Kompanije koje najviše doprinose emisiji štetnih gasova kroz prekookeanski prevoz

Novi izveštaj ukazuje na kompanije koje najviše utiču na zagađenje generisano prekookeanskim transportom.

Procenjena emisija teretnih brodova, koji prevoze ogromnu količinu robe koja završava u tržnim centrima, u 2019. je iznosila 3,7 miliona tona ugljen-dioksida, što je više od godišnje emisije jedne termoelektrane. U okviru novog izveštaja neprofitnih organizacija Pacific Environment i Stand.earth., izračunat je ugljenični otisak i zagađenje vazduha kojem kumuju najveći uvoznici proizvoda koji se prodaju u SAD.

Svetska brodska flota se učetvorostručila od osamdesetih godina, jer se proizvodnja u velikoj meri preselila u inostranstvo (Kina i jugoistočna Azija). Ovaj „outsourcing“ se suštinski oslanja na brodski prevoz, koji koristi fosilna goriva i koji je od suštinskog značaja za poslovni model proizvodnje u zemljama s jeftinom radnom snagom, a da niko nije ni pomislio kakve posledice to može imati po zdravlje i životnu sredinu.

Walmart je kompanija koja kolo vodi, a slede Ashley, Target, Dole, Home Depot, Chiquita, Ikea, Amazon, Samsung, Nike, LG, Red Bull, Family Dollar, Williams-Sonoma i Lowes.

Zajednički, otkriva se u izveštaju, ove kompanije su odgovorne za zagađenje ekvivalentno onom koje proizvodi 1,5 miliona domaćinstava. Teretni brodovi zagađuju vazduh i drugim supstancama, uključujući sumpor-oksid, koji se vezuje za oboljevanje od astme i povećan rizik od oboljevanja od karcinoma u siromašnim zajednicama koje žive blizu luka. U izveštaju se takođe otkriva da uvoz 15 kompanija na listi generiše istu količinu sumpor oksida kao dve milijarde automobila, što je sedam puta više od trenutnog broja vozila na američkim putevima!

Podaci vezani za emisiju nisu lako dostupni. Međunarodna pomorska organizacija prati emisiju kompanija koje se bave prevozom, ali informacije ne čini javno dostupnim, a većina trgovačkih firmi ne uključuje emisiju kargo brodova u svoje proizvoljne klimatske izveštaje. Ikea je ovde izuzetak. Naime, švedska kompanija je saopštila da je prekookeanski transport odgovoran za oko 40 odsto ukupne emisije koja dolazi iz transportnog sektora njenog lanca snabdevanja. Da bi kreirale izveštaj, neprofitne organizacije su kombinovale podatke iz popisa brodskog tovara s detaljima vezanim za emisiju pojedinačnih brodova, a zatim su povezale svaku rutu s klijentima poput Targeta ili Home Depota.

Na proizvodnju u inostranstvu bi se sasvim drugačije gledalo kada bi se u troškove goriva koje troše brodovi uračunali spoljni efekti poput zagađenja. Ono što ovaj izveštaj suštinski podvlači je da je ovaj vid prevoza previše jeftin. Naime, naftne kompanije su shvatile da bi brodarskoj industriji mogle isporučiti dno bureta, onu gadnu, naknadno rafiniranu verziju nafte, koja može da se koristi u brodskim motorima. Kada se to uvidelo, međunarodni brodski prevoz je postao spasilac naftne industrije.

Neke kompanije bi mogle da pomognu u smanjenju emisije tako što će se više orijentisati na domaću proizvodnju. Walmart, primera radi, saopštio je ranije ove godine da očekuje da će izbeći 100 milijardi tona emisionih gasova investirajući u proizvodnju u Americi. Neprofitne organizacije takođe tvrde da naknade za zagađenje treba naplaćivati kada brodovi pristaju u luke, te da bi Bajdenova administracija trebalo da kreira standard „čistog broda“, što bi primoravalo kompanije da blagovremeno redukuju emisiju svojih plovila.

One takođe kažu da bi kompanije trebalo da dostignu nultu emisiju u isporuci dobara do 2030. Neke tehnologije su već sada dostupne. Bilo koja od trgovačkih firmi bi sutra mogla da kaže svom prevozniku: „Neću svoje proizvode transportovati uz vašu pomoć ukoliko brod ne poseduje pogonski sklop sa sistemom asistencije energije vetra. Ovakvi sistemi mogu smanjiti emisiju za 10 do 30 odsto. Kompanije takođe mogu da pregovaraju o ugovorima s prevoznicima, tražeći da koriste brodove s nultom emisijom čim budu dostupni. Do 2023. bi trebalo da u upotrebi budu teretni brodovi ove vrste.

Vrele Gume