Da li je došlo vreme da naftne kompanije plate za decenije obmanjivanja javnosti?

Američki naftni giganti se suočavaju s „cunamijem“ tužbi zbog zagađenja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva.

Nakon stoleća građenja izuzetne ekonomske i političke moći, američki naftni giganti su došli u situaciju da se bore za opstanak.

Talas tužbi bez presedana, koje su podneli gradovi i države širom SAD, ima za cilj da naftnu i gasnu industriju pozove na odgovornost za devastaciju životne sredine, prouzrokovanu korišćenjem fosilnih goriva. Takođe, problem je u tome što su naftne kompanije decenijama prikrivale stvari kojih su sve vreme bile svesne.

Primorski gradovi se bore da zadrže rastući nivo mora pod kontrolom, dok u državama srednjeg zapada „megakiše“ uništavaju useve i domaćinstva. Ribarske zajednice koje gube ulov zbog toplih voda, sada traže od naftnih konglomerata da im plate odštetu i preduzmu hitne mere ublažavanja dalje štete prouzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva.

Ono što je još alarmantnije je da je preko dvadeset tužbi potkrepljeno tvrdnjama da je naftna industrija decenijama svesno lagala i obmanjivala javnost, negirajući činjenice i upozorenja sopstvenih naučnika o negativnom uticaju fosilnih goriva na klimu i zemljište.

Ekolog Bil MekKiben, svojevremeno je ponašanje naftne industrije okarakterisao kao „najdoslednije zataškavanje u istoriji SAD“. Sada, po prvi put nakon decenija zagađivanja, tužbe ucrtavaju put ka javnoj odgovornosti. Klimatski aktivisti kažu da ova kampanja ima potencijal da s naftnom industrijom uradi isto ono što je svojevremeno urađeno s duvanskom, nakon što je otkriveno da je ona aktivno radila na sakrivanju štetnosti konzumiranja cigareta.

„Sada smo na prelomnoj tački“, rekao je Denijel Farber, profesor prava na Berkliju i direktor Centra za pravo, energiju i životnu sredinu. „Stvari moraju da se pogoršaju za naftne kompanije. Bez obzira što imaju prilično dobre šanse da tu i tamo dobiju parnice, otkrivanje nepočinstava u smislu da su znali da je njihov proizvod poguban po životnu sredinu, kao i da su svesno lagali javnost, u velikoj meri slabi sposobnost naftne industrije da se odupre zakonu i tužbama.“

Decenijama unazad, vodeće naftne i gasne kompanije u SAD su u potpunosti bile upoznate s naučnim otkrićima vezanim za klimatske promene i opasnost koju predstavljaju fosilna goriva. Godinu za godinom, rukovodioci su od sopstvenih naučnika mogli da čuju upozorenja koja su bila eksplicitna i nimalo prijatna.

U studiji Exxona iz 1979., došlo se do saznanja da će fosilna goriva „prouzrokovati dramatičan uticaj na životnu sredinu“ u decenijama koje dolaze. „Potencijalan problem je ogroman a rešavanje hitno“, zaključeno je u studiji.

Međutim, umesto da uvide i prihvate dokaze dobijene u okviru istraživanja koja su finansirale, naftne kompanije su zajednički radile na tome da zataškaju saznanja i kreiraju narativ koji potkopava rastući stručni konsenzus vezan za nauku. Kampanja industrije fosilnih goriva se isplaćivala decenijama, bacajući senku na razumevanje javnog mnjenja u vezi s rastućom opasnosti od globalnog zagrevanja, ujedno zaustavljajući političku akciju na tom planu.

Do koje mere je rešavanje krize hitno, više se ne dovodi u pitanje. Nacrt izveštaja Ujedinjenih nacija, objavljen prošle nedelje, upozorava da će posledice klimatske krize, uključujući rast nivoa mora, ekstremne vrućine i kolaps ekosistema, iz temelja preoblikovati život na Zemlji u narednim decenijama, čak i ako se smanji emisija prouzrokovana sagorevanjem fosilnih goriva.

Da bi istražio dužinu trajanja obmana naftne i gasne industrije, kao i katastrofalne posledice po zajednice širom zemlje, Guardian pokreće jednogodišnju seriju koja prati snažne napore da se industrija fosilnih goriva učini odgovornom za svoja nepočinstva.

Naravno, očekuje se da pravni postupak traje godinama. Gradovi u Kaliforniji su podneli prve tužbe još 2017. godine, ali je sve usporeno osporavanjem nadležnosti, jer su se naftne kompanije s promenljivim uspehom trudile da parnice premeste s državnih na savezne sudove, jer smatraju da su federalni zakoni povoljniji po njih.

Međutim, ekološki aktivisti smatraju da će pozitivne stvari početi da se dešavaju mnogo pre nego što dođe do donošenja presuda u SAD. Očekuje se da će pravni postupak dodatno doprineti otkrivanju mračnih tajni naftnih kompanija. Ako je istorija putokaz, razvoj događaja bi zauzvrat mogao da promeni javno mnjenje u korist regulative protiv koje se naftne i gasne kompanije bore decenijama.

Brojne nedavne pobede koje su ostvarili ekološki aktivisti, već sada ukazuju na slabljenje moći naftne industrije. Prošlog meseca, holandski sud je naložio Shellu da smanji emisiju ugljenika na globalnom planu za 45 odsto do kraja dekade. Istog dana, u Hjustonu je ekološki „hedž“ fond primorao ExxonMobil, najveću američku naftnu firmu, da primi tri nova direktora u upravni odbor, koji će se od sada baviti ekološkim pitanjima. Investitori Chevrona, takođe su glasali za redukovanje emisije iz naftnih proizvoda.

Ranije ovog meseca, konstruktori Keystone XL cevovoda, otkazali su projekat nakon više od decenije neumoljivog protivljenja ekološkim naporima. I mada je savezni sud prošle godine odbacio tužbu koju je podnelo 21 mladih ljudi iz SAD, koji kažu da su američke vlasti ugrozile njihova ustavna prava pogoršavajući klimatske promene, Bajdenova administracija je nedavno pristala na pregovore o nagodbi, kroz simboličan gest usmeren na smirivanje mlađih glasača.

Uz sve to, američki pravnici kažu da pravno obrazloženje, koje stoji iza presuda stranih sudova, verovatno neće imati veliku težinu u SAD, a domaći zakoni uglavnom nisu dovoljno testirani po tom pitanju. Savezni sud je 2018. odbio početni pokušaj Njujorka da prisili naftne kompanije da pokriju troškove klimatske krize, rekavši da njena globalna priroda zahteva politički a ne pravni lek.

Druge regionalne tužbe probijaju se putem sudova. Od Čarlstona u Južnoj Karolini do Bouldera u Koloradu i Mauija na Havajima, zajednice nastoje da primoraju naftnu industriju da iskoristi svoj ogroman profit za nadoknađivanje štete, kao i da je obavežu da klimatsku krizu tretira onakvom kakva ona jeste, što podrazumeva hitno rešavanje.

Opštine poput Imperijal Biča u Kaliforniji, najsiromašnijem gradu u okrugu San Dijego, s budžetom manjim od godišnje zarade generalnog direktora Exxona, suočavaju se s porastom nivoa vode s tri strane, bez neophodnih finansija za izgradnju zaštitnih barijera. Oni tvrde da su naftne kompanije kreirale nesigurnost u javnosti slanjem lažnih poruka, podstičući na taj način klimatsku krizu.

Državni tužilac u Oklahomi je 2019. dobio parnicu vrednu skoro pola milijarde dolara protiv farmaceutskog giganta Johnson & Johnson, zbog lažnog reklamiranja jakih lekova protiv bolova, što je stvorilo lažnu sliku u javnosti, doprinoseći epidemiji opioida u toj državi.

U okviru ostalih tužbi vezanih za klimatske promene, uključujući i onu podignutu u Minesoti, navodi se da lažne kampanje i negiranje klimatskih promena od strane naftnih kompanija, predstavljaju prevarnu radnju. Minesota tuži Exxon, Koch Industries i industrijsku trgovinsku grupu zbog kršenja državnog zakona o manipulativnoj trgovinskoj praksi, lažnom oglašavanju i prevari potrošača. Tužba je zasnovana na relativizaciji i lažima naftnih kompanija, vezanih za naučna otkrića.

Ova država srednjeg zapada, u kojoj temperatura raste brže u poređenju s američkim i globalnim prosekom, saopštila je da su visoke temperature i „megakiše“ doprinele pustošenju poljoprivrede i poplavljivanju domaćinstava. Kao najugroženije grupe su označene porodice s niskim primanjima i manjine.

Glavni tužilac Minesote, Kit Elison, u svojoj tužbi tvrdi da je Exxon godinama organizovao kampanju zataškavanja dokaza o ekološkoj šteti prouzrokovanoj sagorevanjem fosilnih goriva, i to „sa zabrinjavajućim uspehom“.

„Optuženi su potrošili milione na reklamiranje i PR, jer su shvatili da će pravilno razumevanje klimatskih promena uticati na njihovu sposobnost da nastave s uobičajenim ostvarivanjem profita“, rekao je Elison u okviru optužnice.

Farber kaže da slučajevi zasnovani na tvrdnjama da naftna industrija laže imaju najviše šansi za uspeh.

„Mere u okviru kojih tužioci mogu da ukažu na loše ponašanje, poput slučaja kada se tvrdi da nema takve stvari kao što su klimatske promene, bez obzira što su naučnici rekli suprotno, mogle bi sudovima olakšati uvid da tužioci ne pokušavaju da preuzmu američki energetski sistem“, rekao je on.

Borba protiv činjenica

Gotovo sve tužbe protiv naftne industrije, oslanjaju se na njenu sopstvenu evidenciju kao temelj za tvrdnje u vezi s prikrivanjem rastuće opasnosti po život, prouzrokovane korišćenjem fosilnih goriva.

Shell, kao i druge naftne kompanije, imao je decenije da se pripremi za posledice, nakon što ih je uvideo kroz sopstvena istraživanja. Godine 1958., jedan od rukovodilaca, Čarls Džouns, predstavio je dokument industrijskog trgovinskoj grupi, Američkom naftnom institututu (API), u kojem se upozorava na povećanu emisiju ugljenika u izduvnim gasovima automobila. Druga istraživanja su usledila tokom šezdesetih godina, došavši do savetodavnog odbora Bele kuće, kada je izražena zabrinutost zbog „merljivih i potencijalno značajnih klimatskih promena do 2000. godine“.

U sopstvenim izveštajima API-ja, naglašene su „značajne promene temperature“ do kraja XX veka. Najveća američka naftna kompanija, Exxon isto je mogla da sazna od svojih istraživača.

Iz godine u godinu, naučnici iz Exxona su beležili dokaze o opasnostima koje izaziva sagorevanje fosilnih goriva. Džejms Blek, naučni savetnik kompanije, 1978. je upozorio da postoji „period od pet do deset godina pre nego što dođe do kritične potrebe za donošenjem teških odluka u vezi s promenama u energetskoj strategiji“.

Exxon je postavio opremu na supertanker, Esso Atlantic, da bi nadgledao prisustvo ugljen-dioksida u morskoj vodi i vazduhu. Naučnici ovog naftnog giganta su 1982. sastavili grafikon, na kojem je precizno ucrtan porast temperature na planeti od tada do danas.

„Osamdesetih godina prošlog veka je predstavljen uspostavljeni konsenzus među naučnicima“, kaže se u tužbi Minesote protiv Exxona. „Interni dokument Exxona… eksplicitno potvrđuje da je nauka bila ’jednoglasna’ i da bi promene klime planete Zemlje mogle da budu značajne.“

Nakon toga je nadzor koji je vršen s Esso Atlantica iznenada prekinut, dok su ostala istraživanja izgubila na intenzitetu.

Usledilo je nešto, što je Naomi Oreskes, koautorka izveštaja „America Misled“, nazvala „sistematskom, organizovanom kampanjom Exxona i drugih naftnih kompanija u okviru sejanja sumnje u nauku i sprečavanja preduzimanja adekvatnih koraka“.

Ovaj izveštaj ne samo što je optužio energetske gigante za zagađenje vazduha, već i za kontaminaciju „informativnog ambijenta“, i to tako što su kopirali šemu proizvođača cigareta, koristeći lažne stručnjake i promovišući teorije zavere da bi izvršili napad na rastući naučni konsenzus.

Mnoge tužbe se zasnivaju na brojnim dokumentima Exxona, koji se nalaze na Univerzitetu u Teksasu, otkrivenim 2015. od strane Škole novinarstva Kolumbija i Los Angeles Timesa.

Među njima je i dopis Exxona iz 1988., u kojem se iznosi strategija zalaganja za „uravnotežen naučni pristup“, što je u prevodu izjednačavanje čvrstih dokaza s poricanjem klimatskih promena. Taj potez je urodio plodom kod dela medija tokom 2000-ih, jer je naftna industrija uspela da postavi globalno zagrevanje kao teoriju a ne činjenicu, doprinoseći najdublje ukorenjenom klimatskom poricanju u razvijenim zemljama.

Kompanija je propagandni sadržaj objavljivala u glavnim američkim novinama, da bi sejala sumnju u javnosti. Jedan članak u New York Timesu iz 2000., pod naslovom „Neuređena nauka“, uporedio je klimatske promene s promenljivim vremenskim prognozama. Tvrdilo se da su naučnici podeljeni, i to u vreme kada je konsenzus u potpunosti podržao dokaze o rastućoj klimatskoj krizi, te da je zbog navodnih sumnji prerano za delovanje.

Predsednik i generalni direktor Exxona, Li Rejmond, saopštio je rukovodiocima 1996. da „naučni dokazi ostaju bez konačnog zaključka u vezi s tim da li ljudske aktivnosti utiču na globalnu klimu“.

„Dug je i opasan skok zaključiti da bi trebalo da smanjimo upotrebu fosilnih goriva“, rekao je on.

Dokumenti pokazuju da su kompanijski stručnjaci obaveštavali menadžment da prava opasnost upravo leži u tome.

Martin Hofert, profesor fizike s Univerziteta u Njujorku, rekao je 2019. na kongresnom saslušanju, da je kao savetnik Exxona za oblikovanje klime osamdesetih radio na osam naučnih radova za kompaniju, u okviru kojih je dokazano da sagorevanje fosilnih goriva ima „sve osetniji uticaj na klimu planete“.

Hofert je rekao da se „nadao da će dotični naučni radovi pomoći da se Exxon ubedi da investira u razvoj energetskih solucija neophodnih svetu“. Međutim, to nije bio rezultat.

„Exxon je javno promovisao stavove za koje su njegovi sopstveni naučnici znali da su pogrešni, a mi smo sve to znali jer smo bili glavna grupa koja je radila na tome. To je bilo nemoralno i u velikoj meri je unazadilo napore na rešavanju klimatskih promena“, rekao je Hofert. „Oni su namerno kreirali sumnje kada je interno istraživanje potvrdilo koliko je zapravo pretnja ozbiljna. To će, po mom ličnom mišljenju, doprineti uništenju domaćinstava i gubitku ljudskih života.“

Exxon je sarađivao sa Chevronom, Shellom, BP-om i manjim naftnim kompanijama, kako bi zajednički skrenuli pažnju s rastuće klimatske krize. Oni su finansirali industrijsko trgovinsko telo, API, jer je ono izradilo plan vredan više miliona dolara, kako bi se osiguralo da „klimatske promene postanu beznačajna tema“ kroz program dezinformacija. Po dotičnom planu, „pobeda će biti ostvarena“ kada „prepoznavanje neizvesnosti postane deo ’konvencionalne mudrosti’“.

Industrija fosilnih goriva takođe je iskoristila svoje znatne resurse da uloži milijarde dolara u političko lobiranje, kako bi blokirala donošenje po nju nepovoljnih zakona, ujedno finansirajući organizacije, čiji su nazivi zvučali neutralno i „naučno“. Jedna od njih je Globalna klimatska koalicija (GCC). Američki stejt department je 2001. je saopštio GCC-u da je predsednik Džordž B. Buš odbacio Kjoto  protokol o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, „delimično na osnovu vaših podataka“.

Exxon je sam finansirao više od 40 grupa koje negiraju naučna otkrića, uključujući George C Marshall institut, za koji se u jednoj od tužbi tvrdi da je organizovao „lažnu peticiju“ kojom se negiraju klimatske promene nastale ljudskim uticajem. Nacionalna akademija nauka ga je kasnije proglasila „namernim pokušajem navođenja naučnika na stranputicu“.

„Duboko bušenje“

Za Šeron Jubenks, zavera da se negira nauka zvuči veoma poznato. Od 2000., ona je vodila pravni tim Američkog ministarstva pravde protiv devet duvanskih kompanija, u jednom od najvećih građanskih slučajeva pokrenutih prema Zakonu o uticajima reketiranja i korupciji u organizacijama (Rico), koji je osmišljen za borbu protiv organizovanog kriminala.

Savezni sudija je 2006. utvrdio da je duvanska industrija provela decenije u obmanjivanju američke javnosti, lažući o opasnostima vezanim za pušenje, motivišući mlade ljude da konzumiraju cigarete.

Jubenksova je rekla da je, kada je sagledala strategiju industrije fosilnih goriva, odmah prepoznala obrazac koji su primenile i velike duvanske kompanije.

„Velike naftne kompanije su praktikovale potpuno isti tip ponašanja koji su koristili i duvanski giganti, za koje je utvrđeno da su odgovorni za prevare ogromnog obima“, osvrnula se ona. „Zataškavanje, poricanje problema, finansiranje naučnika koji su javno izražavali sumnju u rezultate istraživanja… Sve je to isti obrazac. Čak, mnogi advokati koji su zastupali duvanske kompanije sada zastupaju naftne.“

Ono što nije dobro po industriju fosilnih goriva je da se paralele ne završavaju ovde.

Pravni postupak će verovatno primorati naftne konglomerate da ispostave interne komunikacije akumulirane decenijama, u kojim se skriva sve ono što su znali o klimatskim promenama, kao i kada i kako (ni)su reagovali. S obzirom na ono što se već saznalo o Exxonu, nova saznanja sigurno neće biti od pomoći naftašima.

Jubenksova, koja je sada u ulozi savetnice glavnih advokata i drugih koji tuže naftnu industriju, rekla je da je prekretnica u njenoj akciji protiv duvanskih kompanija došla s otkrićem njihovih internih memoranduma, kao što je bio slučaj u Minesoti. U tim dokumentima je pronađena komunikacija u kojoj se govori o „zamenskim pušačima“ za one koji su umrli od cigareta.

„Mislim da je javnost bila posebno zaprepašćena delom sadržaja obelodanjenih dokumenata i narativom o potrebi za većim džakovima da bi se kućama odneo novac napravljen ubeđivanjem ljudi da treba da puše“, rekla je Jubenksova.

Otkrivanje internih komunikacija u duvanskim kompanijama dovelo je do promene javnog raspoloženja i politike, što je pomoglo da se otvore vrata zakonima za suzbijanje pušenja, kojima se duvanska industrija decenijama uspešno opire.

Farber, profesor prava na Berkliju, rekao je da proces obelodanjivanja nosi sa sobom sličnu opasnost za naftne kompanije, jer će verovatno biti obelodanjeno još više dokaza o obmanjivanju. On se takođe osvrnuo da će to potkopati svaki pokušaj energetskih giganata da na sudu pokušaju da tvrde da nisu bili upoznati sa štetom koju uzrokuju.

Farber je takođe izjavio da će za naftnu industriju biti teško da se odupre težini tužbi u SAD, aktivizmu akcionara i promeni javnog i političkog mnjenja. „To bi ih moglo podstaći na prihvatanje poravnanja i podržavanje zakona koji neke delimično oslobađaju odogovornosti, u zamenu za neke velike ustupke.“

Alternativa, kaže Farber, je da iskoriste svoju šansu kod sudija i porota koji klimatsku krizu doživljavaju sve ozbiljnije.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

Izvor: The Guardian