Sećanje: Milan Posavec Lemi

Sećanje na čoveka koji je od automobila stvorio naše božanstvo!

U nedelju uveče, 28. marta, napustio nas je jedan od stvaralaca domaće oldtajmer scene, Milan Posavec – Lemi. Iznenadni srčani udar, prekinuo je sve životne ali i  planove za pokretanje skupova klasičnih automobila nakon korona zatišja.

Svedok epohe

Milan Posavec rodjen je u Novom Sadu 7. maja 1951. godine. Generacijski svrstan kroz stihove „u ime svih nas iz pedeset i neke“ i „Neki izlozi prepuni svega za nas“, kao tinejdžer šezdesetih godina, biva neizlečivo zaražen automobilizmom, detaljnija odrednica Opel.

Po sopstvenoj priči kao učenik u tadašnjoj „Autovojvodini“, davne 1968. dodavao je alat starijim majstorima, koji su pripremali „Opel Kadett Rallye“ za nastup na takmičenju u Monte Karlu, za sada jedino učešće neke posade iz Novog Sada, a možda i Srbije na takvom događaju.

Dinamičnog i preduzimljivog duha, prošao je niz zanimanja, od auto škole, preko suvlasnika picerije i uspešnog  privrednika. Ipak, vratio se u automobilizam, uz obrazloženje, „u kafani više volim da sam ispred šanka i za stolom nego iza šanka ili u kuhinji“.

Osamdesetih godina, zatekao se u redovima prve i možda najuspešnije generacije tzv. „malih privrednika“ u tada čuvenom „start up“ regionu u mestu Beočin kod Novog Sada.

Mladost, i njoj svojstven nedostatak novaca, nekih deceniju ranije, sprečili su ga da aktivno učestvuje na legendarnim međunarodnim trkama na Ušću. Ipak prihodi koji se u pionirskoj eri privatnog biznisa mogu opisati kao viši od proseka, omogućili su mu da ispuni svoje dečačke snove – trend kome će ostati veran do poslednjeg dana.

Alu felne u inat svima

Tokom devedesetih, počinje da nabavlja automobile iz svoje omiljene epohe 1960.–1975. i da ih restaurira uhlebljujući majstore na potezu od Subotice do Zemuna.

Najčešće to su bili Opeli iz šezdesetih, a posebno Kadett B, koji je posedovao praktično u svim postoječim karoserijskim izdanjima. Naročito je bio ponosan na raritet iz generacije Kadett C – Aero.

Postaje aktivan u klupskoj sceni koja je bila u povoju. Pokazao je neverovatnu energiju, entuzijam da organizuje skupove, poveže ljude, unakrsno prođe Srbiju i okolne zemlje, samo da bi svi elementi organizacije nekog skupa došli na svoje mesto.

U tim godinama često je viđan u vrhunski restauriranom Rekordu A, za koga je pričao da je nekada bi njegov momački auto. Lemi je voleo alu felne. Koliko god da su svi detalji u restauracijama bili korektni za epohu iz koje je ponikao automobil, felne su znale da štrče svojim modernim dizajnom. Što su ga više tradicionalisti, sa upadljivo manje sprovedenih restauracija, kudili zbog toga, činilo se da ih on još tvrdoglavije montira na automobile.

Svako ko je sa Lemijem u društvu proveo makar pola sata, bio je zapanjen energijom kojom je on jurio kroz dan. Od pet ujutru do kasno uveče: posao, skupovi, restauracije, da se nađe na pomoći prijateljima, ručak , popodnevni odmor u JNA maniru od tri do pet, pri čemu se čini da su mu osnovno pogonsko gorivo bili nikotin i kofein.

Bio je majstor da aktivnosti koje većina obavlja za dva dana , sabije u jedan dan i bezbroj kilometara za volanom svog kombija.

Čovek enciklopedija

Prošavši kao mehaničar sve automobile iz omiljenog mu perioda, u svakom trenutku, znao je sve njihove posebnosti, a što se tiče, tehničkih karakteristika, performansi, pa i njihovih cena u Nemačkoj iz recimo neke 1972. Dokazao je da poseduje fotografsku memoriju, stranica stručnih časopisa koje za četiri decenije sakupio više hiljada primeraka.

U doba pre Wikipedije, svakom novinarskom piskaralu na temu retro automobilizma , Lemi je bio veoma moćan saveznik, a tačna informacija bila je udaljena jedan telefonski poziv. Uz časopise sakupljao je i automobilske makete, kolekcija koja nakon sortiranja ima potencijala da dostigne ozbiljnu muzejsku vrednost.

Svoja znanja nesebično i sa beskrajnim strpljenjem je delio sa ljudima koji tek ulaze u svet oltajmera. Sa sinovima Ivanom i Tihomirom, osnovao je klub „Diplomat Classic“, iz koga su proistekla mnoga danas uspešna udruženja ljubitelja istorijskih Opela kao što je „Pavlović Garage“.

Govori polako da te ceo svet razume

Bezbrojne su anegdote, da Lemi koji nije bio vičan stranim jezicima sa lakoćom se sporazumevao sa strancima na skupovima, govoreći polako i slikovito gestikulirajući. Neretko bi se brže i bolje razumeo sa svojim sagovornikom, nego što bi to bio u stanju da odradi prevodilac.

Možda je prejako reči da je bio „kum“ oldtajmer scene u susednoj Mađarskoj, ali njegova mreža poznanstava, saznaja o zanimljivim automobilima, bili su od neprocenjive važnosti organizatorima sajmova, koji su baš preko Lemija obezbedjivali zanimljive eksponate iz Srbije koja je tih godina u ovoj branši bila daleko ispred naših severnih komšija.

Ostavština

Teško je danas zamisliti da se pre samo četvrt veka broj klubova ljubitelja klasičnih automobila u Srbiji mogao izbrojati na prste jedne ruke.

Scena starovremenskih vozila u regionu kakvu danas poznjemo, zaživela je upravo zahvaljujući energiji čoveka koji je pomalo ličio na Roberta Mičama.

Zahvaljujući njegovoj energiji, znanju i pre svega entuzijazmu, Srbija je u manifestaciji  „Noć muzeja“, čak dva puta imala i muzejsku automobilsku postavku.

U potrazi za automobilima Lemi je neumorno zujao ne relaciji Novi Sad – Beograd –Subotica trošeći na 100 km: 8 litara benzina, 10 cigareta 3 kafe i negraničenu količinu jabuka.

Nedostajaće nam naš Lemi, druženje na skupovima, njegova reli vožnja, listanje literature u dvorišu u Petrovaradinu uz hladnu „koktu“. Najbolji način da poštujemo sećanje na ovog izuzetnog čoveka je da nastavimo da radimo i unapredjumo sve ono što nas je o automobilizmu i životu naučio.

Dragi Lemi, nedostajaće nam i tvoja škripa guma, jer jednostavno nisi umeo krenuti sa mesta bez automobilskog potpisa na asfaltu.

Putuj udobno u večnost dobri čoveče i prijatelju.

I Lemi ne brini, dok je nas, ta strasna ljubav prema automobilu živeće i dalje baš onako kako bi ti i želeo!

Večna ti slava i hvala!

P.S. Udri ga sada po gasu, nema radara i policije!