Seksepil – najefikasnije oružje marketinga
Ženska lepota i automobili već više od veka su nerazdvojno jedinstvo. Deo ovog odnosa je obeležila i takozvana Pinap umetnost. Simbol ženstvenosti i seksipila u kombinaciji sa muškim “igračkama” ima vrlo dugu i ineresantnu istoriju
Pinap modeli („pin up“ eng. „zakačiti na zid“), postale su deo pop kulture u periodu između dva svetska rata
Svoju popularnost su stekle zahvaljujući ratnoj propagandi, jer su posteri pinap devojaka u prošlosti veoma često ukrašavali vojničke sobe, kako bi vojnicima podizali moral i podsećali ih dad se za nacionalnu “stvar” vredi boriti, jer kod kuće one čekaju. Obične devojke, poznate glumice, modeli, pevačice, kojima je zajedničko to što su ovekovečene u provokativnim fotografijama.
Karakteristike pinap devojaka uglavnom su lokne, korseti, podvezice, mideri, duboki dekoltei, haljine na tufne, kao i specifičan način šminkanja
Svetao ten, sa ponekim naglašenim ili lažnim mladežom, jarko crveni karmin i oči iscrtane ajlajnerom samo su dodatno u funkciji ističanja lepote.
Sve je počelo sa biciklom
Prve pinap fotografije pojavile su se još krajem 19. i početkom 20. veka, kada su žene počele da nose pantalone kako bi lakše vozile bicikl, što je izazvalo negodovanje lekara i zaprepastilo sveštenstvo. Oni su to smatrali da vožnja bicikla neprimerena. Lekari su tvrdili da vožnja bicikla oštećuje žensku nežnu unutrašnjost a crkva je smatrala da sve to skupa izaziva (nedozvoljeno i javno) seksualno uzbuđenje.
Uprkos ovim tvrdnjama doktora i sveštenika, žene niko više nije mogao zaustaviti. One su pak odlučile da uživaju u nezavisnosti koju im je tada pružala vožnja biciklom, bez obzira na stav druge polovine populacije koja nosi pantalone.
Međutim, muški svet se oprilično brzo ”osvetio” za ovakvu prividnu slobodu nežnijeg pola.
Izazazovna, polu gola a atraktivna žena na biciklu postaje moćno oružje marketinga. Ciljna grupa su naravno muškarci!
Valjalo je još produbiti u muškarcima ne samo zanimanje vezano za tehnička dostignuća već i maštu koja vodi direktno do želje za posedovanjem onoga što se nalazi ispod oblina.
Prvi kalendar
Davne 1889. godine dva prijatelja Tomas Marfi i Edmond Osborn, odlučili su da naprave kalendar sa pinap modelima, međutim, javnost za to još uvek nije bila spremna. Tek 1903. je izašao prvi pinapp kalendar, koji su krasile slike žena i brojne reklame. Sifražetski pokret je jačao i svestrano podržavao novi prikaz žena u društvu, van obruča porodice. U to vreme, pinap još uvek nije poprimio oblik kakav danas poznajemo i volimo, tako da je to bio logičan potez sifražetkinja.
Magazin „Gibson Girl“ je uveo umetničku verziju pinapa, promovišući savršenstvo žena sa figurom peščanog sata, punim usnama i gustom kosom, na razmeđu vekova
Ovako “rođena” lepota je predstavljala standard za izbor pinup devojaka sve do početka Prvog svetskog rata. Nakon toga, posteri su režirani kako bi nadahnuli patriotizam kod vojnika, time što su prikazivali devojke u vojničkim uniformama. Naravno, nisu bile u pitanju prave uniforme, već seksi verzije istih.
Umetnički stil je odlikovao ove fotografije tokom Prvog svetskog rata i nakon njegovog kraja, sve do dvadesetih godina prošlog veka, kada je postalo poželjno prikazati više golotinje, što je odstupalo od prvobitne umetničke forme. Ta promena je odgovarala nastupajućim društvenim reformama i sve češće su prikazivane devojke kako naizgled naivno koketiraju sa fotografom, odnosno publikom.
Velika ekonomska kriza je nakratko zaustavila razvoj pinapa, jer ljudi nisu bili u mogućnosti da kupuju ništa sem najosnovnijih artikala.
Drugi svetski rat i vrhunac popularnosti pinapa
Napokon smo stigli do perioda u kojem su pinap devojke dostigle vrhunac popularnosti, a to je Drugi svetski rat. Još jednom, ženska tela su iskorišćena u svrhu ratne propagande, kako bi podstakle patriotizam kod vojnika i ohrabrile ih u borbi za domovinu.
Vojnici su nosili fotografije i ilustracije prelepih žena svuda sa sobom. Slike žena su predstavljale naročito upečatljiv prizor na velikim vojnim avionima
Muškarci su u posleratnom periodu uživali u brzim pogibeljnim vožnjama a adrenalin je postao drugo pogonsko gorivo. Tada je postalo očigledno da ratna kultura koegzistira sa kulturom automobilizma i da imaju mnogo toga zajedničkog.
Nakon što je autoindustrija shvatila da automobili nisu jedino što interesuje muškarce i da mogu mnogo više da zarade reklamirajući vozila u kojima se nalaze mlade lepotice, dolazi do još veće prisutnosti pinapa u masovnoj kulturi tog doba.
Početkom pedesetih godina prošlog veka devojke predstavljaju nove modele automobila na sajmovima, čime postaju jedna od glavnih atrakcija na ovim događajima
Američka superžena, poznata po tome da uvek ispod obične toalete nosi veoma provokativan i seksi donji veš, koji se lako razotkriva dok one nespretno pokušavaju da nešto dohvate, podignu ili poprave, postaje sve prisutnija i u automobilskim salonima. Zlatno doba za pinup je proslavilo mnoge devojke, podstaklo brojne promene masovnoj kulturi i načinu prikazivanja ženskih tela.
Trkačka era
U isto vreme, žene su osnažene, više ne pristaju na ulogu domaćice, sada rade u fabrikama, na proizvodnji aviona i brodova i ne žele da pristanu na stare uloge. To dovodi do drugačije dinamike društva, a društveni imperativ postaju brza kola i zgodna, odvažna devojka koja uživa u vožnji zajedno sa svojim muškarcem.
Iako ne spadaju nužno u deo automobilske pinup umetnosti, tzv. „trophyqueens“ su postale neizostavan detalj na trkačkim stazama od samog početka automobilskih trka
Time su doprinele širenju i održavanju popularnosti pinapa. Mnogi su smatrali da trka nije trka, ukoliko lepa devojka ne maše zastavicom, a potom pozira na fotografiji sa srećnim.
pobednikom trke, pritom najčešće oskudno odevena.
Najpoznatija pinap devojka, s početka 20. veka, bila je američka glumica Beti Grejbl
Nakon atraktivne Beti, u ulozi pinap modela proslavila se tridesetih godina prošlog veka Marlen Ditrih.
Posebno interesantan pinup period je bio za vreme drugog svetskog rata a jedan interesantan slučaj vezan je za glumicu Veroniku Lejk. Ona se proslavila takozvanom “sad me vidiš-sad me ne vidiš” frizurom, dugačkim šiškama koje su mistično i zavodljivo pokrivale njeno levo oko. Vojne vlasti su iskazale zabrinutost zbog ove frizure, jer devojke koje su je kopirale Veroniku rizikovale su povrede u fabrikama oružja i municije u kojima su masovno radile dok su muškarci bili na frontu. Veronika Lejk je pod tim pritiskom patriotrski promenila frizuru, što je bio početak kraja njene karijere. Nepravda prema Veroniki je delimično ispravljena 1988. kada je istu frizuru “promovisala” crtano-filmski junak Džesika Rebit.
Na spisku popularnih pinap devojaka četrdesetih godina su takođe Lorin Bekol i Rita Hejvort, pedesetih Đina Lolobriđida, Sofija Loren i Merilin Monro.
Iako je Merlinka upamćena kao seks simbol dvadesetog veka, automehaničarska “scena” je na zidovima svojih radionica mnogo češće držala fotografije Džejn Meinsfild koju je štampa podrugljivo krstila kao Merlin Monro za radničku klasu.
Mnogo kasnije, devedesetih godina prošlog veka, u ovu grupu svrstane su i Pamela Anderson i Karmen Elektra.
Titulu današnje najpopularnije pinap devojke ponosno nosi „kraljica burleske“ Dita fon Tiz
Suštinski, iako se sve u auto industriji menja, principi ostaju isti. Jer da nije žena i potrebe njihovog osvajanja, verovatno ni automobil danas ne bi izgledao ovako kako izgleda. A žene su žene! Uvek lepe!
Autor: Saša Stanković
