ISTRAŽIVANJE: Automobili pogonjeni vodonikom će biti tržišno konkurentniji u budućnosti
Vozila pogonjena vodoničnim gorivnim ćelijama polako hvataju zamah kako proizvođači i vlade brojnih zemalja pripremaju teren za konačni pozdrav s motorima s unutrašnjim sagorevanjem.
Ipak, ova tehnologija mora prethodno da preskoči izvesne prepreke.
Pogonski sklopovi u vozilima koji koriste vodonik kao gorivo mogu da funkcionišu na dva načina: konvertuući hemijsku energiju vodonika u mehaničku, bilo sagorevanjem ovog gasa u cilindrima ili putem elektrohemijske reakcije. U potonjem slučaju, vodonik se kombinuje s atmosferskim kiseonikom da bi proizvodio energiju neophodnu za funkcionisanje elektromotora. Jedina emisija ovog procesa se odnosi na vodenu paru. Mada je ona bezazlena u poređenju s drugim štetnim gasovima, treba istaći da je vodena para najprisutniji gas koji s efektom staklene bašte u atmosferi (GHG) s udelom od oko 72 odsto.
U okviru novog izveštaja IDTechExa, analizirano je interesovanje za vozila pogonjena gorivnim ćelijama i na koji bi način ona mogla biti konkurentnija u budućnosti. Automobili pogonjeni vodonikom treutno imaju iste probleme kao i oni baterijski, a to se pre svega odnosi na manjak stanica za punjenje. Kako onda ova tehnologija može biti konkurentnija u budućnosti? IDTechEX je najpre istražio pristup vodoničnoj ekonomiji koju već sada usvajaju brojne zemlje.
Da bismo zapravo razumeli na koji način se vodonik proizvodi u velikom obimu, IDTechEx je u svom najnovijem izveštaju „Green Hydrogen Production: Electrolyzer Markets 2021-2031“ akcenat stavio na rastuće tržište elektrolizera. Ova firma je proučavala i upoređivala različite tehnologije elektrolizera i krajnje korisnike, kako bi pružila sveobuhvatan uvid u trenutno tržište vodonika, pokazujući zapravo u kojim oblastima će se vodonik koristiti inicijalno i uz koje sisteme elektrolizera.
IDTechEx smatra da će usvajanje vodonika u automobilskom sektoru „u najvećoj meri biti posledica velike proizvodnje vodonika.“ Kada „zeleni“ vodonik bude masovno proizvođen i kada bude dostigao konkurentnu cenu u odnosu na konvencionalna goriva, uz formiranu infrastrukturu, usvajanje vozila pogonjenih gorivnim ćelijama će se značajano proširiti.
Međutim, kao i njihovi baterijski „rođaci“, automobili na vodonik će biti potpomognuti subvencijama i olakšicama koje će obezbediti vladajuće strukture u zemljama širom sveta, da bi bio dostignut „potreban nivo konkurentnosti“. Ipak, s trenutnom stopom razvoja, to još uvek nije održivo.
Evropa je konkretno pokazala snažno interesovanje za usvajanje vodoničnih sistema, prvenstveno zbog činjenice da je vodonik sposoban da „dekarbonizuje industrijske oblasti teške za elektrifikaciju“. IDTechEx primećuje da su sektori poput proizvodnje amonijaka i rafinerije najveći potrošači vodonika, što je slučaj i s budućom proizvodnjom „zelenog“ čelika.
Po IDTechExu, Španija je pokazala interesovanje za amonijak, posebno onaj „zeleni“, proizveden naravno uz pomoć „zelenog“ vodonika. U Francuskoj, istraživanje pokazuje, vodonično čvorište povezano s mrežom stanica za punjenje, takođe je najavljeno za potrebe automobilskog sektora u ovoj zemlji. Nemačka, jedna od prvih evropskih država koje će prihvatiti vodonik, predstavlja jednu od najvećih mreža stanica za punjenje vodonikom na svetu, zajedno s projektima mešanja vodonika unutar gasovodne mreže, proizvodnog čvorišta „zelenog“ vodonika i usvajanja ovog gasa za industrijske primene. Italija još uvek nije objavila svoju strategiju razvoja tehnologije vodonika, ali „zahvaljujući strateškoj poziciji zemlje koja povezuje EU s afričkim kontinentom i cevovodnoj povezanosti s Afrikom, verovatno će biti jedan od pokretača mešanja vodonika u postojeće gasovodne mreže“.
Proizvođači automobila su uglavnom u fazi istraživanja, sem Honde i Toyote, čiji su modeli Clarity i Mirai dostupni u nekim regionima. Par drugih kompanija, kao što je BMW, i dalje „vagaju“ da li da krenu ozbiljnije s razvojem vodonične tehnologije, mada su Bavarci upravo najavili lansiranje limitirane serije SUV-a pogonjenog gorivnim ćelijama. S druge strane, VW ne vidi budućnost ove tehnologije u automobilskoj industriji, prvenstveno iz razloga što smatra da vozila tog tipa troše oko tri puta više energije u odnosu na baterijski pogonjene pandane po pređenom kilometru.
Po podacima Wikipedije, 2019. se 98 odsto proizvodnje vodonika odnosilo na reformiranje metanske pare, što je proces koji za posledicu ima emisiju ugljen-dioksida. Vodonik može da se proizvode termo-hemijskim putem ili pirolizom, uz korišćenje obnovljivih izvora, ali su trenutno ti procesi suviše skupi. Trenutno se u svetu ispituju razne tehnologije da bi se pronašla ona koja u isto vreme nudi niske troškove i dovoljno velik obim proizvodnje da bi se takmičila s vodonikom izdvojenim iz prirodnog gasa.
To donosi izvesne probleme koji nisu mali, ali oni se prevashodno odnose na onaj vodonik koji nije „zeleni“, tako da je put ovde jasan. Treba imati u vidu da je tržište vodonika praktično u povoju, a biće definisano u narednih 10 do 20 godina, kada će se nametnuti i najveći igrači u ovoj oblasti.
Vrele Gume
Izvor: Decarbonization Center
2 Komentara
Comments are closed.
основни проблем је следећи! док се не усвоји правилник као у Јапану, да се вите само аути до 45KW неће бити рјешења, јер ако би свако тежио да вози кола од 1/2 MW нема од тога ништа. а опет ауто индустрија прави превише новца да би се одрекла енормних профита
Kolariću Paniću…
Kako vidim i laički razmišljam, opet se vrtimo u krug.
Ma šta pokretalo elektromotore u vozilima, malo će tu biti zelene boje. Kako vidim, dobijanje vodonika će takođe „prljati“ atmosferu.
(Nisam siguran da li je trebalo staviti navodnike.)
Električni automobili troše struju koja se velikim delom dobija iz fosilnih goriva, tako da, kako rekoh u naslovu, Kolariću Paniću…
Pozdrav redakciji!