Vreme lansiranja retro modela ima svoj „pojas Zlatokose“ iliti „krizu srednjih godina“

Neki kultni modeli su dobili svoja moderna „retro“ izdanja, poput VW „bube“ i Fiata 500, a na putu su i drugi, doduše u električnom izdanju

Za mnoge, Renault 4 je još veća ikona od „petice“, tako da vlada svojevrsan konsenzus, da je Renault umesto Zoea prednost dao EV retro verziji „četvorke“, ostvario bi još veći komercijalni uspeh, u čemu se apsolutno slažemo.

Ipak, treba imati u vidu da je Renault 5 „rođen“ sedamdesetih, što možda i nije tako „davno“. Dakle, nameće se pitanje da li je i dalje prerano za lansiranje moderne verzije ove ikone? Da bismo pojasnili stvari – zamislite da neko napravi „retro“ varijantu modela iz devedesetih. Pa, koliko god da je dotični model bio popularan i omiljen, jednostavno ne bi imao dovoljan „retro apel“, jer bi njegovo lansiranje jednostavno bilo preuranjeno. S druge strane, prekasno oživljavanje nekog modela takođe može biti loš potez, jer je on verovatno odavno ušao u „oldtajmerske vode“.

To znači da je četrdeset ili pedeset godina idealno vreme za oživljavanje nekada popularnog automobila. Nazovimo to automobilskim „pojasom Zlatokose“ po pitanju nostalgije.

U isto vreme kada je postojao Renault 5, postojao je i Mini, koji je inicijalno lansiran 1959., da bi ponovo stupio na scenu u modernom izdanju 2000., 41 godinu kasnije. Fiat 500 je lansiran 1957., a nova iteracija, koja je pristigla nakon čitavih 50 godina – 2007.

„Buba“, s druge strane, kreirana je krajem tridesetih godina, ali njeno realno uvođenje na tržište je započelo tek 1945. , a do 1947. nije proizvođena isključivo za civilne potrebe. Modernu verziju u konceptualnoj formi smo prvobitno videli 1994., dok je serijska proizvodnja startovala 1997., 50 godina kasnije.

Gde ovde možemo da povučemo paralelu? Kada dolazi do „krize srednjih godina“ u automobilskom svetu? Neki automobili prosto žude za tim da budu „uskrsnuti“ nakon što uđu u pedesete, bez mnogo dileme.

Ovo sve ide u prilog „petice“, ne toliko u korist 4CV-a iz 1947., čije je vreme verovatno prošlo. Automobil kojem takođe nedostaje moderna retro verzija je Citroen 2CV, čuveni „Spaček“, koji je na scenu stupio 1949., tako da je i on „promašio“ idealan momenat za „uskrsnuće“. Zaista šteta, sama pomisao o električnom „Spačeku“ nam stvara osmeh na lice.

Šta bi još moglo da bude idealno za oživljavanje u 2020-im godinama? Ako Citroen možda ima planove da se oproba s novim SM, to bi bilo lepo. Da podsetimo, bliže se pedesete godišnjice Honde Civic i Fiata X1/9, mada ne možemo poreći da Honda E poseduje elemente prvobitnog Civica.

Popularni japanski model, kao i VW Golf i BMW serije 3 iz sedamdesetih, neprekidno se proizvode još od svog začeća, tako da imamo modernu interpretaciju serije 3, baš kao i Ford Fieste i BMW-a serije 7. Dakle, prilično je besmisleno kreirati „retro“ verziju modela koji nikada nije ni prekidao da se proizvodi.

Možda je to delimično razlog zašto je proces zamene Land Rover Defendera bio tako zamršen i složen. Bilo je prekasno da bi se neutralisale dve decenije „viška“. Na kraju, dobili smo model u stilu „šta bi bilo kad bi bilo da nikada nije ni prestao da se proizvodi“.

Ovde ne treba da prenebregnemo sintagmu zvanu „narodni automobil“. Originalne verzije ovih modela su obeležile mladosti čitavih generacija. Zato ne treba da čudi što nema retro verzija skupih automobila.

To, uz činjenicu da ni Porsche nema običaj da lansira retro modele, znači da verovatno nećemo videti novi 928 u skorije vreme, pa ni mnoge druge čije bismo moderne verzije voleli da vidimo.

Čemu ipak možemo da se nadamo? Pa, recimo modernoj verziji Fiat Ritma ili Lancije Delte. To bi bilo zaista sjajno.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta