Još jedan nezadovoljan vlasnik: Nissan Leaf koji se „raspada“ posle 106.000 km

Kupovina automobila, posebno novog, to je nešto poput „medenog meseca“. Za sve nas koji volimo automobile to je neka vrsta praznika.

Čitamo stvari o novom ljubimcu, bliže se upoznajemo s njim, postaje nam član porodice…

Kako se kilometri prevaljuju i vreme prolazi, on za mnoge ljude postaje rutinsko prevozno sredstvo, koje polako stari. Problemi obično kreću sa sitnicama koje obično ignorišemo. Zatim na red dolaze i krupnije stvari koje ne iziskuju neka kapitalna izdavanja, ali se na njih mora obratiti pažnja. Kada krenu ozbiljne popravke, efekat „medenog meseca“ nestaje, a vozilo više postaje opterećenje nego radost. Ipak, ponekad su, bar kada je o nekim dokazanim modelima reč, bile potrebne decenije i stotine hiljada pređenih kilometara, da bi se došlo do „trećeg stadijuma“

Ovaj uvod posvećujemo Nissan Leafu iz 2018., koji je za 2,5 godina prešao 106.000 kilometara. Naime, njegovoj vlasnici je nakon serije problema prestao da bude „zabavan“.

Sitne stvari

Gubitak početne autonomije je očekivana stvar, ne samo za Leaf već gotovo i svaki drugi električni automobil. Bez vodenog hlađenja, gubićete domet. Ukoliko imate tu (ne)sreću da živite u području gde je toplo ili pak koristite brzi punjač (pre)često, eto i dodatnih faktora koji će doprineti degradiranju baterije. Dotična vlasnica je „praktikovala“ obe stvari, ali vozilo i dalje ima svih 12 crtica kapaciteta. Međutim, s oko 14 odsto izgubljenog dometa, postoje izvesne stvari koje ona više ne može da uradi. Na prvom mestu, ne može da dođe do planinskog gradića koji je udaljen oko 150 kilometara od njenog mesta stanovanja. Doduše, može da dođe „skoro“ do tamo, ali krajnja deonica puta od tridesetak kilometara je veoma strma. Ranije je uspevala da dođe do destinacije s osam odsto preostalog kapaciteta baterije, uz pažljivu vožnju, a sada „ostaje kratka“.

Naravno, ovo je daleko bolje u odnosu na prethodni model. Žena je posedovala i Leaf iz 2011. s kojim je na oko 65.000 pređenih kilometara izgubila polovinu autonomije. Ovaj rezultat je mnogo bolji, tako da je otišao u grupu „sitnih problema“.

Nakon što je garancija zbog pređene kilometraže istekla, pokvarile su se ručke na prednjim vratima. Doduše, one i dalje funkcionišu, ali se spoljni trim ručki odvojio od ostatka komponente. Ipak, vlasnica je naučila da ručku uhvati tako da izbegne izvlačenje trima, dok ga kratak udarac pesnicom vraća na mesto. Dakle radi se o dosadnoj stvari od manjeg značaja, koja se može popraviti i u ličnoj režiji. Problem je što odlazak u prvi servis koji prihvata uopšte bilo kakvu intervenciju na Nissan Leafu iziskuje put od 320 kilometara. Amerikanci…

Stvari koje ipak moraju da se poprave

Nedugo nakon što su ručke počele da otkazuju, električna brava na zadnjim vratima je takođe postala „neposlušna“. Sve je počelo time što bi ponekad zaključala vrata a ponekad ne, da bi na kraju u potpunosti „crkla“. Ipak, vrata mogu da se zaključavaju i otključavaju manuelnim putem. Vlasnica ovaj problem može da reši sama, što i namerava da uradi uskoro. Ipak, ovakav problem se retko dešava na automobilima koji su prešli tako mali broj kilometara. Ako se i desi, desi se obično posle nekih 300k i više na kilometar satu.

Pre oko godinu dana, 12-voltna baterija je otkazala poslušnost, mada je, kada se temperatura podigla, imala dovoljno napona da startuje vozilo. Vlasnica je imala običaj da 80 odsto baterije napuni preko noći, i nije imala većih problema sem ako baterija nije punjena danima. U ovom slučaju je zamena bila neophodna.

Problem je stigao i u vidu upozorenja da su vrata otvorena prilikom oštrijeg prolaska krivina. Problem je bio u mestu gde se senzor vrata susretao s karoserijom. Tu je bilo par udubljenja, prouzrokovanih zaštitnim pojasem koji bi se ponekad zaglavio jer se nije zategnuo nazad u početnu poziciju prilikom izlaska iz automobila. Nakon nekoliko slučajnih zatvaranja vrata gde se isprečila kopča pojasa, poremetila se kontaktna tačka senzora vrata, tako da vozilo „misli“ da su ona otvorena tokom vožnje kroz krivine. Vlasnica planira da stvar reši ubacivanjem parčeta gume za zaptivanje. Ipak, ovo je na neki način više njena krivica nego krivica proizvođača.

Jedan drugi problem je bio prilično neobične prirode, ali vredan pomena. Vlasnica je uklonila deo trima enterijera, tačnije držača za naočare, da bi pristupila krovu u cilju instalacije amaterske radio antene. U većini vozila, možete pažljivo ukloniti elemente enterijera da biste obavili ovako nešto, ali u slučaju Nissana, dotično parče plastike nije bilo predviđeno za bilo kakvo skidanje. Plastični držači su pukli tako da deo mora da bude zamenjen. Pa, u Nissanu razmišljali o tome da bi neko mogao da se doseti toga da instalira antenu amaterskog radio uređaja.

Ozbiljan problem

Baš pre nego što će automobil preći 95.000 kilometara, vlasnica ga je odveza u servis na zamenu homokinetičkih zglobova (pod garancijom). Reč je o „kliktanju“ koje su iskusili mnogi vlasnici Leafa, a ovoga puta se ono dešavalo dovoljno frekventno da ostruže poluosovine automobila. Naravno, problemi s automobilima se dešavaju i zglobovi su zamenjeni pod garancijom, tako da neke štete nije bilo.

Međutim, samo 10.000 kilometara kasnije, homokinetički zglob s vozačke strane je ponovo počeo da se „javlja“, što je sugetrisalo da otkazuje. S obzirom da je reč o delu upravljačkog sistema, stvar je ozbiljna. I ponovo, lokalne radionice ne žele da se bave električnim automobilom, a oni koji bi se možda usudili da intervenišu, naplaćuju to „papreno“. Vlasnica je morala da se odveze 90 kilometara dalje i plati punu „ovlašćenu“ cenu, jer je garancija istekla.

Da se razumemo, nijednom automobilu, kupljenom kao novom, ne bi smelo da se desi da mu homokinetički zglob ode posle devedesetak hiljada kilometara, a da bi stvari bile još gore, zamenski se pokvario posle samo 10.000 pređenih kilometara.

Da li je druga generacija Nissan Leafa urađena kao kineska igračka?

Pa, neko ko je doživeo sva ova navedena iskustva tokom samo 2,5 godina vlasništva, ima puno pravo da se to pita. U razgovorima s „insajderima“ (Nissanovim tehničarima koji su želeli da ostanu anonimni) ispostavilo se da dotična vlasnica nije jedina. Jednostavno, Leaf 2018.+ se u automehaničarskim radionicama nalazi mnogo češće u poređenju s prošlom generacijom.

Čak, neki kupci su one „sitne probleme“ doživljavali daleko češće nego „junak“ ove priče, pa čak i ozbiljnije kvarove. Međutim, većina je imala tu sreću da su bili „u garanciji“ jer su prešli manju kilometražu nego vlasnica našeg Leafa. Inače, garancija na ovaj model iznosi tri godine, odnosno 60.000 pređenih kilometara. Međutim, garancija brzo prolazi, a problemi koji odnose više novca tek tada stupaju na scenu.

Vlasnica spornog Leafa ga je kupila isključivo iz razloga što Tesla Model 3 tada još uvek nije bio dostupan a automobil joj je bio preko potreban. So na ranu dodaje i činjenica da ju je diler, koji joj je prodao automobil, kroz papirološke šeme  „zavrnuo“ za dodatnih 5.000 dolara. Sada žali što nije vozila bicikl i sačekala na Model 3 bude dostupan za kupovinu.

Izvor: CleanTechnica