Kamperska sezona u Srbiji je počela ali na loš način
Prema okvirnim podacima, kroz Srbiju prosečno godišnje tranzitira desetak hiljada kamperista iz severne i zapadne Evrope na putu prema Grčkoj kao trajnom odredištu. Iako Turistička organizacija Srbije ne može da prepozna ovo blago, ima i onih koji koriste priliku.
Zahvaljujući saobraćajnoj infrastrukturi na glavnim tranzitnim koridorima koja je u svetskim standardima, taj put je bezbedan i brz, i po najmodernijim standardima, bar u tehničkom smislu.
Međutim, iz naših malobrojnih kampova stižu priče inostranih kamperista koje se sve svode na isti scenario.
Na relaciji između Bubanj Potoka i Velike Plane, događaju se istovetni tehnički problemi kamperistima koji se zaustavljaju na parkingu Ikea robne kuće. Neposredno nakon napuštanja parkinga, dolazi do prave male eksplozije nepoznatog uzroka u podvozju kampera. Iako na sistemu upravljanja i pogona nema nikakvih promena, svi oni koji se zaustave da pogledaju o čemu se radi, postaju dalje žrtve „slučajnih“ vozača koji im pružaju pomoć na drumu, tako što ih odvode u lokalne servise.
Epilog je jasan, nakon par sati drame i potrage za delovima, uz zamenu nekog od elemanata podvozja (polovnim delom), ispostavlja se „račun“ od 800-3.000 evra za nepostojeći kvar.
Budući da je kamperski svet mali, ovakvi događaji se brzo šire Evropom putem društvenih mreža uz traženje alternativnih pravaca kako bi se izbegli naši putevi i gusari na njima.
Gusari na našim putevima su loša reklama za reputaciju države, loše dešavanje za ekonomiju i loš glas za razvoj turizma
Iako se kamperskim turizmom od strane TOS-a još uvek bavimo na amaterski način na globalnom nivou, i da još uvek ničim ne navodimo moderne nomade da na svom putu skrenu i ostanu koji dan u Srbiji, ovakve bande će učiniti da stanje bude još gore i trenutni tranzitni prihod od putarina i akciza na gorivo inkasira neko drugi.
BONUS PLUS: Kamperima kroz kanjon reke Jerme
Udri kretene po bubrezima.
Tako su neki htjeli mom vozaču naplatiti parking 100 EUR, dok se ovaj raspravljao na „parking majstorom“ kroz dva prsta otvoren prozor, iza „naplatioca“ se pojavljuje ruka koja viri iz kožne jakne i poče da baca naplatioca po parkingu kao da je tijesto za burek… Nakon što mu staviše lisice, obratiše se vozaču: Ne bojte se, mi smo policija, ganjamo ove već nekoliko večeri… Moraćete sa nama u stanicu da date kratku izjavu…
E to je recept i sa ovima …
I nije to ništa novo, pričao mi mehaničar kako su to nekad radili u Okučanima za vrijeme SFRJ