Automobilska industrija kaže jedno
Svi čelnici u automobilskoj industriji smatraju da će snabdevanje gorivom biti sve „kritičnije“ u ovoj deceniji. Predviđa se da će cene nafte biti samo još više, a kupcima se govori da treba da kupuju male, štedljive automobile, ili pak one električne. Postavlja se pitanje, a šta ako oni nisu u pravu.
Realna situacija kaže drugo
Ipak, u poslednjih 100 godina je realna cena za galon benzina u SAD neprestano padala, ako za osnovu uzmemo stalan porast inflacije. Podaci administracije zadužene za energetiku kažu da je od 1919. cena goriva imala svoje najviše vrednosti tokom ratova i globalnih kriza, ali bi uvek nakon toga padala. To je ključni razlog zbog koga politika kupovine štedljivih automobila nije nikada dala rezultate. Kako su realne cene goriva padale, ljudi nisu bili dovoljno motivisani da kupuju mala, štedljiva vozila.
Teorija koja je pala u vodu
Pre desetak godina, teorija o dostizanju vrhunca eksploatacije nafte je nalagala da će se to desiti 2006., a da će nestašica koja će nastupiti nakon toga lansirati cene nafte „u nebo“. Doduše, 2008. je barel koštao rekordnih 150 dolara, i činilo se da se ta teorija obistinjuje, ali za manje od 12 meseci, cena za barel je pala na manje od 40 dolara. Mada je sada cena blizu „stotke“, nema više spominjanja dotične teorije. Evo i zašto.
Nove rezerve u Brazilu
Pre samo nekoliko godina, u Brazilu su otkrivene ogromne rezerve nafte koje se mere sa saudijskim. Brazil će početi njima da se bavi pre isteka ove dekade. U Iraku se instalira infrastruktura koja će omogućiti proizvodnju nafte šest do sedam puta veću u odnosu na danas. Trenutno se u Iraku proizvodi 2,5 miliona barela dnevno. Do 2020., vrednost bi se mogla popeti na 15 miliona. U SAD postoji najmanje 18 milijardi barela nedirnute sirove nafte, dok neki smatraju da se radi o mnogo većoj količini.
Hidraulično lomljenje
Ključna i najbitnija stvar se zove „hidraulično lomljenje“, jer ova tehnologija bušenja sada čini dostupnim ogromne rezerve koje se nalaze u škriljcu.
Ono što je najvažnije je da se ispostavilo, da je nova tehnika bušenja pod imenom „hidraulično lomljenje“ faktor koji donosi promene. Pomoću te tehnologije će biti dostupne velike rezerve naftnog škriljca. Teksaški majstori za bušotine su otkrili način da sa visokim pritiskom upumpavaju vodu u izvor, pomešanu s peskom, na taj način lomeći škriljac i oslobađajući prirodni gas. Pesak drži pukotine otvorenim, prevenirajući kolabiranje škriljca i zatvaranja rupe. Kao rezultat ovog procesa, za samo dve godine su SAD dodale 100 godina upotrebe prirodnog gasa, a cena ovog energenta se prepolovila gotovo za polovinu u odnosu na 2008.
Mada je dosta toga napisanog u vezi sa vađenjem naftnog gasa, tehnologija „hidrauličnog lomljenja“ nije toliko eksploatisana što se tiče nafte. Američko ministarstvo za energetiku predviđa da će se proizvodnja nafte u SAD povećati prvi put nakon 40 godina. Pre isteka ove decenije, predviđa ministarstvo, proizvodnja sirove nafte u Sjedinjenim Državama će se povećati za dva miliona barela dnevno.
„Prljava“ tehnologija?
Hidraulično lomljenje, ili kako ga neki nazivaju „fracking“ je prilično kontroverzno. Neki ekološki aktivisti tvrde da će uništiti rezerve pitke vode u zemlji. Čak je napravljen i dokumentarac „Gasland“ koji se bavi ovom tematikom.
Postoje izvesne zakonodavne začkoljice što se tiče „frackinga“, jer iz nekog razloga, on nije u potpunosti pravno regulisan. Neki (sa manje skrupula) ubrizgavaju dizel gorivo i hemikalije u bušotine, ne samo vodu i pesak. Mnogi od njih se ne bave adekvatno vodenim otpadom, a drugi privlače investitore preterujući u brojkama. Rešenje je vrlo jednostavno – precizan zakon. Formiranje pravne regulative se upravo dešava mnogim američkim državama.
Uglavnom, indikativno je da nijedna bušotina koja koristi hidraulično lomljenje nije zatvorena, mada je žalbi mnogo.
„Money Makes the World go Round“
Za sada je ova tehnologija u upotrebi u SAD, ali će se bez dileme uskoro raširiti po celom svetu. To znači da ćemo pre isteka ove decenije „uživati“ u velikim količinama nafte i gasa, što će neminovno imati veliki uticaj na geopolitička dešavanja na planeti, ali i na automobilsku industriju. Biće takođe interesantno videti da li će ekološke kampanje otići u zapećak, jer „pare vrte gde burgija neće“…
Pavle Barta
pavle.barta@vrelegume.rs
