Kako funkcioniše sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)?
Sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR), jedan je od nekoliko sistema kontrole emisije štetnih gasova u vozilima.
EGR sistem pomaže smanjenju količine azotnih oksida (NOx) koji se kroz izduvni sistem emituju u atmosferu.
Inače, azotni oksidi su uobičajeni produkt procesa sagorevanja u cilindrima motora.
Međutim, njihovo formiranje se dramatično povećava pri višim temperaturama (iznad 1.600 °C).
Visoke temperature prilikom sagorevanja su takođe štetne po agregat.
Jedan od efekata koje uzrokuju je pretpaljenje (detonacija), kada mešavinu vazduha i goriva u cilindru ne pali svećica, već prekomerna temperatura. Iz razloga što do paljenja dolazi u pogrešno vreme, pre aktiviranja svećice, detonacija pod opterećenje stavlja komponente motora.
Prolongirana detonacija može oštetiti ventile, klipove, kao i druge delove. Vek turbopunjača će takođe biti značajno smanjen ukoliko biva izložen previsokoj temperaturi.
EGR sistem redukuje temperaturu sagorevanja tako što preusmerava mali deo izduvnih gasova nazad u usisnu granu.
Kako sve to funkcioniše?
Izduvni gasovi više nisu zapaljivi. Razblaživanje vazduha u usisu izduvnim gasovima, čini naboj vazduha i goriva manje zapaljivim.
Naravno, znamo da nisu sva vozila opremljena EGR sistemom. Mnogi noviji automobili koriste promenljivu šemu razvoda smeše i druge vidove kontrole temperature sagorevanja i emisije Nox.
Kako kompjuter motora kontroliše tok EGR sistema
Kompjuter (PCM) otvara ili zatvara EGR ventil da bi kontrolisao tok unutar EGR sistema. EGR ventil povezuje izduvnu granu s usisnom i obično je zatvoren. Kada je motor hladan, kada radi u mestu ili tokom snažnih ubrzanja, nema EGR toka. On je na svom vrhuncu tokom konstantnog krstarenja pod umerenim opterećenjem.
Kod nekih automobila, EGR ventilom upravlja vakuumski aktivator (prvi dijagram ispod).
Moderna vozila imaju električni EGR ventil sa koračnim motorom.
Kako se tok EGR sistema monitoriše
PCM periodično testira EGR sistem pored drugih kontrolnih sistema emisije izduvnih gasova. Ako je tok veći ili manji od očekivanog, PCM detektuje grešku i pali „Check Engine“ lampicu na instrument tabli.
Postoje različiti načini da se monitoriše tok EGR-a. Neki automobili koriste EGR senzor temperature, instaliran u usisnom delu EGR sistema. Kada se EGR ventil otvori, temperatura s usisne strane se podiže zbog vrelih izduvnih gasova.
Primera radi, starija Fordova vozila su koristila DPFE senzor (Delta Pressure Feedback EGR), koji meri EGR tok na osnovu razlike u pritisku s obe strane merača protoka u izduvnom delu EGR sistema.
Moderni automobili koriste električni EGR ventil (dijagram ispod). Neka vozila takođe imaju EGR hladnjak.
PCM kontroliše EGR tok putem otvaranja ili zatvaranja EGR ventila uz pomoć koračnog motora.
EGR tok se monitoriše senzorom pritiska usisne grane (MAP), senzorom protoka vazduha ili senzorom odnosa goriva i vazduha.
[…] prvih sistema koji je služio za njihovo redukovanje u benzinskim motorima, a o njemu smo nedavno detaljnije pisali, u isto vreme podižući efikasnost na viši […]
Lep tekst ali mi se cini da ce nakon citanja vecina onih koji ne znaju puno o EGR-u i njegovoj funkciji biti pomalo zbunjeni. Problemi vezani za preranu detonaciju zbog visoke temperature su prvenstveno vezani za benzinske motore. Funkcija i problemi sa EGR-om kod dizela su nesto drugaciji i to je u tekstu potrebno istaci. Osnovna funkcija EGR ventila kod dizel motora je da se smanji koncentracija NOx oksida koji su jako stetni. Naime vazduh koji se u sabija u komori za sagorevanje sadrzi odredjenu koncentraciju kiseonika i azota. Da bi doslo do samo zapaljivanja smese dizela i tog vazduha vazduh se prvo mora sabiti na odgovarajuci pritisak i samim tim zagrejati na datu temperaturu. Kada se u tu smesu ubrizga dizel dolazi do paljenja tj. detonacije. E sad sustina je da u toj smesi vazduha ima vise nego dovoljno kiseonika za sagorevanje dizela a preostali deo na datoj temperaturi i pritisku reaguje za azotom i nastaju NOx . Ideja EGR ventila je da se deo vazduha na usisu izmesa sa necim sto ne sadrzi kiseonik (gas sa izduva). Na taj nacin se smanji kolicina proizvedenog NOx a zadrzi neophodan volumen gasa usisanog u cilindar sto je neophodno za rad dizel motora. Kolicina vracenog gasa sa izduva na usis je ogranicena jer se na taj nacin povecava koncentracija nesagorelih cestica tj. cadji.
I sve to sad lepo zvuci da izduvni gasovi nisu puni cadji jer uvek postoji odredjena koncentracija nesagorelih cestica tj. cadji. Ona se talozi u cevima usisne grane i na samoj klapni EGR ventila. Nakon odredjenog vremena sve je toliko zapuseno da gas jedva prolazi a klapna ostane zaglavljena u nekom polozaju. Kompjuter prepoznaje da EGR nije u odgovarajucem polozaju i pokusava da ga postavi u dati polozaj. To dovodi do povecanja struje na namotajima Step motora koji ga pokrece i konacno do pregorevanja istog.
Na kraju balade EGR ventil i usisnu granu treba nakon odredjenog broja predjenih kilometara skinuti i detaljno ocistiti. Nema puno filozofije. To je cesto prilicno komplikovan i skup proces pa ga svi odlazu .