Tjuneri širom sveta već decenijama kreiraju automobile koji izlaze iz postojećih standarda, mahom postavljajući smernice koje naknadno preuzimaju i sami proizvođači.
Ipak, kompanijama se često desi da i same smisle nešto neobično a da im to i nije bila prvobitna namera. Mnogi takvi automobili su nastali iz razloga demonstriranja naprednih tehničkih dostignuća ili pak prateći određene trendove. S druge strane, ima i onih koji su bili čista greška.
Evo nekih „ludih“ kreacija poređanih abecednim redom (prvi deo možete pogledati OVDE), a vi naravno možete dodati neke svoje favorite koje smatrate odgovarajućim:
Fiat 8V Supersonic
Dizajniran od strane Fiata, 8V je bio automobil čudnog izgleda. Nekoliko nezavisnih karoserističkih firmi je kreiralo sopstvene verzije, gde su sve bile dramatične na različite načine. Možda najlepša varijanta je bio Supersonic, koji je dizajnirao Đovani Savonuci (1911-1988.) iz Ghie. Koristeći svoje iskustvo iz avio-industrije, Savonuci je kreirao karoseriju koja je činila da 8V izgleda bar 10 godina modernije od originalnog modela.
S minimalnim izmenama, Supersonic karoserija je takođe iskorišćena za Ghia interpretaciju Jaguara XK120 i Aston Martina DB2/4, uz sličan fascinantan efekat.
Fiat Multipla
Druga generacija Multiple, koja je na scenu stupila 1998., inteligentno je skrojen monovolumen s aranžmanom od šest sedišta u dva reda, što jasno naglašava o kakvom nivou praktičnosti se radi. U čast ranije 600 Multiple, Fiat je novajliji podario „monumentalno“ čudan izgled. Čak, Fiat je lansirao nalepnicu koja se lepila na „zadnjicu“, na kojoj je pisalo „čekaj da vidiš prednji deo!“.
Ipak, 2004., Fiat je promenio filozofiju i uveo daleko konvencionalniji izgled, koji je „pokvario zabavu“.
Ford RS200
Ovo je jedan od najradikalnijih automobila koje je Ford serijski proizvodio. RS200 je egzistirao kao homologacioni model za učešće „plavog ovala“ u međunarodnim reli trkama. Niskog profila, sa središnje pozicioniranim Cosworth turbomotorom i pogonom na sve točkove, RS200 je bio prava „zver“, ali ga je dramatična promena pravila 1987. označila nepodobnim za WRC.
Međutim, Fordov pulen je nastavio da se takmiči u drugim serijama, pa čak i u 21. veku. Preko 30 godina nakon što mu je ukinuta proizvodnja, on i dalje izgleda krajnje atraktivno, a preživeli primerci imaju visoku vrednost.
Honda Insight
U današnje vreme nema razloga da hibridni automobil izgleda drugačije od nekog konvencionalnog pandana. Svojevremeno, Honda je očigledno razmišljala drugačije, kada je lansirala prvu generaciju Insighta 1999. Sa svojim „superaerodinamičnom“ formom i zatvorenim zadnjim točkovima, Insight je izgledao čudnije nego „prihvatljivo kontroverzna“ Toyota Prius, koja je debitovala dve godine ranije.
Druga generacija Insighta, lansirana deset godina nakon prve, izgleda mnogo konvencionalnije.
Hudson Italia
Italia je bila proizvod koprodukcije Hudsona iz Detroita i Carrozzerije Touring iz Milana. Mehanički detalji su pozajmljeni od Hudson Jet limuzine koja je izgledala sasvim obično i bila kratkog veka.
S druge strane, Italia je „pucala od dizajna“. Najprimetnije stavke su predstavljali ventilacioni otvori iznad farova, ali i bez njih, prednji odbojnik (s obrnutim „V“ u sredini), aerodinamični lukovi točkova i mnogi drugi detalji, učinili su ovaj automobil izuzetno atraktivnim. Nažalost, nije ostvario uspeh na tržištu, jer je samo 26 primeraka proizvedeno 1953. i 1954. godine.
Hummer H1
H1 je zapravo civilna verzija High Mobility Multipurpose Wheeled Vehiclea (HMMWV ili Humvee), razvijen i proizvođen od strane AM Generala. Ogroman i krajnje neekonomičan, H1 je bio prilično kontroverzan.
Hummer bi mogao da se vrati s električnim kamionetom i SUV-om, pod GMC-om, tako da je „žeđ za gorivom“ deo prošlosti.
Isetta
Isetta je verovatno najčuvenija od svih „bubble“ automobila koji su se pojavili pedesetih i šezdesetih godina. Zapravo, njen prednji deo predstavljaju jedina vrata, a vožnja unazad je nemoguća, jer nema „rikverca“. To je moralo da se uzima u obzir prilikom parkiranja.
Isette su proizvođene pod raznim licencama u mnogim zemljama, ali dve kompanije su posebno značajne. Naime, vozilo je kreirala kompanija Iso, kasnije poznata po moćnim sportskim automobilima, da bi ga kasnije preuzeo BMW, koji je primenio mnoge modifikacije, ali je zadržao osnovni dizajn.
KTM X-Bow
Ovo je prvi automobil koji je proizveo austrijski KTM, mnogo poznatiji po proizvodnji motocikala. Oblik X-Bowa pogonjenog srednje pozicioniranim Audijevim motorom je jasno uslovljen njegovom funkcijom, a to su vrhunske performanse na trkačkoj stazi.
Lancia Stratos
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, Lancijin reli program je bio baziran na modelu Fulvia Coupe. Ovaj atraktivni mali automobil je zamenjen 1973. „brutalnim“ Stratosom.
Njegova atraktivna pojava, bila je u skladu s između zadnjih točkova poprečno postavljenim 2,5-litarskim Ferrari Dino V6 motorom. Dodatnu dramu je predstavljala činjenica da su vozaču Stratosa bile „pune ruke posla“, jer je ovaj trkač imao tendenciju da se okreće u gotovo svakoj krivini.
Mercedes-AMG G 63 6×6
Mada su u međuvremenu na snagu stupile brojne izmene, i kod aktuelne G klase je na prvi pogled jasno da potiče od G-Wagena (Geländewagen), lansiranog 1979.
To ne znači da neke interesantne stvari nisu implementirane tokom godina. „Najluđa“ G klasa od svih je AMG G 63 6×6 sa šest pogonskih točkova. Motor je 5,5-litarski twin-turbo V8, koji obezbeđuje sprint do „stotke“ za samo šest sekundi.
Messerschmitt
Ako je više nego zanimljiva Isetta najprepoznatljiviji „bubble“ automobil ikada napravljen, „najluđi“ su sigurno Messerschmitt KR175 i KR250.
Zapravo, Messerschmitt je dao samo naziv, jer je vozila dizajnirao Fric Fend (1920-2000.), koji je želeo da obezbedi prevoz za ratne invalide, ali se ispostavilo da su ovi priuštivi modeli bili popularni i kod drugih kupaca.
MG Metro 6R4
Kasnije poznat kao Rover 100, Metro je bio mali hečbek, na tržištu prisutan pod različitim britanskim markama od 1980. do 1998. Nema dileme koja je varijanta bila „najluđa“.
Izmene su uključivale instalaciju 3,0-litarskog V6 motora tamo gde obično počivaju zadnja sedišta. Pogonski sistem je na sve točkove, a brojni aerodinamički dodaci su bili predmet kontroverzi i debata, jer se sumnjalo u njihovu realnu efikasnost.
Nissan Cube
Treća generacija Nissan Cubea je bila prva koja se pod tim imenom prodavala van Japana. Simpatičan izgled je bio sasvim u skladu s ukusima matičnog tržišta, ali je bio suviše radikalan za evropske i američke kupce. Nije mnogo pomoglo ni to što je Nissan hvalio svog pulena, tvrdeći da mu je preglednost prema nazad „savršena“.
Peugeot 205 T16
Poput savremenika MG Retro 6R4, 205 T16 je predstavljao ekstravagantnu varijaciju na temu konvencionalnog malog hečbeka. Transformacija je orbitirala oko 1,8-litarskog turbomotora smeštenog pozadi, uz dodatak integralnog pogona. Aerodinamika, kao što se može videti, značajno je unapređena, a zadnja sekcija karoserije iz jednog dela, olakšavala je pristup motoru i menjačkoj kutiji.
T16 je bio „oružje“ uz pomoć kojeg je Peugeot pobedio u konkurenciji vozača i konstruktora u WRC-u 1985. i 1986. godine.
Peugeot 402
Po standardima iz 1935., 402 je bio neverovatno aerodinamično vozilo. Pored toga, Peugeot je farove postavio bliže jedan drugom, iza maske hladnjaka, da bi se što manje ometalo strujanje vazduha.
Ukoliko bi se ovaj recept primenio danas, verovatno bi katastrofalno uticao na prodaju, ali tridesetih godina prošlog veka niko nije mario za to. Zapravo, Peugeot je istu tehniku koristio i kasnije za manje 202 i 302. Prvonavedeni je čak preživeo nekoliko godina u posleratnoj eri, ali je francuska marka uskoro napustila neobično pozicioniranje prednjih svetala.
Plymouth Prowler
Generalno gledajući, hot rod modeli su automobili koji su dodatno modifikovani, često vrlo temeljno, od strane naknadnih vlasnika. Plymouth Prowler je redak primer „fabričkog“ hot roda. Stajling je bez dileme u retro stilu, mada je Chrysler iskoristio ovaj automobil za testiranje aluminijuma u strukturi vozila.
Odluka da se implementira 3,5-litarski V6 motor, a ne veći (i glasniji) V8, bila je predmet kritika, ali kod Prowlera je stajling uvek bio ispred performansi. Nakon što je Plymouth ugašen 2001., prodavan je još dve godine pod Chryslerovom značkom. Ukupno je napravljeno 11.702 Prowlera.
Pontiac Aztek
Pre nego što bilo koji automobil uđe u serijsku proizvodnju, neko treba da ga pogleda i kaže: „Da, u redu je, možemo da krenemo s ovim.“ Kako i zašto je Pontiac Aztek dobio zeleno svetlo, velika je nepoznanica u automobilskoj industriji. Aztek je generalno sposoban krosover, ali toliko ružnog dizajna da je postao predmet viceva čim je krenuo s prodajom 2001. Naravno, šale su nastavljene do dana današnjeg.
Buick Rendezvous je u osnovi bio isto vozilo, ali mnogo konvencionalnijeg stajlinga, tako da je pomalo čudno što baš i nije značajno nadmašio po prodaji Pontiacovo „ružno pače“.
Porsche 911 GT1
„Najluđi“ Porsche 911 koji je ikada ušao u serijsku proizvodnju je bio GT1 krajem devedesetih. Ovde nikakve dileme nema. Zapravo, GT1 je imao malo toga zajedničkog s 911-icama svog vremena. Razvijen je za učešće u auto-moto sportu, ali je Porsche imao obavezu da kreira mali broj primeraka homologovanih za svakodnevni saobraćaj (Strassenversion).
Po nezavisnim testovima, Strassenversion je iz stanja mirovanja do 100 km/h ubrzavao za 3,9 sekundi, a mogao je maksimalno da postigne 307 km/h. To su bile izuzetne brojke za serijski automobil iz 20. veka.
Radical
Gotovo četvrt veka Radical isporčujuje trkačke sportske automobile, od kojih su mnogi legalni za učešće u svakodnevnom saobraćaju. Ipak, njihova „prirodna sredina“ je trkačka staza, dok na javnim putevima predstavljaju gotovo „šokantan“ prizor.
Radical je takođe iskusan proizvođač motora. Njegov RPE V8 je zapravo spoj dve jedinice iz Suzuki Hayabuse, a koristi se u nekoliko jednoseda koje su konstruisale druge kompanije za brdsko-brzinske uspone.
Renault 5 Turbo
Kao što smo prethodno spomenuli, MG Metro 6R4 i Peugeot 205 T16 su bili ekstremne verzije običnih hečbeka. Međutim, prethodio im je Renault 5 Turbo iz 1980. Za razliku od drugih „petica“, Turbo je je posedovao 1,4-litarski motor postavljen iza putnika, kao i pogon na zadnje točkove.
Trkačke verzije su pobedile u četiri WRC runde, ali su pretrpele posledice zbog prebacivanja relija na pogon na sve točkove, gde je vodeća sila bio Audi Quattro. Druge turbo verzije Renulta 5, Alpine/Gordini Turbo i GT Turbo, imali su pogon na prednje točkove i podsećali su na sportski model. Sledeći hečbek francuske marke sa središnje pozicioniranim motorom je bio Clio V6.
Talbot-Lago T150 SS Teardrop Coupe
Ako ste želeli, a mogli da priuštite automobil čudesne karoserije sredinom 20. veka, samo je trebalo da kontaktirate FIgoni et Falaschi, karoserističku kompaniju sa sedištem u Parizu, pod dirigentskom palicom dva naturalizovana Italijana.
Gotovo svaka kreacija Figoni et Falaschija bi bila vredna pomena u ovom članku. Ona koja je odabrana je Teardrop Coupe iz 1938., baziran na Talbot-Lagu T150. Ovaj fascinantni dizajn uključuje elegantnu, zaobljenu formu, koja je favorizovao Đuzepe Figoni (1892-1978.). Da li je lep ili ne, stvar je ličnog ukusa, ali bez dileme privlači pažnju.
Voisin C25 Aérodyne
Pionir u avijaciji, Gabrijel Voazan (1880-1973.), bio je do te mere zagriženi zaljubljenik u leteće mašine, da je svoj automobil imenovao po kompaniji Avions Voisin. Mada je nekoliko njegovih modela bilo konvencionalnog dizajna, ostali, uključujući zapanjujući C6 Laboratoire trkač iz 1923., bili su demonstracija njegove fasciniranošću aerodinamikom. Suvišno je reći da je dizajn bio u najmanju ruku čudan.
Oba ova faktora su evidentna kod Voisin C25 Aérodynea. Dok su ostale C25-ice bile elegantne i uspravnog stava, Aérodyne je bio epitom aerodinamičnosti.
