Mercedes-Benz E klasa (II deo)
Trijumvirat je drevni latinski naziv za vladavinu tri moćnika, koji potiče iz burnog perioda tranzicije rimske republike u imperiju
Istorija nam je, međutim, pokazala da su u oba najpoznatija slučaja ovog oblika političkog upravljanja, pre oko dve hiljade godina, članovi i prvog i drugog trijumvirata zapravo intenzivno radili na tome da ostvare apsolutnu vlast i neograničenu moć, da bi se u oba slučaja na kraju sukobili i u otvorenom ratu. Naslov za ovu seriju od tri članka, da smo svećom tražili, ne bismo bolje smislili.
Ovaj članak, poštovani čitaoci, predstavlja drugi deo teksta o nastanku rodonačelnika današnjeg E segmenta, Mercedes-Benz E klasi, i razvoju ovog modela tokom proteklih šest decenija i do današnjih dana. Da biste više uživali u priči, savetujemo da (ukoliko niste čitali) najpre pročitate prvi deo teksta, koji je pod istim ovim naslovom u okviru ove rubrike objavljen 18. decembra. Sledeća dva teksta biće posvećena podsećanju na istoriju nastanka i razvoja njegova dva najveća rivala, Audija A6 i BMW serije 5.
Mercedes-Benz E klasa druge generacije: model W210 (od 1995. do 2003. godine)
Kao i u mnogim drugim krajevima Evrope i sveta, Mercedes je bio i ostao jedna od omiljenih marki automobila na prostorima bivše Jugoslavije. Čak bismo mogli da kažemo da je jedan od pokazatelja popularnosti određenog modela ili podmodela kod nas bilo i to da li je taj model imao „nadimak“ koji su mu naši ljudi dali umesto šturog Mercedesovog načina označavanja.
Baš kao što je veliki i moćni „admiralski brod“ iz Mercedesa tokom devedesetih godina, S klasa, model W140, kod nas jednostavno bio „Slon“, tako je popularni model E klase koji se pojavio sredinom 1995. godine prosto postao „Okac“. Simpatično ime koje mu je nadenuo nepoznati domaći autor bilo je naravno ispirisano novim izgledom prednjih svetala ovog modela, koji su Mercedesovom bestseleru iz druge polovine devedesetih davali ozbiljan, čak bismo rekli „štreberski“ izgled.
Model W210 pojavio se kao naslednik izuzetno uspešnog modela W124 o kojem smo pisali u prvom delu ovog teksta. Biti naslednik nekoga ko je ušao u istoriju uvek je težak zadatak, koji je modelu W210 bio i dodatno otežan činjenicom da je Mercedes i vizuelno raskinuo vezu sa prethodnikom, predstavljajući potpuno novo „lice“ nove limuzine, sa spomenutim elipsastim prednjim svetlima i drugačijom rešetkom hladnjaka, kao i novi izgled repa limuzine, sa razvučenijim zadnjim svetlima, koja su sada više podsećala čak i na model W123 nego na W124. U nekom drugom segmentu, ovakvo osveženje možda bi bilo i manji rizik, ali ne treba zaboraviti da je ciljna grupa kupaca u to vreme u velikoj meri obuhvatala ozbiljniju i konzervativniju klijentelu, osobe koje nisu preterano raspoložene za novotarije.
Kad već pominjemo potencijalne kupce koje je Mercedes imao na umu, model W210, kao uostalom i svi modeli E klase nakon njega, imao je stvarno težak zadatak: da se širom našeg kontinenta i čitavog sveta dopadne ozbiljnim, imućnim porodičnim ljudima, poslovnim ljudima i privrednim rukovodiocima, državnim funkcionerima, višim vojnim i policijskim starešinama, pripadnicima diplomatskog kora širom planete, ali da ne izgubi ni pozicije koje je pre svega modelom 500E i šestolitarskim V8 AMG i Brabus modelima osvojio njegov prethodnik. Pod tim pre svega podrazumevamo nešto mlađe dobrostojeće kupce, koji su želeli mnogo diskretniji (i upotrebljiviji) model od nekog Porschea 911 na primer, ali sa kojim se neće postideti ako malo agresivnije startuju na nekom semaforu i u kome verovatno gotovo nikome neće morati da se sklone iz najbrže trake autoputa. Performantnim podsegmentom u okviru generacije W210 pozabavićemo se nešto kasnije, ali možemo odmah da kažemo da je model W210 ovaj zadatak obavio za svaku pohvalu, pa čak i iznad svih očekivanja. E klasa je u ovoj generaciji postala izbor mnogobrojnih bolje stojećih taksista, na primer, a da time nije učinila da postane nedostojna prevoza nekog ministra ili ambasadora. Na onom drugom delu zadatka, ovaj model izrodio je neke od najsnažnijih i najbržih automobila svoga vremena, barem u kategoriji automobila sa četvoro, odnosno petoro vrata.
Naravno, uspeh modela W210 nije došao sam od sebe. Ispod kvalitetnog limenog odela uzdržanog izgleda krili su se neki od dragulja mehanike i tehnike uopšte. Uostalom, razvoj novoga modela trajao je praktično sedam godina, od 1988. do 1995. godine. Generacija W210 nastupila je sa preko trideset novih tehničkih patenata, pretežno u domenu bezbednosti putnika i praktičnih inovacija koje život vlasnika i putnika čine udobnijim. U ono vreme pre dvadesetak godina, neki od izuma, poput ultrazvučne asistencije prilikom parkiranja ili senzora za kišu vezanih sa automatskom regulacijom rada brisača, bili su potpuno revolucionarni. Osim toga, W210 smatran je u svoje vreme jednom od najbezbednijih limuzina u svojoj klasi.
Nakon restilizacije modela W210 1999. godine, u okviru instrument table integrisan je i višenamenski informacioni sistem, a na upravljaču su postavljene komande za upravljanje navigacijom, audio sistemom i telefonom. Automatski menjač sa pet stepeni prenosa dobio je funkcionalnost pod nazivom „Touch Shift“ (ili „promena brzina jednim dodirom“, u slobodnom prevodu), sa i danas popularnim komandama + i – za „poluautomatsko“ prebacivanje u viši, odnosno niži stepen prenosa. Neke od ograničenih serija pred kraj proizvodnje modela W210 dobile su i ksenonska prednja svetla. U to vreme dolazi i do ponude modernijih CDI dizel motora.
W210 generalno se nudio sa tri nivoa opreme, što je sistem na koji smo navikli i danas, nakon dve decenije. U „Classic“ varijanti kupci su imali priliku da nabave kvalitetnu limuzinu ili karavan po povoljnoj ceni, skromnije, ali solidno opremljenu. Nivo opreme „Elegance“ nudio je viši nivo luksuza u unutrašnjosti, dok je paket „Avantgarde“ E klasi davao određenu notu sportske dinamičnosti uz neizbežni nivo udobnosti i luksuza. Kao i danas, ko nije bio zadovoljan standardnom ponudom, dodatnu dozu luksuza, individualizma i sportskog šarma mogao je da potraži kod AMG-a i drugih boljih tjunera Mercedes-Benz vozila.
Motorizacija modela W210 već od starta prodaje 1995. godine obuhvatala je bogatu ponudu opcija pogona, koja se tokom narednih nekoliko godina menjala, proširivala i poboljšavala. Kompletan pregled opcija pogona E klase tokom generacije W210 prikazan je u tabeli u prilogu.
Navedene vrednosti ubrzanja su okvirne vrednosti, a tamo gde su prikazani rasponi najčešće se radi o razlikama ubrzanja između lakše i blago aerodinamičnije limuzinske u odnosu na nešto sporiju karavansku verziju (model T).
Rani modeli generacije W210 koristili su četvorostepenu automatsku transmisiju iz modela W124. Od 1997. počeo je da se ugrađuje novi petostepeni automatik pod oznakom 722.6 iz V8 modela S klase W140, koji je kasnije korišćen u brojnim Mercedesovim modelima. Do restilizacije modela W210 1999 – 2000. godine, u ponudi je bio i petostepeni manuelni menjač, koji je nakon toga zamenjen šestostepenim.
U ponudi većeg broja modela u okviru generacije W210 ostala je mogućnost izbora 4Matic pogona na sve točkove, koji je zadržao ime sistema iz modela W124 (ime koje se koristi i kod današnjih Mercedesovih modela), ali se zapravo radilo o potpuno novom tehničkom rešenju. Čak je i neke od najsnažnijih AMG modela bilo moguće poručiti sa 4Matic pogonom i oni danas predstavljaju retke kolekcionarske primerke.
Kao što smo spomenuli, sa modela W124 na W210 preneta je politika ponude modela veoma visokih performansi u E segmentu, ali je osim daljeg povećavanja snage motora kupcima modela iz generacije W210 bio ponuđen i izbor između snažnih limuzina i gotovo ništa manje snažnih i brzih karavanskih verzija, upravo na način na koji to Mercedes i njegovi primarni konkurenti rade i danas.
Najdalje u to vreme otišao je ponovo Brabus, čuveni Mercedesov tjuner iz Botropa u Nemačkoj, koji je iskoračio iz okvira motorizacije prikazane u gornjoj tabeli. Oni su V12 motor (kojem su ionako veliku radnu zapreminu povećali na 7,3 litara i prvobitno ga pripremili za svoje izdanje S klase W140) smestili u nešto manju i lakšu E klasu W210, i to kako u limuzinsku, tako i u karavansku verziju.
Rezultat tog poduhvata odjeknuo je svetom, a i Vrele gume su te 1996. godine pisale o ovome. Nastali su limuzina sa oznakom E V12 i karavan T V12, relativno uzdržanog izgleda i ultraluksuzne unutrašnjosti, ali sa 7,3 V12 „srcem“ i za ono vreme neverovatnih 582 ks i 780 Nm. Oba modela su smesta postavila svetske rekorde u maksimalnoj brzini: E V12 kao najbrža limuzina sa četvoro vrata na svetu, sa 330 km/h, i T V12 kao najbrži karavan na svetu, sa 320 km/h. Poređenja radi, Brabus E V12 u to vreme (a govorimo o modelu koji je naizgled bio običan Mercedes E klase!) bio je istovremeno i snažniji i brži od supersportskog modela Lamborghini Diablo.
Mercedes-Benz E klasa treće generacije: model W211 (od 2002. do 2009. godine)
Nakon relativno nelogičnog sleda oznaka modela W124 i W210, tako tipičnog za Mercedes, generacije E klase nakon modela W210 označavane su „prirodnim“ redosledom: 211, 212, 213…
Kao i njegov prethodnik, a za razliku od modela W124 i modela nakon 2009. godine, model W211 bio je u ponudi u dva osnovna oblika: kao limuzina i kao karavan. Isto kao i kod W210, ali i kod kasnijih generacija, model W211 dolazio je sa nivoima opreme Classic, Elegance i Avantgarde, pozicioniranih na način kako smo opisali u delu teksta o prethodnom modelu. Tokom generacije W211, na bazi E klase stvoren je i kupe sa četvoro vrata, vrlo uspeli CLS model W219, ali na njemu se nećemo zadržavati, jer ga vidimo kao rodonačelnika klase za sebe, izvan ove naše priče.
Verovatno prve razlike koje smo u ono vreme primećivali kod novog modela W211 u odnosu na njegovog prethodnika, osim generalno svežijeg i modernijeg izgleda, bila su prednja svetla koja su u toj generaciji zakošena u odnosu na „vertikalno“ postavljena elipsasta svetla modela W210. Oblik zadnjih svetala u limuzinskoj varijanti bio je sasvim drugačiji u odnosu na široka svetla na W210 i pratio je dizajnerski trend kod Mercedesovih modela nakon smene dva milenijuma. Iako se od njih vizuelno razlikovao, pogled na zadnji kraj limuzine W211 ipak je donekle podsećao na Mercedesove modele C i S klase iz toga doba i u nešto manjoj meri na elegantni CL.
Tokom 2006. godine, model W211 je prošao tretman diskretne restilizacije, koja se pretežno dešavala „ispod kože“ vozila. Osim što je na prvom mestu bila usmerena na dalje poboljšanje bezbednosti i kvaliteta tehničkih rešenja, u okviru procesa je i najveći motor u osnovnoj ponudi E klase, u modelu E500, povećan sa pet na pet i po litara. Takođe, nakon restilizacije, najmoćniji model u ponudi E klase, E55 AMG, zamenjen je novim modelom E63, a pojavila se i prva E klasa sa V8 dizel motorom, u izdanju E 420 CDI sa 314 ks i čak 730 Nm, koja je pomerila granice dinamike dizel limuzina u ovoj klasi.
Detaljan pregled ponude motorizacije E klase tokom generacije W211 prikazan je u tabeli koja sledi.
* Modeli koji su pored pogona na zadne točkove imali u ponudi i opciju 4Matic pogona na sva četiri točka
** Do 2005. godine
*** Sa benzinskim/KPG motorom (komprimovani prirodni gas)
**** Od 2003. do 2007. godine
***** Od 2007. do 2009. godine
Izbor transmisije obuhvatao je šestostepene manuelne menjače i petostepeni automatik, koji je kasnije zamenjen automatikom sa sedam stepeni prenosa (7G-Tronic).
Iako je E55 AMG u svoje vreme bio jedna od najbržih serijskih limuzina na svetu, kupcima koji nisu želeli S klasu, a hteli su V12 pogon, ponovo je izlazio u susret Brabus.
Oni su, nošeni uspehom ostvarenim sa V12 modelima prethodne E klase, nastavili da u manju i lakšu E klasu ugrađuju dvanaestocilindrični motor iz tada aktuelnog modela S600, naravno opet ozbiljno prerađen i pojačan na do 730 ks, uz „tenkovski“ obrtni momenat od 1320 Nm, koji je zbog tehnoloških ograničenja transmisije elektronski zaustavljen na 1100 Nm. Novi model, koji se kao i prethodni jednostavno zvao E V12, postavio je novi svetski brzinski rekord u kategoriji limuzine sa četvoro vrata, ostvarivši brzinu od 365,7 km/h.
Mercedes-Benz E klasa četvrte generacije: model W212 (od 2009. do 2016. godine)
Još uvek aktuelni, ali odlazeći model W212 (takoreći aktuelni model „u ostavci“) u mnogo čemu je proširio gamu modela E klase, vraćajući u ponudu kupe i kabriolet varijante (uz „obavezne“ limuzinske i karavan verzije karoserije). Time je na određeni način načinjen omaž bestseleru W124 koji je takođe imao vrlo bogatu ponudu modela, o kojima smo pisali u prvom delu ovog teksta. Karavanska varijanta takođe je bila pun pogodak, sa obiljem prostora za putnike i prtljag.
Ova generacija, predstavljena nakon više od pet godina razvoja na premijerama u Detroitu i Ženevi početkom 2009. godine, predstavljala je svojevrsno dizajnersko osveženje, istovremeno se izgledom distancirajući kako od svojih prethodnika, tako i od manje C klase i luksuzne S klase (što kako stoje stvari izgleda da nećemo moći da kažemo za model W213 koji je nasleđuje iduće godine).
Krajem 2012. godine, model W212 prošao je jedan od najskupljih projekata osvežavanja modela u automobilskoj istoriji, koji mu je doneo blago unapređenu motorizaciju, stilske izmene, bogatiju standardnu opremu i razne nove tehnološke dodatke.
Prednji deo dobio je agresivniju pojavu, sa prednjim svetlima „iz jednog komada“, čime je raskinuto sa udvostručenim prednjim svetlima sa modela W210, W211 i prvobitnog modela W212. Kupci su sada dobili priliku da doplate za prednja svetla u kompletno LED tehnologiji. Među brojnim dizajnerskim „slatkišima“ bilo je i to da je sada E klasa imala i različit stil nošenja svoje „srebrne“ trokrake zvezde na prednjem delu vozila (na sličan način kako je to već urađeno kod C klase). Tako je ovaj put napravljena jasna diferencijacija između konzervativnijih Classic i Elegance modela E klase, koji su nastavili da nose malu trokraku zvezdu na poznatom mestu iznad rešetke hladnjaka, dok je E klasa u sportskijim izdanjima Avantgarde i AMG ponela masivniju i veću zvezdu usađenu u samu rešetku, u stilu modela poput CL, SL, SLR ili G klase.
Detaljan prikaz izbora motora u generaciji W212 dat je u tabeli u nastavku.
Slabije verzije modela W212 po pravilu su dolazile sa šestostepenim manuelnim menjačem (uz opciju automatskog menjača), dok su snažnije verzije serijski stizale sa sedmostepenom automatikom. Izuzetak su bili E 250 CGI sa petostepenim automatskim menjačem i E 350 BlueTEC koji se od 2014. godine isporučuje sa automatskom transmisijom sa devet stepeni prenosa.
Brabus je i u ovoj generaciji ponudio svoje viđenje dvanaestocilindrične E klase, a vrhunac ponude predstavljao je E V12 „Crni baron“ sa 800 konjskih snaga i maksimalnom brzinom od 370 km/h, koji je ujedno bio i najsnažniji i najbrži model generacije W212.
Mercedes-Benz E klasa pete generacije: W213 (od 2016. godine)
Odmah nakon Nove godine i zimskih praznika očekujemo potpuno novu E klasu – model W213.
O dolazećem modelu smo mnogo pisali tokom prethodnih par meseci i o njemu se već zna gotovo sve što je za sada, pre zvanične premijere u Detroitu, moguće. Njemu smo posvetili i ceo jedan članak u ovoj istoj rubrici (od 12. decembra) i preporučujemo Vam da ga pročitate, ukoliko niste i ako Vas ova tema zanima.
Mi ćemo ovde samo dodati da nas za sada najviše interesuju dve informacije u vezi sa budućim modelom W213.
Prva je mogućnost da E klasu ugledamo i u dužoj i luksuznijoj verziji, kao deo ponude Mercedes-Maybach modela. Time se otvaraju potpuno novi horizonti u takozvanom E segmentu i ne sumnjamo u reakciju Mercedesovih direktnih konkurenata, koja će svakako biti uzbudljiva i vredna pažnje.
Druga stvar je najava da će Mercedes u bliskoj budućnosti nastupiti i sa grubljom, surovijom i „terenskijom“ verzijom karavanskog modela nove E klase, kojom bi direktno izazvao na megdan do sada nedodirljivi Audi A6 Allroad. Budući da se radi o Mercedesu, sa svom njegovom silom tehnologije i iskustva u mehanici 4×4 pogona (ne zaboravimo na modele kao što su G klasa, G500 4×42, G63 AMG 6×6, GLS, Unimog…), potpuno smo sigurni da će ovaj model, ako nastane, biti jedan od lidera u subsegmentu kojim trenutno neprikosnoveno vlada pomenuti A6 Allroad. Audi je svoju inicijalnu reakciju već spremio najavom modela RS6 Allroad, koji dalje pomera granice ovog subsegmenta. Pretpostavljamo da nije daleko dan kada bi se mogla pojaviti i neka ultrasnažna AMG verzija „allroad“ E klase i njihov protivnik zasnovan na primer na modelu BMW M5 Touring.
Budućnost je lepa baš zato što nam nije sve poznato. Time nam je omogućeno da maštamo i stvaramo na hiljade scenarija o tome kako bi ona mogla da izgleda (i kako bismo mi želeli da ona izgleda).
U međuvremenu, želimo Vam da zimske praznike provedete u miru, radosti i blagostanju, a drugi deo ovog Trijumvirata, u kome ćemo se podsetiti istorije i razvoja prvog od dva najžešća rivala Mercedesove E klase, očekujte odmah posle Nove godine. Čitajte nas i vozite pažljivo tokom praznika.
