Pogon na sve točkove je na tržištu više od jednog veka
Britanski patent pogona na sve točkove je ugledao svetlost dana 1893., dok je Porsche dizajnirao Lohner električni hibrid 1899., koji je praktično imao instaliran po jedan elektromotor u svakoj glavčini točka. Energija je dolazila iz baterija koje je punio benzinski motor.
Međutim, Spyker je marka koja je kreirala prvi konvencionalni automobil s benzinskim motorom i sistemom integralnog pogona, predviđen da učestvuje u trci Pariz-Marid 1903. Prva masovno proizvođena vozila s pogonom na sve točkove su dolazila iz kompanije sa sedištem u SAD – „FWD“, osnovane u Viskonsinu 1908.
S obzirom na istoriju pogona na sve točkove, čini se da je BMW zakasnio s ulaskom u čitavu priču. Prvi model bavarske marke s pogonom na sve točkove je bio E30 325iX iz 1985. Ipak, činjenica je da pre Drugog svetskog rata taj tip vozila nije imao mnogo smisla, sem u okviru neke specijalizovane namene.
Masovnija „potreba“ za pogonom na sve točkove se pojavila mnogo kasnije, tako da BMW nije mnogo pogrešio što je krajem devedesetih ušao u ovaj segment. Naravno, ovom potezu je u dobroj meri „kumovao“ Rover, s kojim su Bavarci sarađivali, tako da je prvi AWD SUV pristigao u vidu BMW-a X5 1999.
Kako BMW xDrive funkcioniše?
Mada postoji veliki broj varijacija na temu pogona na sve točkove, BMW-ov pristup podrazumeva elektronsku kontrolu, tako da Bavarce možemo etiketirati kao sledbenike automobilske „moderne“.
Koristeći senzore koji detektuju brzinu okretanja točka, sistem dinamičke kontrole stabilnosti (DSC) detektuje proklizavanje svakog točka ponaosob (točka koji se okreće srazmerno brže u odnosu na ostale, uzimajući u obzir ugao zaokreta volana).
Ako DSC detektuje dovoljan stepen proklizavanja da bi reagovao, angažuje se sistem lamela koji šalje obrtni moment na osovinu koja na najbolji način može isporučiti pogonsku silu na voznu površinu. Pored toga, individualna kočna sila može biti primenjena na proklizavajući točak na osovini koja dobija veći deo snage, da bi se iskoristile prednosti dostupnog prijanjanja.
xDrive za vozila s osnovnim pogonom na zadnje točkove
U normalnom režimu rada, xDrive varijante na vozilima s osnovnim zadnjim pogonom (kao i kod SAV modela, od X3 do X7), ali ne i najnovijim X1 i X2, isporučuju 40 odsto dostupnog obrtnog momenta na prednje a 60 odsto na zadnje točkove.
U krajnjoj nuždi, 100 dosto dostupnog obrtnog momenta može biti poslato na jednu osovinu. Visokoperformantni modeli, koji koriste Dynamic Performance Control sistem, funkcionišu s manjom početnom isporukom snage na prednje točkove, da bi se sačuvao, koliko je to moguće, tradicionalni BMW-ov „osećaj“ zadnjeg pogona.
Fizičke komponente u M240i xDrive, primera radi, uključuju razvodni reduktor direktno spojen s automatskim menjačem. Naravno, reč je o voljenoj osmostepenoj ZF jedinici. Razvodni reduktor sa svoje strane uključuje sistem lamela koje mogu preusmeravati obrtni moment na prednju ili zadnju osovinu.
Pogonsko vratilo za prednje točkove je pozicionirano levo od menjača. Ono se pruža ka napred gde se spaja s diferencijalom koji šalje snagu na prednje točkove. Kardansko vratilo šalje snagu ka zadnjem diferencijalu, koristeći postojeći prostor neophodan za konvencionalne automobile sa zadnjim pogonom.
xDrive za vozila s osnovnim pogonom na prednje točkove
Stvari su nešto drugačije za nove modele bazirane na prednjem pogonu – X1, X2 i M235i Gran Coupe xDrive. Ovi automobili su zasnovani na poprečno postavljenim četvorocilndarskim motorima, uparenim s osmostepenim automatskim menjačem s Torsen diferencijalom s ograničenim proklizavanjem za prednje točkove i dovodom snage na zadnje točkove.
Dakle, očigledna je razlika u odnosu na M240i xDrive, koji je baziran na šasiji sa zadnjim pogonom, ali je bez obzira na to ovaj sistem krajnje efikasan.
Na kraju, treba spomenuti da prvi BMW-ov model s pogonom na sve točkove zapravo nije bio E30 325ix iz 1985., već BMW 325 iz 1937., međutim, potonji je konstruisan za vojne potrebe, s odgovarajućim specifikacijama, u čijoj proizvodnji su učestvovali Stoewer i Hanomag. Od tada do danas, prevaljen je veliki put…
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta
