svoje vrste na svetu. Ipak, kažu u upravi, nedostaje im jedan ključni automobil, koji bi želeli da što pre nabave. Reč je o Zastavi 750!
Bilo bi lepo da se rodonačelnik nacionalne klase pojavi poslednje sedmice avgusta 2013. na skupu koji muzej organizuje pod motom : „Mali ali idu polako“.
Izbor najzanimljivijh eksponata muzeja u Egenburgu, zaokružićemo jednim Kleinschnittgerom koji se proizvodio tokom pedesetih godina 20-tog veka. Ovaj dvosed pokretao je jednocilindarski motor od 125 cc. Razvijao je 5,4 ks i jurio je 70 na sat. Ono što mu je falilo po svim parmetrima kojima se mere automobili nadoknađivao je reklamnim sloganom koji bi mogao da bude zaključak naše priče : „Najveći san svakog malog automobila je da postane skuter na 4 točka“.
Tekst: Miroslav Schossberger
Fotografije : Vrele Gume
