Test: Renault Megane Conquest RS line

 Sporno ime za vrhunski ugođaj

Nakon probnih vožnji početkom leta u Zagrebu, jedan od glavnih  evropskih noviteta ove godine stigao nam je i na detaljan test. Renault Megane Conquest, u ostatku sveta, van ex-Yu, poznat kao Arkana (osim u Koreji gde se zove Samsung XM3).

I dok je apsolutno jasno zašto ovaj model na prostoru bivše Jugoslavije nije mogao da se plasira pod zloslutnim imenom Arkana, ostaje pitanje zašto nije samo Conquest, mada ni ta reč nije manje militantna i zla. A kuda je krenulo naše društvo, ne bi nas čudilo da Ž.R., kad već ne može automobil, dobije neku ulicu na Limanu recimo.

Elem, Megane kao sigurica na ovim prostorima, i marketinški stručnjaci u Renaultu mogu da odahnu. A šta nam ovaj put šalju ostali sektori francuskog giganta?

Paklena pomorandža

Dizajneri Renaulta ponovo su zadali domaći konkurenciji. Ovaj prvi SUV coupe za „obične ljude“ izgledom je čini se nadmašio napucanu premijum klasu i njihove varijacije na tu temu. Pogotovo u ovoj boji paklene pomorandže. Ukusi i mišljenja su naravno različiti, ali retko ko da je video uživo narandžastog Megane Conquesta, dok se sunce preliva po njemu, a da je ostao ravnodušan.

I dok neki mnogo skuplji SUV kupe modeli na ulici izazivaju gotovo gađenje (barem meni), Conquest je pojavom jako prijatan za oko, nenapadan čak i u ovoj autentično prepoznatljivoj boji (orange valencia), koju smo već imali prilike da vidimo kod modela Clio V.

Osim boje, on sa novim Cliom deli i još ponešto. Naime, iako u imenu sadrži legendarno Megane, Conquest je malo više Clio ili Captur. Ovaj prvi Renaultov SUV kupe postavljen je na CMF-B HS platformu koju su naravno zajedno razvili Renault i Nissan i na kojoj su još i Clio 5. generacije, Captur II, Juke 2, itd. Ipak, kada vidite Conquesta jasno vam je da je on najviše samo svoj.

Dimenzijama nešto manji od bogate konkurencije (od X4 na primer), Renault Megane Conquest izgleda vrlo skladno i dopadljivo. Maska i svetlosne grupacije prepisane sa nekih drugih Renault modela, uz par autentičnih detalja, daju jednu sveobuhvatno sjajnu pojavu.

Široko

Unutra, primetno je da nema toliki problem sa ulaskom nazad kao neki srodni modeli. 211 mm prostora za kolena na zadnjoj klupi, u Renaultu kažu najviše u klasi. Uzročno – posledično, manje mesta za noge vozača, barem onih preko 180cm visine.

Respektabilnih 513 litara kapacitet prtljažnika više je za oko 30l u odnosu na hibridnu varijantu istog modela (480l). Sve se to praktično proširi i do 1270 l, sa još 20 litara ispod dvostrukog poda u ovoj nehibrid varijanti.

Iako je manji od onih iz premijum ponude, Conquest je i dalje nezgrapni SUV coupe. Usled takvih gabarita gradska vožnja i parkiranje nisu mu jača strana jer ima i veliki krug okreta (oko 11 m), kao i relativno ograničenu preglednost. Međutim, zahvaljujući ostalim karakteristikama, čini se da s njim zaista možete i „na kraj sveta“.

Sklop nedoslednosti

I dok je spolja zaista jedinstven, unutra je sve već viđeno. S obzirom na avangardnu spoljašnjost, očekivanja u vezi sa enterijerom bila su velika i nisu se baš ispunila. Pojedini detalji jesu novi i unikatni, ali je generalni utisak kao da smo seli u novi Clio ili Captur. Ruku na srce, enterijer tih modela prošle godine bio je pun pogodak, tako da su u Renaultu rešili da ništa ne menjaju. Ali za ovaj model možda je ipak trebalo malo da eksperimentišu.

Materijali su vrlo prijatni i u skladu sa klasom, sedišta udobna, ali par detalja utiču da vozački komfor ne bude baš savršen. Najpre je tu prekratak naslon za ruku vozača (može da se izvuče, ali nedovoljno), koji iritira u toku vožnje i bolje da ga nisu ni stavili nego što je ovakav. Položaj za levu, tokom vožnje automatika „amputiranu“ nogu takođe je nezgodan, kao i celokupan prostor za noge vozača generalno.

Perfektan RS upravljač sa komandama na koje smo se već navikli, uspeva da popravi impresije iz enetrijera. Još jedna primećena sitnica: Renault je nakon 20 godina promenio čuvene tipke i točkić za audio podešavanje, pa su sada tu iza volana neki dugmići. Već nam nedostaje stari legendarni način menjanja i pojačavanja muzike.

Menjač je drugačiji, ali meni se više svideo onaj u Capturu. I kako izgleda, a pogotovo kako radi.

„Sve je tu i na svom mestu“, što bi rekao Piroški

Kada je reč o tehnologiji, specifikacija RS line opreme kaže da imamo multimedijalni touchscreen ekran od 9,3″, koji je za razliku od Clia gde je nekako nezgrapan, ovde kao i u Capturu „legao“ odlično. Sa navigacijom koja radi do pola, a od pola uključite Google maps. Bose radio i zvučnici su pak odlični, a u kabini ćete naći i 2 USB ulaza, te jedan AUX + DAB priključak.

Sistem za pomoć u vožnji u saobraćajnim gužvama i na autoputu, odnosno adaptivni tempomat, upozorenja za opasnost od sudara, automatska duga svetla i slične stvarčice rade zaista odlično. To je stavka u kojoj je Renault sa novim modelima definitvno „prešao igricu“ i postao premijum po pitanju bezbednosti, kao što je oduvek bio po pitanju udobnosti.

Ono što me nervira kod svih novih vozila iz ove grupacije jeste što se prilikom duže, odnosno brže vožnje u rikverc zadnja kamera naglo ugasi, pa to može biti problem ukoliko ste već ona generacija koja više veruje kameri nego sopstvenim očima i retrovizorima.

Jeste hibrid – nije hibrid 

Iako su gotovo svi uvoznici u regionu akcenat stavili na verziju E-Tech 145 hybrid sa baznim 1.6 benzinskim motorom i dva elektromotora, nama je na test došla bazna 1.3 TCe 140 varijanta. Ovaj benzinski motor zapremine 1.333 cm3 preti da postane legendaran poput 1.5 DCi dizela iste grupacije. Ugrađuje se svuda redom, usavršava se i sve je sposobniji/jači.

Maksimalni obrtni moment od 260 Nm razvija se između 1750 i 3500 obrtaja, dok se iz njega od 4500 o/min može izvući snaga od 140 KS, tako bar kažu.

U specifikaciji je navedeno da je reč o mikro hibridu, a to zapravo znači da poseduje mali elektromotor i još manju bateriju smeštenu ispod suvozačevog sedišta, koja se puni, odnosno rekuperira prilikom kočenja. To samo usporavanje čini efikasnim, ali pogon, i pored navodnih 20 Nm više, ništa boljim.

Sedmostepeni EDC automatski menjač koji u nekim drugim Renault modelima radi savršeno, u ovom je vrlo diskutabilan. Agresivnije vozače on apsolutno neće zadovoljiti zbog svoje tromosti i sporog reagovanja na pritisak papučice gasa, o čemu više u utiscima iz vožnje.

U odnosu na pomenuti „pravi“ hibrid, naš benzinski mikrohibridni model za čitavu sekundu brže stigne do 100 km/h (9,8 sec.) i razvija maksimalnu brzinu od 205 km/h (naspram maks. 172 km/h hibrida).

Potrošnja mu je za oko litar-dva veća od fabrički predviđene. Prilikom ugodne, komforne vožnje za kakvu je i namenjen, ovaj Megane Conquest troši između 6,5 i 7 litara na 100 kilometara, dok će pri divljanju, ali i preticanju ili gradskim stani-kreni uslovima (što govori da nije pravi hibrid) potrošnja ići i na 8 i više litara na 100 km.

Sa oko 50 litara kapacitet rezervoara to čini da nam jedno tankanje benzina donosi autonomiju od oko 500km. Zanimljivo da se već na 80 kilometara dometa gasi range podatak, pa kalkulisanje koliko još ima vožnje na rezervi podseća na pravi rulet.

Inače, ponudu pogona zaokružuje isti motor iz koga je izvučeno 160 KS.  Dakle jedan hibrid i dve varijacije 1.3 benzinca. Dovoljno? Ako mene pitate, u izbor bi morali dodati bar jedan tradicionalni 1.5 DCi. Ali tražiti dizela je sada nepopularno i „prljavo“.

Osvajanje počinje 

Na početku, kada sednete i jednom uspete da namestite položaj nogu, koji se što se tiče prostora i ugođaja ovde čini najdiskutabilnijim, sve ostalo po pitanju vozačke pozicije je više nego dobro. Iako bi se očekivala potpuno ograničena preglednost nazad usled padajuće linije krova u coupe stilu, deluje da je zadnje staklo maksimalno iskorišćeno pa je i prikaz u srednjem retrovizoru sasvim zadovoljavajući.

Nakon nečujnog startovanja motora, tromost je jedna od stavki koja se odmah primećuje i definitivno najveća mana, barem ove 140 EDC varijante. U startu mu treba jako veliki broj obrtaja da bi malo jače krenuo. 1333 kubika za skoro isto toliko kilograma (hibrid je još 100 kg teži),  očigledno nije baš dobitna kombinacija za agilniju vožnju.

Isto kao prilikom kretanja, i u preticanju je ova verzija Conquesta jednostavno očajna. Ipak, za one koji uživaju u komfornoj i umerenoj vožnji, ovo je idealno vozilo. Kada se „zaleti“, Megane Conquest ide lagano i nečujno krstari drumom. To mu omogućava i za klasu vrlo dobra aerodinamičnost (čini se još bolja od 0,36 koeficijenta otpora ). Kao što je već pomenuto, odlična zvučna izolacija kako kabine tako i podvozja, čini da buka zaista ne dopire ni sa jedne strane.

Solidno reaguje na rupe i neravnine, već tradicionalne po našim putevima. Svakako bolje nego većina novih modela koje smo imali prilike da testiramo. Ta karakteristika da gotovo ide bolje po „krivom“ nego li ravnom ukazala je na to da se i u off-road vožnji neće obrukati. I tako je i bilo. Blaga terenska vožnja sasvim mu dolikuje i prija, a na težu se nismo odvažili. Klirens mu je za klasu vrlo respektabilnih oko 20 cm. Ipak, kod nas, kao i u većini Evrope, neće ga biti u 4×4 varijanti.

Čvrst mirotvorac

Karoserija Conquesta malo je promenila redosled primarnosti francuskog proizvođača. Upravljivost je čini se podignita na jedan viši nivo, možda malo, vrlo malo, na uštrb udobnosti, jer je za automobil ovakvog oblika ipak bila potrebna nešto čvršća konstrukcija kako bi stabilnost bila zadovoljavajuća.

Kombinacija nezavisnog napred i poluzavisno spiralnog vešanja nazad za ukupnu visoku ocenu podešenog ogibljenja. Iako ne deluje previše stabilan na „prvu loptu“, kada se brzina prilagodi uslovima na putu i krivinama Conquest je zaista vrlo stabilan automobil.

Vrlo je neutralan u krivinama, a upravljivost i povratna informacija sa asfalta su odlični sve dok brzina nije prevelika. Zanimljivo, gotovo identične stvari naveli smo i prilikom testa Captura II.  Dakle, samo bez preterivanja i nema brige.

Na posletku…

Renault Megane Conquest ima mnogo sitnih mana. Kada se sve one saberu, ovaj automobil je odličan! Zvuči paradoksalno, ali je najbliže moguće istini. Ništa od navedenih zamerki ne može da negira sjajan ugođaj u toku vožnje koji vam ovaj model na kraju i do kraja pruži. Tome sigurno doprinose i zanosna pojava, te ljubopitljivi, bez trunke zavisti i prezira, radoznali pogledi prolaznika.

 VRLINE: 

Spoljašnjost, boja, komfor, pojava, upravljač, sistemi bezbednosti, zvučna izolacija, upravljivost, stabilnost, ogibljenje, kompletan ugođaj. 

MANE:

Određeni elementi vozačke pozicije, tromost, dinamika vožnje, menjač, okretnost, kompletno ponašanje i potrošnja u gradskoj vožnji.

A prvo i na žalost još uvek najvažnije pitanje na ovim prostorima je koliko košta to zadovoljstvo? Trenutno na akciji Renault Megane Conquest možete pazariti za pristojnih 23.790 evra, dok je testirani model daleko nerealniji i košta 29.190 evropskih zelembaća. Mnogo jeste, a da li vredi moraćete da procenite sami.

Ukoliko niste od onih koji vole da se na bilo koji način izdvajaju, skoro 10 hiljada evra jeftiniji Captur II je sigurno bolja ideja. Ukoliko je pak vaša duša avangardna i drugačija, a ne patite od kompleksa koji se leče (ili misle da se leče) znakom na haubi, Megane Conquest je pravi izbor. 

Njegov unikatni i kosmopolitski duh u suštoj je suprotnosti sa nespretnim igranjem imenom, koje samo na ovim prostorima opterećenim prošlošću i nacionalizmom može da izaziva debatu. Kada prevaziđemo retrogradna razmišljanja i podele nametnute u dalekom prošlom veku, i Renault Arkana – Megane Conquest biće nam bliži i jasniji. Za sve koji to ne mogu, radost življenja ostaće arcanum , što na latinskom znači tajna. A po tome je, zapravo, ovaj model prvobitno i dobio ime.

Renault Megane Conquest (Arkana) 1.3 TCe 140 EDC RS Line

Tip karoserije: SUV coupe, 5 vrata, 5 sedišta;

Dimenzije ( DxŠxV): 4.568 x 1.821 x 1.576 mm;

Međuosovinsko rastojanje: 2.720 mm;

Klirens: 200 mm;

Zapremina prtljažnika 513 l;

Maksimlna zapremina: 1.296 l;

Masa praznog vozila: 1.336 kg;

Maksimalna dozvoljena masa vozila: 1876 kg;

Agregat: 1.3 Tce,  benzinski, 4 cilindra, 16 ventila;

Radna zapremina i snaga SUS motora: 1.333 cm3;

Snaga: 140 KS pri 4.500 – 6.000 o/min; 

Maks. obrtni moment: 260 Nm pri 1.750 – 3.500 o/min; 

Maksimalna brzina: 205 km/h;

Od 0 do 100 km/h: 9,8sec;

Pogon: na prednje točkove;

Menjač: EDC automatski sedmostepeni;

Oslanjanje: McPhearson nezavisno / poluzavisna spiralna opruga nazad;

Kočnice: Samoventilirajći diskovi napred, diskovi nazad;

Pneumatici: 215/55 R18;

Gorivo: Benzin;

Prosečna potrošnja benzina na testu: 7,5 l na 100 km;

Zapremina rezervoara: 50 l; 

Emisija CO2: 131 g/km;

Početna cena modela Renault Megane Conquest u Srbiji: 23.790 evra;

Cena testiranog modela 1.3 TCe 140 RS Line: 29.190 evra.

Te(k)st: Stefan Stojković