Kako zavarati trag
Partner je odradio svoje, novi kvazi mini van Peugeota od sada se naziva Rifter. Pored promene imena, evidentna je i želja proizvođača da se približi pravim vanovima, ukoliko ne i Crossoverima
Verovatno je svima poznato da PSA grupiše četiri brenda (Peugeot, Citroen, DS i od nedavno Opel), i da se interesi svakog pojedinačno ne poklapaju uvek sa globalnim interesima grupacije. Ranije, dok su postojala samo dva člana, bilo je lakše, Peugeot i Citroen uspevali su da se distanciraju različitim „namenama“ i dizajnom, iako su praktično svi modeli posedovali identičnu platformu i agregate. Citroen se recimo skoncentrisao na mini vanove, dok je njegov brat forsirao limuzine, karavane i od nedavno SUV. Sada su se karte dobro izmešale, te je personalizacija postala imperativ, nebi li se izbegao kanibalizam u okviru same kuće. Lakše reči nego li izvesti, što se ogleda na primeru tri kvazi mini vana, poznata pod imenom Belingo/Rifter i Combo Live. Pročitati tako test Riftera, nakon što ste isto uradili sa Citroenom Berlingo, može vam se učiniti kao gubljenje vremena, no između njih ipak postoje izvesne razlike. Počevsi od izgleda, koji se uglavnom tiče prednjeg dela, pa do enterijera, poprilično personalizovanog.
Rifter je prisvojio sve stilske elemente aktuelnih modela Peugeota (kao i Berlingo), koji mu, ruku na srce, daju agresivniji izgled
Vertikalna prednja maska, sa svetlosnom grupom u koju su integrisana isto tako vertikalna LED dnevna svetla (slična kao kod novog 508) i xenon farovi, deluje mi nekako robusnije pa i mnogo ozbiljnije od one kod Berlinga. I ne samo lice, već i čitavo vozilo, dobrim delom zbog širokih plastičnih zaštita oko proreza za točkove. Nakon više od mesec dana provedenih sa Berlingom, odmah zapažam da je Rifter i znatno viši, po rečima zaposlenih u press voznom parku za dobrih 3 cm. Uz velike aluminijumske točkove, sa „mesnatim“ gumama (215/60 R17), duh dostavnog vozila ustupio je mesto SUV karakteru.
Bez kompleksa u svakom pogledu
Rifter zaista deluje sposoban da ispuni sve želje. Preko dana odlično će poslužiti za obavljanje raznih poslova, računajući i one „prljave“ i teške. Ukoliko u njemu sa suprugom krenete u grad na večeru možete to uraditi bez bilo kakvog kompleksa. Za vikend odlaske u prirodu sa familijom i kućnim ljubimcem je kao stvoren, kao i za duži godišnji odmor, posebno kada je pokretan novim dizelom 1.5 BlueHDi od 130 KS. E da, mnogo je vode proteklo Senom i Dunavom od kako je 1996. godine prva generacija ugledala svetlost dana.
Rifter je danas daleko od običnog transportnog kombija, na brzinu transformisanog u putničko vozilo
Kao Berlingo i Combo Life, postavljen je na na prestižnoj MP2 platformi, uz sva najnovija tehnološka rešenja i sofisticiranu opremu koju poseduju prestižniji modeli kuće, što se odrazilo na cenu, višu čak i u poređenju sa druga dva brata. Početna tako u Francuskoj iznosi 23.150 evra evra (1.2 PureTech/110), dok za Berlingo sa istim motorom treba 21.950 evra, odnosno nekih 700 evra manje za Combo Life. Hijerarhija mora da se poštuje…
Personalizovan interijer
Po ugledu na postojeće modele, Peugeot je doterao unutarašnjost Riftera u svom stilu. U prevodu, mali GTi upravljač i instrumenti iznad njega, na svu sreću veliki i pregledni. Nema dakle poznatog problema sa upravljačem koji ih zaklanja (208 i 308), zbog čega se isti morao spustiti u krilo, a sedište neprirodno podići. Ovde je pozicija već u startu kombijevski uzdignuta, tako da pogled „puca“ na instrumente i put. Upravljač i sedište se podešavaju po visini i dubini, u našoj verziji (GT-Line, koja predstavlja vrh ponude) predviđeno je podešavanje lumbarnog dela i grejači.
Nažalost, sedalni deo je prekratak, bez dobrog oslonca za butine
Kod ovog završnog nivoa eksuzivno je i karirano platno na sedištima, koje podseća na ono kod bivšeg Golfa GTi. Interijer u opštim crtama ima mnogo toga zajedničkog sa Berlingom, gde pre svega mislim na centralnu konzolu sa „nakačenim“ centralnim ekranom od 8 inča i duplim pregradkom za rukavice. Kao i kod Citroena, neograničene su mogućnosti za odlaganje sitnica i krupnica (proizvođač navodi ukupno nekih 130 litara zapremine), ali ovde ne pronađosmo atraktivni panoramik krov sa boksovima na plafonu. Za uzvrat, opet po ugledu na druge modele kuće, Peugeot je produžio centralnu konzolu sve do zadnjih sedišta, tako da su vozač i suvozač odvojeni širokim tunelom. Posve drugačije od Berlnga, kod kojeg je ostavljen prazan prostor, koji nam je tokom dugog putovanja dozvolio prebacivanje u vožnji sa prednjih na zadnja sedišta. Šta je bolje, nisam pametan, ali sam siguran da će „krakati“ vozači privilegovati Citroen, jer za desnu nogu ostaje mnogo više prostora. Na zadnjoj klupi, ili ukoliko više volite sedištima, sve je isto. Istih su i dimenzija, dovoljno široka za tri odrasle osobe. Dupla klizna vrata omogučuju lak pristup unutrašnjosti, i za razliku od Partnera prozori se spuštaju električnom komandom (nekada su se mogli samo otškrinuti).
Prostor za glave putnika je impresivan, nema tog košarkaškog centra koji će dodirnuti plafon
Za kolena je mnogo skromniji prostor, no sasvim prihvatljiv za vozilo od 4,4 metra, sa prtljažnikom zapremine 770 litara (do police koja ga prekriva). Ovo je za nekih 100 litara više od predhodnog, dok se maksimalna zapremina može popeti i na 3.500 litara (sa oborenim naslonima, računajući i suvozačevo). Zbog ogromnih petih vrata i ovde je predviđeno nezavisno otvaranje zadnjeg stakla, kao i produžena verzija od 4,75, sposobna da preveze i do 7 putnika. Predviđen je i pravi rezervni točak, koji je smešten ispod vozila, a ne u dnu prtljažnika.
Suptilne izmene
Već sa prvim pređenim kilometrima do izražaja dolazi modificirano ogibljenje Riftera. Naime, Berlingu smo prebacili previše tvrd trim pozadi, koji po lošem putu previše „suvo“ prenosi udarce. Kod Riftera je umekšan, i hod amortizera je osetno duži, uz već spomenute gume sa višim bokom. Ovo ni malo ne utiče na voznu dinamiku, iako se zbog povišenog težišta Rifter prilčno naginje u oštrim zavojima.
Globalno analizirajući, Rifter je veoma prijatan za vožnju, do te mere da se brzo zaborave njegovi koreni
Kao i u slučaju Berlinga opet nam je zapao najsnažniji dizel 1.5 BlueHDi od 130 KS. Agregat koji mu leži kao rukavice. Ovaj savremen motor je zamenio 1.6 BlueHDi/120, bez da je povećan obrtni momenat od 300 Nm. Sasvim dovoljno da bi se Rifteru obezbedila dobra ubrzanja i sigurna preticanja, posebno kada je u paru sa osmostepenim automatskim menjačem, poreklom iz japanskog Aisina. Pozicija i oblik ovog su nesvakidašnji, umesto klasične ručice imamo točkić na centralnoj konzoli, s tim da je ovde zgodnije postavljen nego u Berlingu. Kao što smo rekli, Rifter ima produženu centralnu konzolu na koju se često položi desna ruka, te šaka nekako prirodnije pada na selektor. Sve u svemu jednom kada se na njega navikne, sve je u superlativima, ovaj menjač toliko dobro funkcioniše da se na njega slobodno može zaboraviti. Ukoliko se snažno nagazi na papučicu gasa, sposoban je u deliću sekunde prešaltovati u za tri stepena niži prenos, bez ikakvog cimanja. Prelazi su brzi i pravovremeni, a osam brzina obezbeđuje vožnju na auto putu u niskim obtajima. Pri autorizovanih 130 km/h „vrti“ se na samo 2.200 o/min, a ukoliko se baš i pogura u prohibiciske brzine, gotovo nikada ne prelazi 3.000 obrtaja. Retko sam se poslužio ručicama pored upravljača, i to samo kada sam poželeo još ekonomičniju vožnju, tako što sam samostalno menjao prenose naviše, pre nego to uradi automatika. Jer sa laganim stopalom na gasu menjač vrši prenose pri oko 2.000 o/min, no dobar obrtni momen dozvoljava korektna ubrzanja i sa 400-500 obtaja manje, tako da se može uštedeti koji decilitar goriva ukoliko se umeša vozač. Tasterom na komandnoj tabli može se preći i isključivo na manuelni mod, odnosno izabrati „eko“ mod, koji po meni ne služi ničemu. Guši perfomanse ali ne utiče na potrošnju.
Agregat je po svojoj prirodi izuzetno diskretan, što uz dobru izolaciju kabine smanjuje buku na nivo klasičnih limuzina
Po ugledu na svog brata opciono je ponuđen sistem Grip Control, koji u Rifteru ima svoju svrhu. Samim tim što je klirens veći, dozvoljeni su izleti u prirodu, tako da ova „elektronska štaka“ može biti od koristi. Podsećanja radi, u paru je sa univerzalnim gumama i poseduje više modova funkcionisanja (sneg, blato, pesak i standard), a ukoliko jedan od pogonskih točkova proklizi, snage se prebacuje na točak koji ima bolji kontak sa podlogom. Podrazumeva se da ne može zameniti integralni pogon, no francuski specijalista Dangel zna od običnog Riftera (i ne samo njega) napraviti pravi 4×4, koji ne zna za granice. Uz prijatan agregat sledi još prijatnije iznenađenje na benzinskoj pumpi, naše trojke pokazale su se veoma ekonomičnim (zapravo dvojke, Combo još nisam vozio). Citroen Berlingo se nakon 7.000 km zadovoljio sa skromnih 6,7 litara, koliko je u decilitar trebalo i Rifteru. Staloženom vožnjom izvan grada zadovoljava se sa samo 5,5 litara, dok po jačim gradskim gužvama može da popije i do 8,5 -9 litara. Sistem Stop&Start funkcioniše besprekorno, verujem da je trenutno jedan od najboljih na tržištu. Priču kvari šta drugo do cena, evidentno par hiljada evra viša nego od bivšeg Partnera. Dobro, agregat je moderniji i snažniji, novi automatski menjač skuplji je za proizvodnju, dok je oprema praktično identična kao kod jednog 3008. Svega tu ima, elektronike i senzora „ko šaše“, što zna da prouzrukuje probleme. Odmah po preuzimanju upališe mi se dva upozorenja i lampice, jedan vezan za sistem koji održava vozilo u svojoj traci, a drugi za „inteligentni“ radar, odnosno regulator brzine (održava samostalno distancu sa vozilom ispred). Nisu ometali test vožnju, te ga vratih nedelju dana kasnije sa istim problemima.
|
Jednim pogledom |
|||
|
Karoserija |
Udobnost |
||
|
Izgled |
4,1 |
Napred |
4,4 |
|
Funkcionalnost |
4,6 |
Pozadi |
4,2 |
|
Kvalitet izrade |
3,8 |
Ukupno: |
4,30 |
|
Ukupno |
4,16 |
Ponašanje u vožnji |
|
|
Enterijer |
Vozne osobine |
4,0 |
|
|
Funkcionalnost |
4,9 |
Performanse |
4,2 |
|
Dizajn |
3,9 |
Kočnice |
4,0 |
|
Ponuda prostora |
4,5 |
Ukupno: |
4,06 |
|
Kvalitet materijala |
3,8 |
Motor |
4,5 |
|
Završna obrada |
3,8 |
Menjač |
4,6 |
|
Ukupno: |
4,18 |
Cena |
3,7 |
|
Prosečna ocena: 4,216 |
|||
Dakle da nastavimo sa cenom, koja je u septembru mesecu bila nepoznata za naže tržište. Kao što sam naveo, najniža cena u Francuskoj je 23.150 evra, za trocilindarski benzinski 1.2 Poure Tech/110 KS Active, sa šestostepenim ručnim menjačem. Ovo je za sada jedini benzinski motor u ponudi, dok je početna cena za slabiji 1.5 BlueHDi/100 ks, sa petostepenim ručnim menjačem (najslabija verzija od 75 KS nije predviđena za francusko tržište) 24.300 evra. Voženi agregat u ponudi je i sa ručnim šestostepenim menjačem (od 26.000 evra), dok je za primerak na testu neophodno 31.300 evra! Rifter XL (dugi), skuplji je za 1.000 evra. Ovo vam verovatno ne govori mnogo jer su Peugeoti za domaće tržište osetno jefiniji. Onako od oka, računajte na oko 2.000 evra više u poredenju sa Partnerom Tepee, koji je kod nas i dalje u ponudi. Uzgred rečeno, dostavna verzija, ili ukoliko više volite furgonet, zadržala je ime Partner.
|
Peugeot Rifter 1.5 BlueHDi/130 Automatic |
|
Motor: dizel, četiri cilindra, 16 ventila + turbo |
Slike: Peugeot i Perica Rajković
