BYD tehnološka i berzanska enigma!

BYD najveći kineski proizvođač električnih automobila drži mnoge nevidljive konce elektrifikacije

Električni automobili su velika tema druge decenije dvadeset prvog veka. Osnovno gorivo koje troše, nije električna energija, kako bi običan „želelac“ i ljubitelj to pomislio, nego pre svega tržište.

Neraskidivo s tržištem, nešto kao kao nokat i meso, je naravno i kapital. Dok se mi zabavljamo tehničkim detaljima kao što su kompaktan pogonski sklop, velike baterije, domet, ekologija, pretvarači, radari, servisiranje automobila internetom, neko sve to mora da isfinansira. Taj prostor između želje kupaca i lukrativnih poduhvata je više nego zanimljiv, i popunjen je dakle – kupcima, proizvođačima, vlastima s njihovim subvencijama, ali pre svega finansijerima.

Dok Srbija spava mrtvijem snom na ovu temu, posao sa električnim automobilima, prošle godine je uprkos pandemiji doživeo neverovatan finansijski bum. Kada su Vrele Gume nastajale 1993. sve karte u automobilskoj branši su bile davno podeljene, brendovi su bili kao uklesani, i nismo mogli ni da zamislimo da ćemo vrlo brzo, imati jedinstvenu životnu priliku da „live“ posmatramo kako nastaju nove marke, nove fabrike i kako sve to prate kompanije nastale pre jednog veka.

O najjačem dečku u ovoj igrici smo već pisali. Njegove vragolije se smenjuju na dnevnom nivou, i nove detalje bismo mogli bi da dopisujemo svaki dan. Jer Ilon Mask (u poslednje vreme), nije zaradio na prodaji automobila nego na trgovini bitkoinima, akcijama ili subvencijama.

Tim putem su krenuli i dojučerašnji njegovi saradnici i napravili su Lucid Motors.  Do kraja ove godine  će možda i isporučiti prvi automobil kupcu. Tako je u Americi, a kako je u Kini? Tamo je ipak najveće tržište bilo čega, pa i električnih automobila.

Ko je BYD? 

Brend BYD u Evropi, u širem smislu nepoznat, iako je ovo najveća kineska kompanija koja proizvodi električne autobuse i automobile. Zvanični podaci pričaju klasičnu bajku. Kompanija je osnovana u Kini, kojom i dalje upravlja centralizovana komunistička partija, 1995. kao mali pionirski startap u Šenženu, s 20 zaposlenih.

Glavni cilj je bio razvoj baterija. Njihova misija je bila da očiste i oslobode svet od zavisnosti od fosilnih goriva i njihovih štetnih emisija. Jasno je da imamo veoma malo izvora informacija za poreklo 2,5 miliona juana početnog kapitala ove kompanije, s obzirom da je navedeno da „centralne i lokalne vlasti“ investiraju u nove tehnologije, onda možemo da nazremo izvor tog novca. Tadašnja Kina se drastično razlikovala od ove današnje. U svakom slučaju, „veliki korak napred“ se na dalekom istoku planira dugo i nekoliko decenija u njihovoj percepciji vremena ne predstavlja ništa.

Kompanija BYD se tokom dvadeset godina ubrzano razvijala u nekoliko pravaca i na tridesetak industrijskih lokacija.

To se odnosi na razvoj baterija, osvajanje proizvodnje automobila i autobusa s oto motorima, koji su bili platforma za prelazak na električne, zatim rad na „novoj energiji“, elektronici i željezničkom transportu. Koliko je sve postepeno i planski išlo, govori i podatak da je kompanija davne 2000. postala prvi dobavljač litijum jonskih baterija Motoroli, a dve godine kasnije su ušli i u Nokiju.

Momenat u njihovoj istoriji koji nam danas, sa ove vremenske distance otkriva prave namere koncerna je januar 2003. Tada je BYD kupio Tshinchuan Auto Co Ltd, koji postaje automobilska divizija koncerna pod imenom BYD Auto Co.

Prvi model BYD F3 izlazi na tržište. Ostalo je ubrzan razvoj događaja kao na nemom filmu. Danas su glavni kupci BYD električnih autobusa Nemačka železnica (Deutsche Bahn) ili rumunski grad Konstanca, koji je čitavu svoju autobusku flotu elektrifikovao upravo ovim vozilima.

Možda najzanimljiviji momenat u istoriji kompanije je novembar 2008. kada je kontroverzni američki investitor, da ne kažemo berzanski mađioničar Voren Bafet, preko svoje kompanije Berkshire Hathaway, kupio akcije BYD-a, koji je u tom momentu razvijo ekološki prihvatljiv automobil – električni F0. Po sopstvenim rečima, želeo je 20 % vlasništva, ali su se našli na 10% za 230 miliona USD. Kompanija BYD u tom momentu je bila na Hongkonškoj berzi, na kojoj je jedna akcija vredela skromnih 8,40 hongkoških (HK) dolara.

Predsednik korporacije Vang Čuanfu je tom prilikom izrazio svoje ogromno zadovoljstvo što su pronašli takvog investitora i dugoročnog partnera. Da ipak ništa nije slučajno, odnosno da je elektrifikacija brižljivo planirana od strane kineskih vlasti, pokazuje i podatak Udruženja kineskih proizvođača vozila koji potvrđuje da je Kina 2009. postala najveće tržište automobila na svetu.

S bzirom na problem zagađenja, sasvim je jasno da je proizvodnja električnih vozila zapravo deo šireg i vrlo dobrog dalekosežnog plana.

Po ovom istraživanju, kineska Vlada je 2008. godine investirala 15 milijardi dolara u razvoj elektrifikacije automobila kako bi stvorila nova radna mesta, smanjila zagađenje, ali pre svega svoju zavisnost od uvoza fosilnih goriva. U tom smislu napisali su dokument Access Regulations for New Energy Vehicle Manufacturers and Products, koji je odredio pravac razvoja ne samo proizvodnje električnih vozila, nego i čitave neophodne infrastrukture.

Da ovaj projekat razvoja električnih automobila, nije tek tako pao sa neba, treba se vratiti još malo u prošlost, tačnije u 1998. Te godine kineske vlasti su zabeležile eksplozivan porast prodaje električnih bicikala i skutera, kao posledicu zabrane ulaska tradicionalnih motocikala u gradove. Upravo ovo iskustvo je sugerisalo da je efikasan razvoj električnih vozila vrlo moguć, postajući svojevrstan okidač za sledeću ideju – električni automobil.

Na ovom mestu, postaje nam jasno da akronim BYD koji znači „Build Your Dreams“ nije slučajno izabran, nego da predstavlja sažetak velikog plana. Kompanija BYD je najveći kineski proizvođač električnih automobila, 2020. je završila sa ukupno 426.072 proizvedena vozila, od čega čisto električnih kako ih oni zovu NEV (New Energy Vehicle) blizu 200.000 primeraka. Iako je u 2020. proizvodnja manja za 17,35% ukupan plasman je upadljivo veći od sledećeg konkurenta kompanije NIO koja prošle godina isporučila 43.700 vozila.

Pandemija korona virusa je uzela danak vezan za brojke iz proizvodnje, a istovremeno je na berzi zabeležila potpuno suprotne, gotovo neverovatne. Tako je gore pomenuti investitor Voren Bafet tokom 2020. uvećao vrednost svojih BYD akcija (8,2 %) za čak 300%. Da bismo shvatili ovaj skok vrednosti akcija BYD valja naglasiti da Voren Bafet poseduje i 3,7% akcija General Motorsa (GM) koje su porasle za “svega” 60% u istom periodu i to posle najave prelaska čitave game na električna vozila.

Nakon 13 godina, uloženih 230 milona USD u kineski BYD danas na berzi vredi 7,5 milijardi dolara!!!

Nama ostaje da postavimo neka pitanja, kao na primer koji je tačno motiv Kineza s “no limit” državnim budžetom da puste jednog ovakvog kontroverznog berzanskog igrača sa sitnišem u džepu na svoj teren?

Očigledno je to deo nekog drugog plana. Sasvim moguće da je Bafet politička veza ili kanal za komunikaciju ili čak transfer tehnologije, u oba pravca.

Prateći ovaj put kapitala moguće je da stignemo i do Ilona Maska odnosno TESLE, čije je poslovanje prepuno tajni. U prilog tome ide činjenica da jedan čovek (Mask), koliko god bio brilijantan ili vešt, ipak ne može sasvim sam da ovlada čitavom revolucijom u nekoj oblasti. Njegova uloga kineskog “Trojanskog konja” na tlu Amerike nije nemoguća opcija.

Vredi malo sačekati za odgovore na ova pitanja, jer “ne pada sneg da pokrije breg već da zveri pokažu svoje tragove”, što će postati očigledno kada Mercedes obelodani svoju paletu električnih automobila i partnere u ovom poslu. U tom momentu saznaćemo ko je ko u celoj priči i ko su stvarni “Atari” ili “Nokia” u automobilskom svetu.

@LidijaPiroski