Da bi ova ideja bila ostvarena, implementirano je nekoliko modifikacija.
Dizel i benzinski motori se u velikoj meri razlikuju, ali su im osnove funkcionisanja zajedničke. Međutim, te razlike su dovoljne da onemoguće korišćenje onog drugog goriva. Ipak, ruski Garage 54 ne bi bio to što jeste da ne pokuša da zaobiđe zakone automobilskog inženjeringa. U to ime, Toyotin dizelaš je konvertovan u mašinu koja može da radi na benzin.
Naravno, izvesti ovaj poduhvat nije tako lako. Benzin i dizel sagorevaju po drugačijem principu unutar cilindara, što znači da je ruska ekipa morala značajno da modifikuje motor. Jedan od glavnih problema je kompresioni odnos u komorama za sagorevanje, koji je u dizel motorima previsok za benzin. Samim tim, bilo je neophodno rasklapanje motora, čišćenje komponenti i merenje komore za sagorevanje. Tim je spustio kompresioni odnos skraćujući klipove i primenjujući neke druge izmene.
Međutim, kompresioni odnos je bio samo jedna prepreka. Dizel motori nemaju svećice, koje su benzincima neophodne za sagorevanje, tako da su rupe brizgaljki modifikovane na način da mogu da ugoste svećice, dok je zupčaniku pumpe visokog pritiska određena nova uloga, da funkcioniše kao razvodnik paljenja za svećice. Dakle, razvodnik paljenja je pronašao mesto tamo gde je bila pumpa goriva.
Kada su modifikacije kompletirane i motor ponovo sklopljen, došlo je vreme za prvo testiranje. Prikačen je akumulator, dodano je gorivo i startovana je mašina, koja je upalila u prvom pokušaju. Mada rad u „leru“ nije bio posebno uglađen, ulazak u visoke obrtaje je obavljen bez problema. Šta reći na kraju sem „svaka čast“.
Vrele Gume
