Kada ćemo voziti zelenije? 

Juče je u Beogradu u prostorijama Privredne Komore Srbije, na inicijativu Srpske Asocijacije uvoznika Automobila i delova ( https://uvoznicivozila.rs/) organizovan otvoren razgovor na temu ograničenja uvoza polovnih vozila i otvaranja našeg tržišta za savremene ekološki prihvatlijva vozila.

Učestvovali su predstavnici Asocijacije, ministar ekologije Goran Trivan, Predstavnici PKS, Saobraćajne policije, Ministarstva finansija, preciznije sektor carine, i po prvi put predstavnici medija. Ovom prilikom ponovo je u fokus postavljen problem koji se odnosi na nekontrolisan rast uvoza veoma zastarelih automobila i popunjavanje srpskog automobliskog fonda „prljavom“ tehnologijom. Tehnologijom koja tako jako utiče na efekat zagađenja čovekove okoline, čemu smo bili svedoci tokom okom vidljivog zagađenja ovog izuzetno toplog oktobra. 

Činjenice kojima raspolažemo

U Srbiji je na datum 31.12.2018. registrovano oko 2 miliona vozila, precizno 1.965.060. Od toga je 1.375.674 starije od 2005. godišta, a 445.989 starije od 1999. Treba li da ističemo da su svi oni u EUR 3 standardu i manje?

Ovu alarmantnu situaciju su naši susedi odavno prepoznali i rešili. Važno je napomenuti da oni isto kao i mi, nisu članice EU. Njihov životni standard je slično loš kao i naš, ali su ipak razumeli da je vazduh koji dišemo ipak vredniji od 500-1000 evra koliko košta prosečan „polovnjak“ i svi do jednog su zabranili uvoz euro 3 motora.

Bosna sa sve svojom komplikovanom državom, bukvalno preko noći je još davne  2016, a od 1. juna ove godine, zabranila uvoz i euro 4 vozila. Crna Gora je prošle godine zabranila uvoz automobila sa euro 3 motorom. Severna Makedonija je pre skoro pet godina blokirala uvoz vozila starijih od 15 godina… Albanija je početkom ove godine dejstvovala najoštrije. Oni su uveli zabranu uvoza automobila iz inostranstva koji ne ispunjavaju euro 5 normu ili su starija od 10 godina. O zemljama EU sve je jasno. U ulozi evropskog automobilskog kontejnera ostala je samo Srbija.

„U Srbiji godišnje od posledica zagađenog vazduha, premine oko 6000 ljudi“, istakao je ministar Trivan. On je dodao i da „su glavni zagađivači trojka koju čine saobraćaj, individualna ložišta i industrijska postrojenja“. „U našu zemlju se proteklih 5 godina uvezlo oko 800.000 polovnih automobila starosti 10-12 godina. Srbija je groblje automobila“, dodao je on.

Osim toga, postoji još jedan važan „detalj“ koji će nas možda primorati na hitnu akciju. Od 2022. godine, EU će zabraniti međusobnu trgovinu otpadom. Ako se to desi onda ćemo mi biti jedino skladište auto otpada. 

U gradovima sada živi oko 50% stanovništva. To je procenat koji se ne odnosi samo na Srbiju, nego na čitavu planetu. Ova činjenica sama po sebi govori gde se stvara najveći deo zagađenja i zbog čega je važno da oni budu što čistiji. 

Otvorena pitanja

Tokom prethodne četiri godine iznos naplaćene ekološke takse na regularan uvoz novih i polovnih motornih vozila je oko 80 miliona evra. Ministar Trivan je kazao da više od pola ukupno naplaćenog novca ne završi u ekološkom budžetu. Gde je, ne zna se, ali za subvenicje za ekološki pogodne automobile nije izdvojen ni jedan evro. Jedna od ilustracija koliko je ova tema važna i prisutna u kolektivnom promišljanju je i ovaj mali izvod iz budžeta. Naročito odnos ulaganja u policiju i vojsku i u ekologiju.

Možda ovo i nije tako loše. Vojska i policija neće imati mnogo posla sa poluugušenim stanovništvom, koje diše na škrge. Ne samo zbog nagomilanih prljavih vozila, več i zbog dramatično desetkovanih šuma, koje ovom prilikom niko nije spomenuo, a potrebne su nam, makar da delimično poprave štetu. 

Tekst: Lidija Piroški