Lov u mutnom
Kao savremenici epohe u kojoj se tehnološki “lomi” nama poznata automobilska industrija, svedoci smo mnogobrojnih promena, lutanja, nedostataka raznih sirovina, nezadrživog napretka “istoka” ali i lova u mutnom, jer u ovoj dubokoj bari ima i mnogo krokodila.
Sasvim je izvesno, u ovo doba, svedoci smo opadanja značaja tradicionalnog automobilskog brenda, jer nova vremena donose i nove klijente.
Ako na stranu stavimo pripadnike “Kardašijan kulture” i Instagram napućene budaletine (nepoznatog pola) mlade generacije gotovo da više ni ne fermaju kapitalni značaj automobila i marke. Njegovo veličanstvo na četiri točka, bez obzira na to kako se zove postaje obično potrošno dobro koje treba da služi. Skoro kao cipela,…
Sa ovako tužne pozicije, proizvođačima nije lako. Opterećeni su ne samo tehnološkim promenama koje zahtevaju izuzetna ulaganja već i očekivanjima vlasnika (šerholdera) glede zarade na deonicama, sada i odmah.
U tom klinču ulaganja u nove tehnologije i imperativom zarade sa druge strane, stižu nam i “nove” generacije dobro poznatih asova iz prošlog doba.
Jedan od njih je i Audi Q5 Sportback koji nosi oznaku 40 TDI. Da se ne bi mučili i nagađali, evo odmah objašnjenja. Ispod haube je dvolitarski četvorocilindarski turbo dizel sa lakom hibridnom asistencijom koji nam izbacuje 204 KS i lepih 400 Nm obrtnog momenta. Na papiru, bez zamerki…
Ipak krenimo redom.
Dizajn
Kada je Audi u pitanju, “rukopis” njegovih dizajnera je prepoznatljiv na kilometar. Kod ovog Q5 koji je pripadnik prilično glupe da ne kažem kompleksaške kategorije SUV kupea, uspeli su da potpišu zaista zanimljivu liniju sa sijaset uočljivih pa i dopadljivih detalja.
Meni se upravo najviše dopada moćna maska, dinamična linija boka i agresivni zadnji deo koji svima onima iza sugeriše da nisu izabrali pravu životnu kartu.
Najkraće rečeno, vizuelno Q5 Sportback, uspeo iznad očekivanja.
Enterijer
Da li su se umorili od dizajniranja eksterijera ili su dizajn enterijera preuzeli ekonomisti, unutrašnjost, rekao bih sušta suprotnost.
Dosadno, dosadno… Čak je recimo i Hyundai Tucson sada etalon za ovaj Audi kada je u pitanju kreacija kabine.
Velika količina kvalitetne crne plastike, nešto kože i klavir laka dominiraju. Da nema ove zanimljive ručice automatskog menjača i uvek zanimljive digitalne instrumentalizacije umro bih od dosade.
Ništa nije bolje ni što se tiče udobnosti. Sportska R-Line sedišta su konstruisana da podnesu izuzetne G sile, odlično drže telo, međutim, neudobna su i tvrda za medalju. Ako ne verujete meni, pitajte na klinici Švarcvald, Dr. Udo će vam posvedočiti koliko mu išijatičnih pacijenata stiže iz ovih sedišta.
Na prednjoj poziciji dakako mesta ima dovoljno, zadnja klupa takođe nije za baciti, lepo se može sedeti ako podnosite “pritisak” plafona tek koji santimetar udaljenog od potiljka. Tako je to kod ovih novih terenaca kupea koji teren nikada nisu videli.
Svemu valja dodati pohvalno velik prtljažnik od 500 litara, tek da se uhvati nekakav balans u ovoj analizi.
Zvučna izolacija je nešto što bih ako je moguće zaboravio što pre.
Posebno mi smeta loša izolacija podvozja! Kotrljanje prevelikih 20” pneumatika i svaka promena na asfaltu, više je nego osetna i bučna. Očigledno, negde se moralo ušparati, pa je logično da to bude na mestima gde to nije baš uočljivo.
Dinamika vožnje/performanse
Već pomalo sviknuti na trenutnu reakciju električnih modela kada im se pritisne gas, čak i pored 204 KS i 400 Nm obrtnog momenta stiče se osećaj da ovde nešto nedostaje kada je u pitanju moć ovolikog broja konja.
Daleko od toga da ovaj MHEV lagani naftaški hibrid nije dobar motor, međutim u kombinaciji skoro 1.900 kilograma težine i “bajatim” 7 stepenim automatskim menjačem uz uvek zahtevni Quattro pogon na sve točkove, deklarisanih 7,6 sekundi do stotke subjektivno ne osetih.
Dok S-tronic automatski menjač skapira šta se od njega traži, pa dok se aktivira posebno ako je bio prethodno u poziciji “R” prođe čitava psihološka sekunda ili automobilska večnost. Istovremeno, prilično i brlja na uzbrdicama, tražeći nešto što bi se moglo nazvati adekvatan stepen prenosa u težim okolnostima vožnje.
Zahvaljujući zastarelom automatskom menjaču koji ne pogoduje MHEV tehnologiji, čak i svemoćni Quattro pogon deluje umorno i neodlučno.
Od Audija sam sve očekivao, osim da će zbog podmetanja jeftinijeg menjača smiriti legendarni pogon.
Ono što je ostalo od izvorne ideje Audi Quattro je svakako izuzetna preciznost upravljanja, dobra povratna informacija i solidna dinamika kada se vozilo nađe u pokretu a vozaču nije teško da se pozabavi manuelnim modom izmena stepena prenosa. Tek onda stvari dolaze na svoje i Audi postaje ono što jeste.
U celu priču moram uključiti i sistem ogubljenja. Na zadnjoj osovini je klasičan Multi link sa tandemom opruge i amortizera. Užasna, neudobna i neefikasna kombinacija u doba u kojem smo se navikli na vazdušno aktivno ogibljenje u ovoj (cenovnoj) klasi.Da podsetim, i ispravim lapsus iz TV recenzije, opruga je starija od 5 vekova kao princip apsorbcije kinetičke energije.
Sve u svemu da na onoj prelepoj osmougaonoj masci nisu četiri prstena, već nekakav koreanac, rekao bih solidno izdanje reciklirane tehnologije.
Ovako, osim nešto digitalizacije i sistema poluatonomne vožnje, na Audi Q5 Sportback nisam doživeo ništa što bi nateralo srce da zaigra, osim…
Cene! 74.000 evra!
Zapravo ostao sam fasciniran i razočaran, jer umesto velikog koraka napred, Audi je sa ovim modelom uradio sasvim suprotno. Lov u mutnom je blaga konstatacija!
Tekst: Miodrag Piroški
Foto&video: Miroslav Šosberger
Foto: Lara Piroški
Tehnički podaci:
Audi Q5 40 TDI Sportback
Motor: 1968 ccm/ 204 KS/ 400 Nm (MHEV)
0-100 km/h: 7,6 sek
Maks. brzina: 222 km/h
Dimenzije (dxš)mm: 4.689x 1893
Menjač: 7 S-Tronic
Težina praznog vozila: 1825 kg
Zapremina prtljažnika: 510-1.480 l
Cena: od 52.000 evra
Cena testiranog modela: 74.000 evra
