Konačno znamo ko je najbrži vozač u istoriji Formule 1!

Reč je o debati koja plamti o kada F1 postoji: ko je najbrži vozač svih vremena?

Sada nam veštačka inteligencija može pomoći u pronalaženju odgovora na ovo večito pitanje. Naime, Formula 1 i Amazon Web Services su udružili snage da bi odredili koji je vozač u istoriji „najbržeg cirkusa na svetu“ kadar najbrže da odvoza jedan krug. Podaci su sakupljeni počev od 1983., a na osnovu njih je kreirana lista od 20 F1 vozača koji su na vrhu brzinskog „lanca ishrane“. Ko li je to broj 1?

Formuli 1 i Amazon Machine Learning Solution Labu je bila potrebna čitava godina da kreiraju algoritam koji je na kraju odredio najbržeg vozača. „F1 Insight powered by AWS“, koji koristi mašinsko učenje u cilju poređenja vozača, kvalifikacionih performansi u poređenju s timskim kolegama, odredio je ultimativno rangiranje, što znači da je vozač nekog „fenjeraša“ imao iste šanse da se pokaže brzim kao i oni vozači koji se bore za pol poziciju.

Tim iza ovog projekta, na čijem su čelu bili Rob Smedli, direktor sistema podataka u Formuli 1 i direktor za emitovanje i medije, Din Lok, kao i glavna naučnica i viša menadžerka Amazon ML Solution Laba, dr Prija Ponapali, pronašao je načine i sredstva u cilju detektovanja i eliminisanja nepoželjnih podataka kao što su udesi, otkazivanja automobila, promene vremenskih uslova u kvalifikacionim sesijama, a čak je u obzir uzeta i starosna dob vozača, da bi se kreiralo što poštenije rangiranje.

„S mašinskim učenjem, možemo da primenimo čitav niz mogućnosti u smislu primene tehnologije na pronalaženje odgovora na složena pitanja, a u ovom slučaju, nadamo se da ćemo pomoći u večitoj raspravi između navijača, koristeći validne podatke“, kaže dr Ponapali. „Uzbuđeni smo što možemo da nastavimo saradnju s organizacijom kao što je Formula 1, koja ima informacioni katalog prebogat podacima… Za nas u AWS-u, predstavlja pravo uzbuđenje što možemo da vidimo korišćenje mašinskog učenja na način na koji svako može da razume.“

Kako to funkcioniše?

Kao što možete i pretpostaviti, iza odgovora na veliko pitanje poput „ko je najbrži F1 vozač svih vremena?“, stoji veliki broj podataka. AWS softver mašinskog učenja je pročešljao različite ere, prošavši kroz svaku kvalifikacionu sesiju od 1983., izbacujući nepoželjne podatke i usklađujući one poželjne u cilju kreiranja kompleksne mreže vozačkih performansi u odnosu na njihove timske kolege, a zatim su te „kolege“ upoređene s drugim „kolegama“ i tako dalje…

Nekoliko pravila mora da se isprati da bi se kreirali smisleni podaci. Timski drugovi su morali da kompletiraju najmanje pet kvalifikacionih sesija jedan naspram drugog pre nego što bi bili upoređeni. Starosna dob je takođe bila faktor, kao i činjenica da li se vozač vratio u takmičenje nakon tri ili više propuštenih sezona.

U međuvremenu, algoritam takođe pruža više rangiranje vozačima koji su ili dominirali u svojim timovima tokom vremena, ili onima koji su se pokazali dobrim protiv jakih timskih drugova.

Pre nego što se pozabavimo s Top 20, treba se podsetiti da ovde govorimo o sirovoj brzini, ne o „čuvanju pneumatika“, veštini vožnje u trkama i slično. Ovde je reč o jednom krugu i „punom gasu“ koliko to konfiguracija staze dozvoljava, dakle što boljim kvalifikacionim performansama.

Spremni?

Tako je, od 1983. godine do danas, neprikosnoveni kralj kvalifikacija je veliki Ajrton Sena! Brazilac je osvojio 65 pol pozicija tokom svoje tragično završene karijere. Mada su ga kasnije po broju startnih mesta pretekli Mihael Šumaher i Luis Hamilton, inače drugi i treći na večitoj „brzinskoj“ listi 20 najbržih, oba vozača su priznala da bi Sena osvojio mnogo više pol pozicija da nije tragično završio život u Imoli na VN San Marina 1994.

Nakon VN Španije, Hamilton je povećao svoj konto na 92 pol pozicije, tako da nimalo ne čudi što je treći na večitoj listi.

Ono što je takođe interesantno je da je osam njegovih savremenika među Top 20, s tim što je Maks Ferštapen na četvrtom mestu tek za nijansu iza njega. Tu su i Šarl Leklerk, Sebastijan Fetel, Niko Hulkenberg, Valteri Botas, Karlos Sainc, Lando Noris i Danijel Rikijardo, dok je Fernando Alonso, koji se vraća u Renault sledeće godine – peti.

Primetićete da je rangiranje odrađeno na osnovu razlike u kvalifikacionim krugovima, što je kreiralo neku vrstu ultimativne hipotetičke kvalifikacione sesije, u kojoj je zamišljeno kako svi vozači staju jedan drugom „na crtu“ u istom automobilu u okviru jednog brzog kruga. Podaci sugerišu da bi Sena izašao kao pobednik s 0,114 sekundi prednosti ispred Šumahera, 0,275 sekundi ispred Hamiltona i tako dalje. Zar ovo nije kvalifikaciona bitka koju ste oduvek želeli da vidite?

Ponovno analiziranje Kovalainena

Jedno od imena koja se ističu u Top 20 je svakako finski vozač Heiki Kovalainen na osmom mestu, 0,378 sekundi iza Sene.

On je u F1 pristigao vozeći za Renault 2007., i to uz poprilične fanfare, kao pobednik „Trke šampiona“ 204., kada je bio relativno nepoznati juniorski vozač jednoseda.

Mada nije ostvario neki poseban uspeh u Formuli 1, Kovalainenu, koji je bio partner Luisa Hamiltona dve sezone u McLarenu i ostvario samo jednu pol poziciju i jednu pobedu pre nego što je karijeru završio u Lotusu i Caterhamu, ne može se poreći sirova brzina, koja je bila očigledna u duelima s Hamiltonom i Jarnom Trulijem (deveti na listi).

Definitivno rangiranje

Sada bi neko evocirao reči čuvenog sportskog komentatora Zvonka Mihajlovskog – „statistika je kao bikini, otkriva sve a ne pokazuje ništa“, ali Rob Smedli nema dileme u pogledu tačnosti rezultata algoritma „najbrži vozač“.

„Kvalifikaciona brzina je nešto oko čega možemo biti potpuno jasni“, kaže on. „Ako na umu imamo tempo u trci, tu postoji veliki broj nijansi koje utiču na njega, tako da je ponekad teško izvesti preciznu jednačinu. Kvalifikacioni krug je jedan krug, imate dva momka u istom automobilu koji voze što brže mogu a brži završava s boljom pozicijom. Nema mnogo dilema u vezi s tim konkretnim pogdatkom, tako da njega koristimo.

Ono što moramo da uradimo kao kreatori matematičkog modela je da proučimo dostupne podatke a zatim osiguramo normalizovanje tih podataka kroz višegodišnji period.“

Mada se ovo rangiranje može činiti kao puka zabava, dodavanje malo ulja na vatru večite debate, po Smedliju, modeliranje uz pomoć sofisticiranih podataka, slično je koje F1 timovi koriste kada biraju vozače.

„Unutar timova, ovaj tim modeliranja se koristi u cilju donošenja ključnih odluka kada je reč o izboru vozača“, kaže on. „Kako su vozači obično najskuplja ’imovina’ tima, važno je da proces selekcije bude što je moguće robusniji. Proces poput ovog bi bio iskorišćen od strane stratega F1 timova u cilju prezentovanja najobjektivnije selekcije bazirane na činjenicama.

„Najbrži vozač“ nam omogućava da kreriamo sliku kako porediti vozače, analizirajući najčistije pokazatelje sirove brzine, kvalifikacioni krug, a važno je naglasiti da je ova čista brzina jedini element velikog arsenala vozača koji analiziramo ovde, da bismo odredili koji su vozači najbrži u istoriji, što je veoma uzbudljivo.“

Vrele Gume

Izvor: Formula1.com