Online plus

Ferućo Lamborgini

360Pregleda

Razjareni bik

Većina ljubitelja automobila, pogotovo onih super brzih i snažnih, zna da je Lamborgini pre svega proizvodio traktore. Međutim, da li znate ko je i kakav je bio osnivač te kompanije?

Razjareni bik automobilske industrije, čovek sa vizijom – Ferućo Lamborgini. Ovo je njegova priča

U tekstu u kome smo ukratko opisali bogati život Enca Ferarija, pomenuli smo i jednog od njegovih najvećih konkurenata, Feruća Lamborginija. Ovo je priča o njemu.

Počeci
Ferućo Lamborgini je rođen 28. aprila 1916. godine u kući broj 22, u malom selu Renaco di Ćento, u okrugu Ferara, na području Severne Italije. Njegovi roditelji, Antonio i Evelina su se bavili poljoprivredom, tačnije vinogradarstvom, i važili su za jednu od uglednijih porodica. Inače, njegov horoskopski znak je bio bik, životinja koja je obeležila ceo njegov život, na koju je gledao sa strahopoštovanjem i kako mnogi kažu, životinja čije je osobine i posedovao.

Kao mladog dečaka, Feruća je mnogo više privlačila mašinerija koju je koristio njegov otac za obradu zemlje, nego sama poljoprivreda. Zajedno sa svojim ocem je često popravljao traktore, što je u njemu probudilo interesovanje za mehaniku, pa je odlučio da ne krene očevim stopama. To interesovanje ga je i navelo na to da upiše tehnički institut u Bolonji po imenu „Frateli Tadia“ na kom je diplomirao 1940. godine. U njemu se uporedo razvijala i strast prema brzim automobilima i motorima.

Naime, o tome da li je diplomirao ili ga je u tome sprečilo to što je 1940. godine regrutovan u Italijansku vojsku i dan danas se raspravlja. Kao i na sve ljude koji su živeli u tom periodu, Drugi svetski rat je u mnogo čemu imao uticaja i na njegov život. Tokom rata Ferućo je bio stacioniran na Rodosu, gde je bio mehaničar i gde je radio na logistici. Tokom 1944. godine zarobile su ga britanske snage i držale ga kratko kao zarobljenika. Za to vreme je popravljao njihove automobile, gde je i stekao iskustvo o tome kako da osposobi vozila za puteve čak i sa nedostatkom delova. Krajem rata, poslat je nazad u Italiju.

Posleratne godine
Njegov prvi poslovni poduhvat bila je garaža za popravku automobila u naselju Pieve di Ćento, koju je otvorio krajem 1946. godine i u kojoj je održavao automobile, kamione i traktore u voznom stanju.

U tom periodu, Ferućo se i oženio, ali je njegova žena Klelja Monti, nažalost, umrla na porođaju. Donela je na svet malog dečaka koji je dobio ime Tonino.

Kao i mnogi njegovi savremenici, Lamborgini je posedovao polovni Fiat Topolino, kojeg je, koristeći malo slobodnog vremena i novca koji je imao, pretvorio u trkački automobil. Sa njim je 1948. godine učestvovao na trci Mille Miglia. Tokom trke je sleteo sa puta u gradiću Fiano i uništio je zid jednog restorana. Njegov otac je morao da plati popravku restorana. U trci je Fiat bio totalno uništen, a Lamborgini je shvatio da slavu i bogatstvo neće steći kao vozač trkačkog automobila. Ono što je zanimljivo jeste da je u trci pobedio Ferarijev automobil, najnoviji proizvod Italije.

Prvi traktor
Upravo je njegov otac bio indirektno odgovoran za to što će se za Lamborginija čuti širom Italije. Njemu je hitno bio potreban novi traktor, i kako bi mu se odužio za to što je platio popravku restorana kojeg je uništio, Ferućo je obećao da će mu napraviti jedan. Traktor se sastojao od Morisovog motora sa šest cilindara, imao je transmisiju General Motorsa, i Fordov diferencijal. Kako je u tom periodu Italija obnavljala svoju poljoprivredu, koja je bila devastirana posledicama rata, replike Ferućijevog traktora su postale veoma tražene, pre svega od strane prijatelja njegovog oca. Lamborgini je u tome video priliku i 1949. godine je nastala fabrika Lamborghini Trattori. Dizajn je evoluirao, posao je cvetao i Ferućio je postao jedan od najvećih proizvođača agrokulturalne opreme u Italiji. Njegovi traktori su postali poznati kao najbolji u Italiji i Ferućio je počeo čak i da organizuje nadmetanja u vuči traktora, samo kako bi pokazao koliko su njegove mašine superiorne.

Proizvodnja traktora je od njega napravila bogatog čoveka, pa je ubrzo osnovao još jednu fabriku u kojoj su se proizvodile klime i oprema za centralno grejanje. Ta fabrika je donela Lamborginiju još više novca i veoma brzo je postao jedan od najbogatijih ljudi u Italiji. Kako je imao puno novca, ostavio je dane kada je vozio Fiat iza sebe i počeo je da kupuje i vozi automobile Alfa Romeo, Jaguar, Mercedes i naravno, Ferrari.

Sukob sa Encom Ferarijem
Kada je Lamborgini odvezao svoj Ferari 250 GT na redovan servis, video je da menjač ima identično rešenje kao onaj koji je imao u svojim traktorima. Lamborgini je zamolio Ferarija da promeni rešenje menjača, imao je ideju kako da bude bolje, na šta mu je ovaj odgovorio da je on samo glupi proizvođač traktora, i da ne zna ništa o sportskim automobilima. Uzavrela italijanska krv je proradila, Lamborgini je pljunuo u noge Ferariju, okrenuo se i počeo da pravi svoje luksuzne automobile. Lamborgini je bio uvređen, ali je umesto kukanja o tome, rešio da učini nešto konkretno. Rešio je da napravi automobil koji će biti „bolji Ferrari od Ferrarija“. Kombinovao je svoju strast sa svojim znanjem i stvorio je carstvo. Počeo je kao ljubitelj automobila, a kasnije je postao legenda autoindustrije. Nije dozvolio da ga bilo šta spreči u ostvarenju svog sna. Čak i to što su mnogi, kada je rekao da želi da napravi super automobil, mislili da je poludeo.

Kako je posao proizvodnje traktora išao veoma dobro, i nije bilo potrebe da toliko nadgleda fabrike, odlučio je da u delo sprovede svoj plan i pokrene novi posao proizvodnje automobila. Godine 1962. osnovana je kompanija Lamborghini Automobili. Napravio je fabriku blizu Ferarijeve i zaposlio njegova dva bivša radnika, Đan Paola Dalaru i Boba Volasa, od kojih je tražio da mu razviju automobil. V12 motor mu je napravio čovek koji je takođe radio za Ferrari, Gijoto Bizarini. Prvi automobil u proizvodnji bio je model Lamborghini 350GT koji je bio u svemu nadmoćniji od Ferarija. Prodao je 13 modela, i za samo dve godine Ferućo je svoj san o proizvodnji GT automobila i o tome da pobedi Ferarija u njegovoj igri, ostvario. Postao je svetski priznat proizvođač automobila nakon što je 1966. godine predstavio model Lamborgini P400 koji je imao 350 konjskih snaga, i koji je kasnije dobio ime Lamborgini Miura.

Razjareni bik 
Lamborginijev logo, zlatno-crni grb, dizajnirao je osnivač kompanije Ferućo Lamborgini, a na centralno mesto dodao je i bika, simbol svog horoskopskog znaka. Razlog tome je bilo to što je oko godinu dana ranije, Ferućo posetio ranč u Sevilji poznat po uzgajanju španskih borbenih bikova i bio toliko impresioniran ovim životinjama da je odlučio da ih iskoristi u logotipu svoje kompanije i tako pokaže nadmoć koju je na tržištu planirao da postigne. Kasnije je počeo i davati imena svojim automobilima po poznatim bikovima. Legenda kaže da je gospodin Lamborgini namerno kopirao Ferarijev štit, zamenio mesta žutih i crnih polja da bi povredio ego Enca Ferarija. Ipak, pošto su obojica aktera ove tipično muške priče o inatu i sujeti preminula, nikada nećemo saznati istinu.

Ekonomska kriza i penzija
Nažalost, sedamdesetih godina prošlog veka, stvari su postale teže za Feruća. Imao je nekoliko loših poduhvata sa kompanijom traktora, koji su uporedo sa ekonomskom krizom dovele do toga da je morao da proda većinu svojih kompanija, i da se povuče u penziju. Povukao se na svoje imanje gde je počeo da proizvodi vino, poznato kao „Krv Miure“. Ponovo se oženio 1974. godine u svojoj 58. godini, i postao je otac po drugi put, jer je njegova žena Marija Tereza, rodila devojčicu po imenu Patricija.

Fabrika Lamborghini je menjala vlasnike, a danas je u vlasništvu nemačkog proizvođača Audi AG, koje je u stvari preduzeće u vlasništvu Volksvagen grupe.

Ferućo Lamborgini preminuo je u Peruđi 1993. godine, i ostao je upamćen po svojim osobinama i umeću.

Pitanje oko koga se već decenijama ljubitelji super automobila prepiru, jeste ko pravi bolje automobile? Ferrari ili Lamborghini? Oba tabora imaju svoje argumente zašto je „konj koji se propinje“ bolji od „razjarenog bika“ i obrnuto. Pravi odogovor verovatno nećemo saznati, ali nije ni važno, jer su njihovi tvorci napravili imperije ni iz čega, podarili nam prelepe automobile kojima se divimo, i postali legende autoindustrije.

Saša Stanković

Ostavite komentar