Koliko se može preći privremenim rezervnim točkom, takozvanim „ćopavcem“?
Gotovo svi smo u životu bar jednom menjali točak na vozilu zbog probušene gume.
To je obično iziskivalo skidanje problematičnog i montiranje rezervnog točka. Nažalost, moderna vozila dolaze s takozvanim „ćopavcem“ (ako uopšte i njega imaju), točkom manjih dimenzija u odnosu na originalni, tako da tu morate da obratite posebnu pažnju.
Kao što znamo, radi se o točku umanjenih dimenzija i smešnog izgleda, koji se obično naziva „privremeni“, a to zapravo i jeste. On predstavlja samo trenutno rešenje a ne redovan zamenski točak. Njegovi veličina i oblik služe svrsi štednje prostora u automobilu, a ujedno je lakši od regularne komponente. Naravno, ovde su u pitanju kompromisi.
Najvažniji i najopasniji kompromis se tiče upravljivosti i bezbednosnih atributa vozila. Budući da je guma na njemu uska, ona ne pomaže mnogo pri manevrima i kočenjima. Ona negativno utiče na vozne osobine i može dovesti do potencijalno nebezbednih situacija. To se posebno odnosi na snažna kočenja i ubrzavanja, kada nejednake sile mogu izazvati bočno kretanje vozila, što se može završiti sudarom ili upadanjem u jarak.
Iz tog razloga je preporučljivo voziti sporo i nežno kada je „ćopavac“ u pitanju, a kada kažemo „sporo“ mislimo na ne više od 80 km/h. Tačno je da se možete nalaziti na auto-putu kada vam se desi „gumi defekt“, ali u tom slučaju je najbolje isključiti se i koristiti alternativne puteve. Takođe imajte na umu da kontrola elektronske stabilnosti i sistemi kontrole prijanjanja neće raditi kako treba s privremenim rezervnim točkom.
Samim tim, preporučljivo je da vozite što manje dok ne rešite stvar, ali nemamo svi isto poimanje šta to znači. Može se desiti da ste daleko od kuće, kao i da je vulkanizerski servis stotinama kilometara udaljen. Ipak, tu se radi o ekstremnim situacijama koje nećemo uzimati kao referencu, mada se autoru ovih redova upravo to desilo prilikom povratka sa Salona automobila u Ženevi pre desetak godina. U suštini, ne bi trebalo na ćopavcu da vozite više od nekih 120 kilometara, mada neki stručnjaci preporučuju limit od 80 kilometara.
Razlog leži u tome što „ćopavac“ nije napravljen kao regularna guma. Manje je izdržljiv i ne može da istrpi opterećenja kao normalan pneumatik. Guma koja se za njega koristi je lošijeg kvaliteta i mnogo tanja. To takođe znači da ćete morati da je bacite ukoliko se probuši ili ošteti, jer ne može da se popravlja. To što se zovu „privremene“ nije slučajno.
Ipak, to što su osetljive ne znači da češće moraju da se menjaju, jer većina vozača ih neće ni koristiti tokom radnog veka vozila. Međutim, guma degradira vremenom, čak i kada se ne upotrebljava, tako da blagovremeno treba da bude zamenjena. To se odnosi kako na regularan pneumatik, tako i na „ćopavac“. Stručnjaci preporučuju da se nakon 10 godina uzme novi, jer čak i ako izgleda dobro, strukturalni integritet može biti kompromitovan.
Na kraju, treba da znate da i regularna rezervna guma i „ćopavac“ imaju svoje „za“ i „protiv“, a to zavisi od vašeg automobila i navika u vožnji. Obično, teži automobili, koji se koriste za terensku vožnju, imaju redovnu rezervnu gumu, dok su manji putnički automobili opremljeni „ćopavcem“. Naravno, regularan rezervni točak je poželjnija opcija, mada zbog većih gabarita smanjuje koristan prostor u prtljažniku. U svakom slučaju, koliko god bili protivnici „ćopavca“, bićete zahvalni što ga vaše vozilo poseduje, a ne garnituru za popravku.
Vrele Gume
