Kupili ste 500 kilometara dometa. Gde su nestali na auto-putu?

Istražujemo: šta sve ubija autonomiju električnih automobila

Električni automobil obećava 500 km dometa, ali na auto-putu prelazi znatno manje. Istražili smo kako brzina od 130 km/h utiče na potrošnju i stvarni domet. Da li nas proizvođači obmanjuju ili smo jednostavno zaboravili lekcije iz fizike?

Piše: Lidija Piroški

Kupite električni automobil sa deklarisanim dometom od 500 kilometara. Napunite bateriju, spakujete kofere, unesete odredište u navigaciju i krenete na put.

Sve izgleda sjajno. Dok ne izađete na auto-put.

Vozite 130 km/h, klima radi, muzika svira, a kilometri preostalog dometa na instrument-tabli počinju da nestaju brže nego oni na putokazima.

I onda dolazi ono čuveno pitanje: gde je nestalo mojih 500 kilometara?

Odgovor je jednostavan. Nisu nestali. Nikada vam nisu ni bili obećani za takvu vožnju.

Fizika ne čita reklamne kataloge

Automobilska industrija mnogo voli velike, seksi brojeve. Nekada su to bile konjske snage i maksimalna brzina. Danas je jedan od glavnih prodajnih argumenata električnih automobila domet.

Četiristo, petsto, šeststo kilometara. Što više, to bolje.

Problem nastaje kada kupac taj broj shvati kao obećanje uklesano u kamen, a ne kao rezultat standardizovanog WLTP ispitivanja.

WLTP obuhvata različite režime vožnje i služi za poređenje automobila. Ali nije simulacija neprekidne vožnje auto-putem pri 130 km/h.

U stvarnom životu na scenu stupa fizika. Ona dosadna, ali egzaktna nauka koja ni najmanje ne mari za marketinške kampanje.

Aerodinamički otpor raste sa kvadratom brzine, dok snaga potrebna za njegovo savladavanje raste približno sa trećim stepenom.

Kada brzinu povećamo sa 60 na 120 km/h, aerodinamički otpor postaje četiri puta veći, a potrebna snaga za njegovo savladavanje čak osam puta veća.

To ne znači da će ukupna potrošnja automobila porasti osam puta, ali objašnjava zašto brzina toliko utiče na domet.

Koliko nas zapravo košta brzina?

Uzmimo električni automobil sa 60 kWh korisnog kapaciteta baterije i napravimo jednostavnu, ilustrativnu računicu.

Ovo nisu rezultati testa konkretnog modela, već primer koji pokazuje koliko promena brzine može da utiče na potrošnju.

Ista baterija. Isti automobil. Samo druga brzina.

Razlika između 90 i 130 km/h brzine automobila iznosi gotovo 170 kilometara dometa!

A još nismo uračunali hladnoću, čeoni vetar, mokar asfalt, grejanje ili hlađenje kabine, dodatni teret i zimske gume koje, zavisno od konstrukcije i otpora kotrljanja, mogu dodatno povećati potrošnju.

Zimi energiju trošimo i na zagrevanje kabine i održavanje odgovarajuće temperature baterije. Toplotna pumpa može da pomogne, ali ne može da ukine fizičke zakone.

Naravno, i benzinski i dizel automobili troše više pri velikim brzinama. Samo što njihovi vozači obično ne moraju toliko da razmišljaju o tome gde će i koliko dugo dopunjavati rezervoar.

Veća baterija nije uvek pametnije rešenje

Kada se kupci požale na nedovoljan domet, industrija često odgovara na najjednostavniji način. Većom baterijom.

Više kilovat-sati, više kilometara u katalogu. Ali i više mase, viša cena i veća potrošnja materijala.

Tako smo došli do situacije u kojoj pojedini električni automobili nose baterije teške nekoliko stotina kilograma kako bi mogli da putuju dalje, a zatim deo energije troše upravo na prevoz sopstvene mase.

Pri velikim brzinama aerodinamika je presudnija od mase, ali pitanje ostaje: da li je neprestano povećavanje baterija zaista najbolje rešenje?

Ili bi trebalo praviti lakše, aerodinamički efikasnije automobile, sa manjom potrošnjom i bržim punjenjem?

Jer najbolji kilovat-sat nije nužno onaj koji smo uspeli da spakujemo u bateriju, već onaj koji nismo morali da potrošimo.

Ne treba nam automobil koji obećava više. Treba nam onaj koji troši manje.

Upravo tu počinje promena paradigme električne mobilnosti.

Godinama gledamo kako se proizvođači utrkuju u veličini baterija, snazi elektromotora i deklarisanom dometu.

A meni se čini da bi mnogo važnije bilo jedno drugo takmičenje: ko može da napravi automobil koji će sa što manje energije prevesti ljude tamo gde žele da stignu?

WLTP nam je potreban, ali kupcima bi mnogo koristio i jasno prikazan, uporediv domet pri konstantnih 130 km/h, uz precizno definisane uslove merenja.

Zato sledeći put kada vam neko ponudi električni automobil sa dometom od 500 ili 600 kilometara, nemojte prvo pitati koliko mu je velika baterija.

Pitajte koliko troši pri 130 km/h. Koliko troši zimi. Koliko brzo se puni.

I koliko kilometara zaista možete da pređete između dva zaustavljanja, sa realnom rezervom energije u bateriji.

Jer kilometri iz kataloga ne voze auto-putem. Vi držite nogu na papučici gasa. A fizika ispostavlja račun.