Da li se isplati sipati u rezervoar skuplje „premijum“ gorivo?

Jedno od „večitih“ pitanja

Na većini benzinskih stanica, možemo da biramo između „običnog“, „premijum“ i „superpremijum“ goriva, bilo da je reč o benzinu ili dizelu. Kompanije naravno promovišu sve moguće benefite koje donose skuplja goriva, ali nameće se pitanje, da li je to vredno odvajanja dodatnog novca?

Naravno, marketinške etikete koje se lepe za skuplja goriva, ne bi li se u superlativima istakle njihove karakteristike su razne, a glavni razlog zbog kojeg se kolebamo da li da se odlučimo za njih je viša cena.

Kao i kod bilo koje druge robe, što je proizvod kvalitetniji, to on više košta, ali ovde se nameće pitanje šta je to što dotična goriva čini tako posebnim i da li se isplati sipati ih u rezervoar umesto standardnih verzija? Treba imati na umu da u životu češće plaćamo dodatno za luksuz, ne i potrebu.

Da započnemo priču sa široko rasprostranjenim premijum benzinom, često nazivanim „super“. Njega obično karakteriše nešto viši oktanski broj u odnosu na „regular“, što znači da ima bolji otpor na detonaciju. U prevodu, manje je sklon nekontrolisanom samozapaljenju.

Količina oktana koju sadrži gorivo takođe utiče na performanse motora s višim kompresionim odnosom. U teoriji, trebalo bi da poboljša ekonomičnost i performanse pogonskog agregata.

U većem delu sveta, uključujući i Evropu, rangiranje ide od 95 do 98 za standardan benzin, dok onaj premijum ide od 98 do 100. U SAD, kupci mogu da biraju između standardnog, „srednjeg“ i premijum benzina, rangiranog između 87 i 94.

Naravno, ovo ne znači da Amerikanci koriste lošiji benzin, jer su razlike rezultat drugačije klasifikacije. U Evropi i većem delu sveta, koristi se „Research Octane Number“ (RON), dok u SAD, Kanadi, Brazilu i nekim drugim zemljama, oktanski brojevi koje možemo da vidimo na pumpama predstavljaju prosek između RON-a i druge klasifikacije pod imenom „Motor Octane Number“ (MON). Ovo prosečno rangiranje je nazvano antidetonacioni indeks (AKI), koji se na benzinskim stanicama često piše kao (R+M)/2, tako da su za iste vrednosti brojke niže nego u drugim regionima.

Premijum dizel obično ima viši cetanski broj u odnosu na regularnu verziju. To znači da će se brže zapaliti kada dospe u komoru za sagorevanje. Ono što je još važnije, premijum dizel sadrži aditive koji pomažu čišćenju sistema ubrizgavanja i sprečavaju stvaranje gareži. Takođe, bolje funkcioniše pri niskim temperaturama, jer hemikalije koje sadrži ga bolje štite od zgušnjavanja.

Dakle, vraćamo se na pitanje nad pitanjima – da li vredi izdvojiti više novca za premijum goriva? Generalno, odgovor je – da, posebno ako ste od onih ljudi koji obraćaju pažnju na svoja vozila i planiraju da ih voze duži vremenski period.

Međutim, većina pogonskih agregata, bilo da su benzinski ili dizel, konstruisani su na način da funkcionišu s regularnim gorivima, tako da njihova upotreba ni u kom slučaju neće naškoditi motoru niti sistemu ubrizgavanja.

Neki visokoperformantni (benzinski) motori zahtevaju visokooktansko gorivo. Dotičnu informaciju ćete pronaći i u uputstvu za upotrebu vozila tog tipa, a ona često počiva i na čepu rezervoara. U ovom slučaju je korišćenje premijum goriva obavezno, jer u suprotnom može doći do oštećenja ključnih komponenti, kao štu su pumpe goriva, dovodi i brizgaljke.

Što se dizelaša tiče, dobra je ideja napuniti rezervoar s vremena na vreme premijum gorivom, da bi se sistem dovoda i ubrizgavanja goriva održavao čistim, posebno iz razloga što su pumpe i brizgaljke ovde mnogo skuplje nego u slučaju benzinskih pandana.

Naravno, ukoliko posedujete vozilo koje „fabrički“ koristi regularno gorivo a sipate „premijum“, svakako nećete pogrešiti.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta