AktuelnoBlog

Uradićete mnogo za sebe i druge ako ne padate u vatru za volanom

2KPregleda

Činjenica je da smo na svakodnevnom planu pritisnuti raznoraznim problemima koji akumuliraju stres kojeg često nismo ni svesni, koji sem što je bolest današnjice, zna da bude faktor rizika i u saobraćaju. Verovatno ste i sami primetili da je previše „besnih“ vozača u saobraćaju…

 

Da li možemo nešto uraditi po tom pitanju? Odogor je: možemo, prvenstveno na taj način što ćemo krenuti od sebe.

 

Pokušajte, ne košta vas ništa, a postignuti „rezultati“ bi mogli biti motivacija da nastavite dalje, da postanete ne samo bolji vozač, već i bolja osoba.

 

Naravno, svi mi koji sebe doživljavamo kao savesne vozače, „hiljadu“ puta smo sugerisali sebi da treba zadržimo smirenost u saobraćaju, da jednostavno ignorišemo „idiotske“ poteze drugih vozača. Ipak, u izvesnim momentima će vas bes jednostavno preplaviti. Nezgodno je što to može da ima posledice. Potpisnik ovih redova je imao u mladosti, kao neiskusan vozač, upravo takvo iskustvo. Naime, moja malenkost je na jednom bulevaru bila „izgurana“ iz vozne trake udesno od strane jednog vozila, da bi usredsređenost na „troglodita“ koji je to uradio, za posledicu imala čukanje s automobilom koji je izlazio s parkinga. Da sam gledao prema napred, a ne ulevo ka vozaču prema kojem je bio usmeren moj bes, ne bi došlo do neprijatne situacije.

 

Zatim dolazi do lančane reakcije, bes se pretvara u frustriranost, frustriranost u (produženo) neraspoloženje, a do svega toga nije moralo da dođe, zar ne? To nije sve, jer posledice spomenutog „neraspoloženja“ osećaju dalje članovi porodice, prijatelji, kolege.., zbog nekoga ko vas je razbesneo u saobraćaju. Da li je želja za „obračunavanjem“ bila vredna posledica? Pa, naravno da nije.

 

Kada ste u automobilu često, koristite ga za odlazak na posao primera radi, provlačeći se kroz gradske gužve, sporadični izlivi besa, koji sami po sebi i nisu ništa strašno, vremenom mogu da se akumuliraju u latentno stanje stresa, što može da vas košta narušenog zdravlja.

 

Verovatno ste i sami doživeli da vas neki „incident“ do te mere pomeri da vam propadne dan, što može da rezultira ne samo neraspoloženjem, već i glavoboljom i visokim pritiskom. I ovde, ponovo dolazimo do jasne konstatacije da nije vredno narušavanja zdravlja i kvarenja dobrog raspoloženja, besmisleno ispravljanje „krivih Drina“ u saobraćaju, jer vam se nije svideo način na koji neko vozi.

 

Ukoliko pronađete način da disciplinujete svoj um, a nije teško kao što izgleda u prvih mah, uvidećete da vas stvari zbog kojih biste ranije „iskočili iz kože“ više ne nerviraju. Neko vam se „zabija u zadnjicu“, pravi „osmice“ po auto-putu jer mu se „žuri“. Njegov problem, a i imajte u vidu da se najčešće radi o osobi problematične inteligencije i duševnog stanja, kojoj i da pokušate nešto da „objasnite“, nećete ništa uraditi. Gledajte da svoju vožnju uvek započnete na vreme.

 

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći. U suštini, sve se svodi na osvešćivanje situacije i nedozvoljavanje nabujalim emocijama da „razruše barikade“. Udahnite duboko, izdahnite, nastavite s vožnjom, i osetićete kako postajete zadovoljni sobom. Značajno ćete smanjiti rizik od incidenta, bićete opušteniji, a pritisak vam neće skočiti „u nebesa“.

 

Žurba se jednostavno ne isplati. Možda će vam takva vožnja „proći“ sto puta, ali jednom će doći do sudara i tek tada ćete shvatiti da tridesetak sekundi koje ste (možda) „uštedeli“ ne predstavljaju ništa u odnosu na vreme izgubljeno na čekanje policije, uviđaj, troškove… Na kraju krajeva, u startu ste zakasnili.

 

Međutim, mi smo narod sklon tome da pronalazimo hiljadu i jedno opravdanje za svoje greške, tako da se tu nameće ključno pitanje – „a šta je s drugim vozačima?“. Bahati su, „bezobrazno voze“, ne poštoju saobraćajna pravila? Naravno da na takve individue nailazite gotovo svaki dan. Znate li šta je najbolje da uradite u tom slučaju? Budite što dalje od njih, ali ne tako što ćete „dati gas“. Takvi će obično juriti i dalje za vama, a bilo kakvo naglo kočenje može da rezultira time što će vam se zabiti u zadnji deo automobila. Jednostavno se sklonite na „bezbednu distancu“.

 

Neko će reći „dobro, ali šta treba da uradim, da ih pustim da voze bahato i bezobzirno ne poštujući saobraćajna pravila?“. Zapamtite da nije vaš posao da delite „kazne“ i korigujete stil vožnje ostalih vozača.

 

Međutim, ljudi na našim prostorima (pre)često imaju potrebu da „isteruju pravdu“. Ukoliko dođe do takve situacije, nemojte „rešavati“ stvari sami već pozovite policiju, naravno na bezbedan način, uz pomoć odgovarajućeg uređaja. Prijavite bahatu i bezobzirnu vožnju, koja može za posledicu da ima teški incident. Međutim, znajući kako naše „snage reda i mira“ funkcionišu, od toga neće biti ništa, ali bar ćete se vi osećati bolje. S druge strane, ako vam se prosto ne sviđa nečija vožnja, to nije stvar zbog koje bi policija trebalo da interveniše.

 

Ne brinite, nismo istrošili sve opcije. Savestan ste vozač, poštujete saobraćajna pravila i druge učesnike u saobraćaju, ali jednostavno ne možete da pređete preko bahate i bezobzirne vožnje? U tom slučaju instalirajte kameru na vetrobransko staklo i objavljujte snimke na YouTubeu. Etiketirajte „idiote“ za volanom. Sem što će „incidentna“ vozila postati javna tema, u igru bi mogla da uđe i policija ukoliko dođe do potrebe za „informativnim razgovorom“ s  bahatim izgrednikom. Uradili ste na taj način sve što ste mogli, tako da mirno možete nastaviti svoju vožnju i stići do svojeg mesta odredišta (bez stresa).

 

Uvek pomislite na to kako volite vožnju (ne biste bili ovde da ne volite), i ne dozvolite da vas uznemiri nešto što vam se ne sviđa. Ukoliko stvari ipak izmaknu kontroli, umesto dernjave i psovanja, ostanite mirni i iskažite poštovanje, jer to je izraz samouverenosti, dok ono prvonavedeno ponašanje, tipično za naše rođake primate, prvenstveno proističe iz straha i nemoći. Vaša smirenost će „spustiti ton“ i na drugoj strani, a ako to baš i ne uspe, setite se da niste vi onaj koji je „pao u vatru“, što vas automatski čini dominantnijim.

 

Na kraju krajeva, od suštinske je važnosti da bezbedno, zdravi i čitavi od tačke A dođemo do tačke B, bez oštećenog vozila, s vozačkom dozvolom u džepu. Ostajući smireni i prisebni, ne samo što smo uradili pravu stvar, već čuvamo svoje zdravlje i svoju poziciju čestitog i ispravnog učesnika u saobraćaju. Ništa vas ne košta, a pruža brojne prednosti na duge staze. Na kraju krajeva, bićete ponosni na sebe.

 

Na kraju, još jedan savet: budite iskreni prema sebi, uvidite i priznajte sopstvene greške, jer je to jedini način na koji možete da ih se rešite. Ukoliko je moguće, pozitivan uticaj vršite na svoju rodbinu, prijatelje, jer ćete tako pokrenuti lančanu reakciju koja će možda „tamo negde“ spasiti nečiji život.

 

Pavle Barta

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery