Jefitini električni polovnjaci stižu u Srbiju

Dolazi talas jeftinih polovnih električnih automobila: EV rasprodaja za Balkan?

Problem prirodne reciklaže električnih automobila je po svemu sudeću rešen. Balkan poslednja stanica za islužene EV polovnjake ali i šansa za masovnu električnu tranziciju

Polovni električni automobili uskoro bi mogli postati najjeftiniji način ulaska u svet e-mobilnosti. Na američkom tržištu već počinje, a u Evropi se očekuje tokom godine, talas vozila kojima ističu agresivno subvencionisani lizing ugovori iz perioda 2022–2024. Rezultat? Nagli rast ponude električnih polovnjaka i očekivani pad cena.

Kako je nastao EV balon?

Tokom poslednje dve godine u SAD su postojali ekstremno povoljni lizing aranžmani za električne automobile. Kombinacijom federalnih i državnih subvencija, kao i specifičnih poreskih pravila, pojedini modeli su se mogli iznajmiti za simbolične mesečne iznose.

Automobili koji su koštali 40.000 ili 50.000 dolara dobijali su veštački spuštenu cenu kroz sistem podsticaja. Kupci su reagovali. Lizing je eksplodirao. A sada ti ugovori ističu.

Pošto većina lizing aranžmana traje 24 do 36 meseci, prvi ozbiljan talas polovnih EV već je počeo da ulazi na tržište, a kulminacija se očekuje u naredne dve godine. Slično je i u zapadnoj Evropi, dobar deo aktuelne privatne ali pre svega polovne električne flote „ide na doboš“ do kraja 2026. 

Kada se velika količina istih vozila pojavi u isto vreme njihova cena pada, što može biti šansa za „elektrifikaciju“ daleke periferije Evrope. Posebno kroz činjenicu da električni automobili mnogo brže gube vrednost.

Najbolji primer je recimo Hyundai Ioniq 5. Kada se pojavio pojedini kupci su ga plaćali i 60.000 evra, da bi nedugo iza toga još na lageru uvoznika ta cena novog Ioniq 5 bila korigovana na niže za jednu trećinu, na oko 40.000 evra. Za očekivati je da već iduće godine, oni prvi modeli od 60.000 evra budu na tržištu polovnjaka za 20.000. Korektna cena za ulazak u svet e-mobilnosti, uprkos nizu slabosti po pitanju autonomije i potrošnje.

Razlozi velikog pada cena EV vozila su poznati:

• strah od baterije
• neizvesnost oko dugoročne vrednosti
• brzi tehnološki napredak, modeli brzo zastarevaju
• politička neizvesnost subvencija

Realnost je, međutim, složenija. Baterije u modernim EV modelima u velikom broju slučajeva pokazuju izuzetno dobru dugoročnu izdržljivost, što je ohrabrujući signal za tržište EV polovnjaka.

Lizing kuće su jedan od ključnih uzroka pad cena električnih polovnjaka. Poslednjih godinu dana imaju sve oprezniji pristup proceni ostatka vrednosti električnih vozila, koja je prema njima oko 15% nabavne vrednosti nakon 5 godina.

Ako iko ima uvid u buduću dinamiku cena, to su lizing kuće.

Njihova računica pokazuje da tržište očekuje dodatni pritisak na vrednost polovnih EV modela. Drugim rečima, pad cena se ne doživljava kao izuzetak, već kao realan scenario.

To dodatno podgreva percepciju da ulazimo u fazu opšte “korekcije” tržišta EV vozila, što za Srbiju i region to može biti prelomni trenutak.

Tržište polovnih automobila kod nas već decenijama funkcioniše po principu preliva sa Zapada. Vozila iz Nemačke, Francuske, Italije i Belgije sa zakašnjenjem od nekoliko decenija stižu na Balkan.

Ako se u Evropi pojavi višak polovnih EV modela po nižim cenama, region bi prvi put mogao dobiti realno pristupačne električne automobile bez domaćih subvencija, na čemu bi i država uštedela. To bi bila prava demokratizacija e-mobilnosti.

Ali postoji i druga strana jer elektrifikacija u regionu i dalje ima ozbiljna ograničenja:

• infrastruktura je neravnomerno razvijena
• zimski uslovi utiču na realnu autonomiju
• tržište servisa i baterijske dijagnostike je u povoju
• banke i osiguravajuće kuće još uče kako da vrednuju EV

Niža cena električnih polovnjaka ne rešava sve dileme, ali uklanja najveću prepreku, početni trošak.

Možda je talas jeftinih polovnih električnih automobila zapravo ono što EV revolucija od početka čeka. Ne tehnološki iskorak, već cenovnu dostupnost. Jer mobilnost postaje masovna tek kada postane finansijski realna.

Ako se u narednim godinama pojave električni automobili stari dve ili tri godine po cenama koje su danas rezervisane za polovne gradske benzince, tržište bi moglo da reaguje brže nego što mnogi očekuju. I tada elektrifikacija više neće biti politička debata. Biće tržišna odluka.

Pitanje je samo jedno, da li će region biti infrastrukturno spreman da ga dočeka?

Lidija Piroški