„Crveni alarm“ za planetu zbog emisije gasova staklene bašte

Planeta će se zagrejati za više od 1,5 stepeni Celzijusa ukoliko se na globalnom planu ne sprovedu strože mere.

Vlade zemalja sveta moraju prepoloviti emisiju ugljen-dioksida do 2030. da bi se ostalo u okviru „bezbednog“ praga od 1,5 stepeni Celzijusa. Međutim, nova garnitura nacionalnih programa podnetih Ujedinjenim nacijama pokazuje da će emisija jedva biti stabilizovana do 2030.

Generalni sekretar UN, Antonio Guteres, nazvao je situaciju „crvenim alarmom“ za našu planetu: „Podaci pokazuju da vlade nisu ni blizu da dostignu neophodan nivo da bi se klimatske promene stavile u okvir od 1,5 stepeni, da bi se postigli ciljevi koje nalaže Pariski klimatski sporazum.

Glavni emiteri moraju istupiti s ambicioznijim ciljevima vezanim za redukovanje emisije gasova staklene bašte.“

Dr Niklas Hone iz Novog klimatskog instituta, za BBC News je izjavio sledeće: „Postoji velik jaz koji treba da se popuni ukoliko ćemo obiljno pristupiti pragu od 1,5 stepeni koji ne sme da se pređe.

Globalna emisija mora da se prepolovi, ali s aktuelnim predlozima, ona će se samo stabilizovati, a to nije dovoljno dobro.“

Neke nacije još nisu podnele svoje klimatske planove, dok neke druge, poput Australije, nisu pružile značajnija poboljšanja u poređenju s ranijim  predlozima.

Emisija iz onih zemalja čiji je doprinos mali ili nikakav, doprinose s dodatnih 10 do 15 odsto u ukupnoj globalnoj emisiji. Meksiko i Brazil su kritikovani zbog toga što nisu učinili više.

Ipak, ima i nekih pozitivnih signala. EU, primera radi, napravila je najveći skok, od ciljanog smanjenja od 40 odsto na čitavih 50 odsto, bazirano na nivou iz 1990.

„Lestvica je mogla biti još više postavljena, ali se ipak radi o pravom koraku u dobrom pravcu“, rekao je Hone.

On je takođe pohvalio Nepal, Argentinu i Veliku Britaniju, koji su postavili cilj smanjenja emisije za 68 odsto do 2030., na osnovu nivoa iz 1990.

On je podržao klimatsku politiku Vlade Velike Britanije, i izdvojio ju je kao primer za ostatak sveta. Naime, ova zemlja je donela Zakon o klimatskim promenama koji je praktično ozakonio ciljeve, dok sve nadgleda nezavisno telo.

Ujedinjeno Kraljevstvo planira da ostvari nultu emisiju do 2050., takozvani „Net Zero“ cilj. „Radi se o robusnom sistemu koji pomaže u pružanju dugoročne sigurnosti“, rekao je dr Hone. „To šalje snažan signal investitorima.“

Predlozi vezani za emisiju, poznati kao „Nacionalno utvrđeni doprinosi“ (NDC), otkrivaju produktivan rivalitet između Japana i Kine u okviru „Net Zero“ programa.

Inicijalno, Japan nije imao plan za sredinu stoleća. Zatim je Kina predložila „Net Zero“ do 2060., da bi „Zemlja izlazećeg sunca“ odgovorila s rokom do 2050. Kineski predlog tek treba da bude formalno potvrđen UN-u.

SAD su takođe obećale da će priložiti ambiciozan podnesak pod predsednikom Bajdenom, dok Indija, za koju se dugo smatralo da treba da bude izuzeta od smanjenja emisije zbog siromaštva, kaže da razmatra sopstvene ciljeve.

Kontradiktorni prioriteti

Ipak, postoji razlika između onoga što vlade govore i onoga što rade (zvuči poznato?). Mnoge nacije su pod tenzijom zbog kontradiktornih prioriteta. Nemačka, primera radi, članica je „Powering Past Coal“ (snabdevanje električnom energijom mimo uglja) međunarodne alijanse. Ipak, prošle godine je u pogon pustila elektranu na ugalj.

Velika Britanija je osnivač dotične alijanse, ali je pustila u rad novi rudnik uglja, što je naišlo na međunarodne i kritike od strane naučne zajednice.

Na „ostrvu“ je takođe u izgradnji brza železnička veza koja neće biti „karbon neutralna“ do kraja stoleća, uz program puteva vredan 27 milijardi funti.

Velika Britanija takođe izmiče strogim ciljevima koje nameću njeni klimatski savetnici. Ipak, s druge strane, ova zemlja izbacuje ugalj iz proizvodnje električne energije, ulažući velika sredstva u obnovljive izvore energije, zahtevajući da se automobili pogonjeni dizel i benzinskim motorima stave van prodaje nako 2030.

Gospodin Guteres je rekao: „Oni koji donose odliuke moraju da delaju u skladu s onim što govore. Dugoročna posvećenost mora biti u skladu s trenutnim akcijama za pokretanje decenije transformacije, koja je ljudima i planeti tako očajnički potrebna.“

Obri Vebson, predsednik Asocijacije malih ostrvskih zemalja, rekao je: „Mi aplaudiramo zemljama koje su se obavezale u okviru 2050 Net Zero programa.

Međutim, bez kredibilnih smernica do 2030. u okviru njihovih ažuriranih planova, ta obećanja vezana za sredinu stoleća su u velikoj meri besmislena. Ovaj izveštaj potvrđuje šokantnu potrebu za hitnim delanjem i preduzimanjem akcija.“

Dr Hone je dodao: „Postoji jaz između onoga što se izjavljuje vezano za planove država i onoga što je potrebno uraditi. Takođe postoji jaz između njihovih obećanja i njihove politike kada je reč o ispunjivanju obaveza. Napredak postoji, doduše spor, baš spor, ali je ipak napredak.

Vrele Gume

Izvor: BBC News

Naslovna fotografija: Getty Images