Društvene mreže će neminovno dovesti do ograničavanja maksimalne brzine na „autobanovima“

Ne treba zaboraviti da je ne tako davno postojalo vreme u kojem internet i društvene mreže nisu imali uticaj kao danas.

Neki vlasnik McLarena F1 iz 1994. recimo, morao je da održava svoj automobil. Tehničar bi ga informisao da nešto verovatno nije u redu s vozilom jer dijagnostika pokazuje da je više puta vozio preko 300 km/h. Vlasnik bi se na to nasmejao, jer bi to zapravo bilo tačno, ali i legalno, jer je brzina ostvarena na „autobanu“. Međutim, samo nekoliko ljudi bi uopšte znalo za to, a sve bi se pretvorilo u neku urbanu legendu.

Premotajmo dešavanja do 2022. Sada možemo da vidimo mnoštvo ljudi koji se bore za publicitet na internetu, ne samo kroz neka sjajna dela ili kreacije, već i radeći sulude, besmislene i često glupe stvari. Bitni su naravno „klikovi“ na YouTubeu, Facebooku, Instagramu.., a sve ostalo je u drugom planu. Nemački „autobanovi“ su postali pozornica za ovakva dešavanja, sve je postalo javno i prilično „masovno“, što će ubrzano dovesti do ograničenja maksimalne brzine čak i u Nemačkoj.

Na pitanje Associated Pressa u vezi s potonjim dešavanjima, BMDV (Bundesministerium für Digitales und Verkehr iliti Savezno ministarstvo za digitalizaciju i transport) je saopštio da „osuđuje svako ponašanje u javnom saobraćaju koje vodi ili može dovesti do ugrožavanja učesnika u saobraćaju“.

AP je bio veoma precizan u definisanju pitanja, želeći da zna koji je konkretno stav BMDV-a u vezi s Radimom Paserom, koji je na A2 sekciji „autobana“ u Nemačkoj između Berlina i Hanovera vozio 414 km/h. Do razgovora s češkim milionerom još uvek nije došlo, ali je izdvojen navod iz videa gde on kaže: „Bezbednost je bila prioritet, tako da su okolnosti morale biti bezbedne za vožnju“.

Srećom, nije citiran deo u kojem kaže da je video snimljen „da bi se osetilo uzbuđenje u Chironu, ali i da biste razmislili o odnosu s Isusom, koji donosi pravu ljubav, radost i nadu svakome ko mu priđe“. Pa, moglo bi se reći da je najbrži način da se sretnete s Isusom baš u Bugatti Chironu pri brzini od 414 km/h.

Associated Press je izvestio da je Paser „svoju veru polagao u nečemu višem od pukih vozačkih sposobnosti tokom ’obaranja rekorda’“, citirajući još jedan deo opisa videa: „Zahvaljujemo bogu za bezbednost i dobre okolnosti, jer smo uspeli da dostignemo brzinu od 414 km/h.“

Šalu na stranu, upravo se ovde radi o zabrinutosti koju je AP izrazio prilikom pitanja upućenom BMDV-u. Članak upoređuje ono što je Paser rekao u opisu videa u odnosu na video materijal, konstatovavši da je Bugatti bio „viđen kako pretiče nekoliko drugih vozila na putu, a sudeći po osvetljenosti, sve se desilo u praskozorje.“

Sve je hipotetički moglo da bude mnogo gore. BMDV je mogao da izda javno saopštenje u vezi s vožnjom bez da je neko postavio pitanje. Međutim, to nije bio slučaj. Uprkos tome, video klipovi ljudi koji pokušavaju da dostignu maksimalnu brzinu na auto-putevima, u automobilima koji mogu lako da dostignu 300 km/h, na kraju će skrenuti previše pažnju na nešto što je i dalje zakonito. Na taj način, pritisak da se zakonska regulativa izmeni će dovesti do pucanja ’autoban balona’ ovakvog kakvog ga poznajemo danas.

Ono čemu možemo da svedočimo je da rat protiv automobila nameće besmisleno niska ograničenja brzine u urbanim sredinama. Izgovor je da je to jedini način da se osigura bezbednost u saobraćaju, a kao uporište se uzimaju pojedini incidenti poput onog kada je Porsche Macan u centru Berlina pokupio pešake. Dakle, zbog bahatih pojedinaca će neminovno ispaštati svi, a zapravo je  plan da se automobili učine što nepraktičnijim i skupljim prevozom, da bi se bez obzira na potrebe, ljudi prisilili na korišćenje javnog prevoza.

S pojedincima koji se razmeću svojim „supersnažnim“ ljubimcima vozeći ih preko 300 km/h na javnim putevima i usput to snimajući, ono što možemo očekivati je da će se mrzitelji automobila, koji samo čekaju tako nešto, organizovati da apeluju na vlasti da urade nešto povodom toga. Čak, u mnogo stvari su u pravu.

Naime, vožnja preko 300 km/h nije potreba. Nema logičkog rezona za bilo koga da radi tako nešto. Vidno polje se ekstremno sužava, anticipiranje postaje gotovo nemoguće, a svaka nepredviđena situacija može da dovede do katastrofe. Bilo kakva greška biva fatalna ne samo za vozača, već i za bilo koga drugog ko mu se nađe na putu.

Naravno, mnogi ljubitelji automobila su „srećni“ što se na nekim putevima u svetu može voziti onoliko brzo koliko potencijali vozila mogu da dozvole. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da postoje automobili koji zaista mogu da pojure neverovatnim brzinama. Bez „autobanova“, oni bi se divili isključivo inežnjerskom umeću, ali ne i „praktičnoj primeni“. Mali je broj trkačkih staza na kojima mogu da se postignu takve brzine, a većina nije otvorena za javnu upotrebu, poput Volkswagenove piste Ehra-Lessien.

Snimajući i objavljujući sve te stvari, ljudi poput Radima Pasera, ostvaruju milione pregleda (6,6 miliona u trenutku pisanja), izazivajući gnev ljudi koji tako nešto smatraju apsurdnim i opasnim. Milioni vozača su vozili „autobanovima“ veoma visokim brzinama bez bilo kakvih problema, sve dok se nije krenulo s javnim objavama.

Elektrifikacija će svakako staviti tačku na takvo ponašanje, jer što se električni automobil vozi brže, to se u isto vreme vozi kraće. Jedino bi neka nova tehnologija baterija mogla da omogući eksploataciju elektromobila kao što se to trenutno praktikuje s konvencionalnim vozilima. Čak i ako se to ne desi, hvalisanje u vezi s postizanjem „nenormalnih“ brzina će neminovno dovesti do zabrana, što je pomalo ironično.

Snimanjem i deljenjem video klipova u kojima postižu visoke brzine, ovi milioneri zapravo samo doprinose restrikciji automobila za koje su platili mala bogatstva. Nakon serije „hvalisanja“ po vaskolikom internetu, neminovno će doći do dodatnog ograničavanja maksimalne brzine na svetskim auto-putevima, pa čak i legendarnim „autobanovima“. Dok se to ne desi, verovatno ćemo „uživati“ u stotinama video klipova kao što je Paserov.

Vrele Gume