Reći da Teslino predstavljanje u medijima „mešovite prirode“, bilo bi u najmanju ruku nedovoljno kompletno
Postoje publikacije za koje se čini da su na Teslinom platnom spisku (mada nisu) i one koje bi zatvorile firmu Ilona Maska u sekundi da se one pitaju.
Zatim, tu imamo i većinu medija, koji pokušavaju da ostanu neutralni i kreiraju objektivnu sliku, ostavljajući čitaocu/gledaocu da sam donese zaključke. To zapravo i jeste definicija onoga što mediji treba da rade, ali s kompanijom poput Tesle, izgleda da to nije nimalo lako.
Razlog je prilično jednostavan, a njegovo ime je Ilon Mask. Pokušajmo da zamislimo bilo kojeg drugog šefa neke kompanije iz automobilske industrije koji je je tako usko povezan s firmom koju vodi, i na kraju ćemo zaljučiti da takav ne postoji. Neki čak dele svoje prezime s imenom firme, poput Koenigsegga, ali se i dalje ne ponašaju ni približno „posesivno“ kao Mask s Teslom.
Možda je razlog taj što Mask duboko veruje u misiju kompanije i verovatno smatra da ona stoji usamljeno naspram ostatka automobilske industrije, o naftnoj da ne govorimo. Problem je što Mask bilo kakvu vrstu kritike doživljava lično i zapravo je spušta na lični nivo. Tesla je, možemo tako reći, njegovo čedo, a svi znamo, ili bar možemo da zamislimo, kako to izgleda kada nam neko kritikuje dete koje je naravno savršeno i lepo vaspitano.
Međutim, možda baš i nije tako savršeno, tako da kritike mogu biti sasvim validne. Realan problem nastaje iz načina na koji Teslin šef to interpretira, a do sada, većina onih koji možda nisu imali posebno pozitivne reči za Tesline proizvode, nazvao je „short sellerima“, EV skepticima, a znao je da upotrebi i gore izraze. Umesto da primeni izbalansiran pristup, Mask je počeo te ljude da etiketira kao neprijatelje, a ispostavilo se da veći deo njih dolazi iz medija.
Poslednji primer predstavljaju dešavanja nakon prošlomesečnog „ Battery Daya“, o čemu smo već pisali, događaja koji je bio u žiži interesovanja medija i publike već duže vreme, a koji je na koncu izneverio očekivanja. Pored toga, pruženo je vrlo malo informacija o opipljivom napretku, umesto toga je predstavljena gomila planova i obećanja, gde se neka odnose na period i do tri godine.
Logično, posledica svega je bila ta da mediji nisu bili oduševljeni. Naravno, vesti o novoj bateriji zvuče sjajno, i naravno, proizvodnja ćelija je veoma važna, ali je teško uzbuditi se zbog nečega što se nije (još uvek) ni desilo. Par dana nakon događaja, verovatno nezadovoljan zbog načina na koji su mediji sve predstavili, Mask ih je nazvao „glupim“, rekavši da ne vidi važnost toga što je objavljeno.
To je čini se bila kap koja je prelila čašu za Maska, jer su ubrzo usledile informacije da je Tesla raspustio svoj PR sektor, bez planova da ga ponovo formira. Ruku na srce, Teslin PR je i tako već izvesno vreme radio „na rezervi“, ali sada više ne postoji.
Ovo je svojevrstan presedan u automobilskoj industriji, ali Tesla je kompanija poznata po tome što stvari radi drugačije. Primera radi, čuvena je po tome što odbija da plaća oglašavanje, što je nešto protiv čega je glasano ponovo tokom mitinga akcionara, koji je prethodio „Battery Dayu“. Ipak, prekidanje svih veza s medijima se čini pomalo ekstremnim, čak i za Teslu.
Kakve zaključke možemo izvući? Po svemu sudeći, kompanija će nastaviti informacijama da snabdeva medije koji su joj bespogovorno naklonjeni, dok će odbaciti ostale. S druge strane, ovo bi za posledicu moglo da ima da taj „ostatak“ bude prilično iziritiran tom odlukom, i to s pravom, tako da bi budući prilozi o Tesli mogli biti negativniji, što bi na kraju krajeva u neku ruku pokazalo da je Mask u pravu, mada u većini slučajeva definitivno – nije.
Vrele Gume
