970_250_eko
AktuelnoEco GreenOnline plus

ANALIZA: Kada će električni automobili postati „konvencionalni“?

924Pregleda

Masovno usvajanje električnih automobila će se desiti kada neki prosečan model bude koštao oko 30.000 evra, kada bude mogao da ostvari realnu autonomiju od najmanje 450 kilometara, a da baterija može u potpunosti da se napuni za 31 minut. Ovo su rezultati novog globalnog istraživanja koje su sproveli Castrol i njegova matična kompanija, BP.

 

Dakle, prekretnica kada je reč o masovnom usvajanju električnih vozila na globalnom nivou i dalje zavisi od značajnih poboljšanja na planu vremena punjenja i dometa, kao i od smanjenja troškova u okviru proizvodnje i prodaje.

 

Castrol kaže da je od kompanije za istraživanje tržišta zatražio da napravi anketu u koju je uključeno 10.000 potrošača i flotnih menadžera u osam zemalja – Kini, Indiji, SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Norveškoj i Japanu.

 

 

Studija je utvrdila da će prosečan svetski kupac tek nakon 2024. početi da razmatra kupovinu nekog elektromobila, s tim što lični interesi kupaca iz Nemačke, Velike Britanije i SAD neće u značajnijom meri biti uključeni u to do 2025.

 

Mada se generalno radi o spekulaciji, anketirani kupci automobila imaju pesimističniji pogled kada je reč o elektromobilima kao „mejnstrim“ izboru. Prosečna procena vozača u osam zemalja je da će to biti 2030., dok Britanci i Japanci smatraju da će do značajnijeg usvajanja elektromobila doći tek 2033.

 

Verovatno su značajne vladine subvencije i centralizovano planiranje vezano za elektromobile ubedili kineske kupce da će električni automobili postati „mejnstrim“ 2027. Na globalnom planu, 71 odsto flotnih menadžera očekuje da veći deo njihove kupovine bude „električan“ do 2030.

 

 

U okviru ankete je kategorizovano pet aspekata kupovine električnog automobila – cena, vreme punjenja, autonomija, infrastruktura i veličina/tip vozila, uz pitanje upućeno potrošačima i flotnim menadžerima da ih rangiraju po važnosti.

 

Za potrošače, cena se pozicionirala kao glavna zabrinutost (38 odsto), nakon toga vreme punjenja (28 odsto) i autonomija (20 odsto). Mada se ovo možda čini kontradiktornim, ukoliko je pristup brzom punjenju lak, krajnji domet ne predstavlja tako nepremostiv problem.

 

Što se tiče zabrinutosti u vezi s cenom, svi potrošači, bez obzira s kojeg meridijana da dolaze, cenu elektromobila smaraju problemom broj 1, s tim što su Britanci tu zauzeli najtvrđi stav, iskazavši kao referentnu cenu za razmatranje kupovine 22.500 funti. U Nemačkoj je ona iznosila 28.500 a u Japanu 31.000 funti.

 

Generacije vozača su se navikle da rezervoare svojih automobila dopune za nekoliko minuta a zahvaljujući usponu dizel motora, njihov domet je povećan na 800, pa i 1.000 kilometara. Ako u obzir uzmemo ovo univerzalno iskustvo,  vozači koje je anketirao Castrol se čine prilično tolerantnim kada je reč o punjenju baterija električnih automobila.

 

Globalni željeni prosek punjenja baterije iznosi po anketi 31 minut. Indijci i Kinezi su najstrpljiviji (35 odnosno 34 minuta), dok su Francuzi (27 minuta) najnestrpljiviji. Britanci su se sa zadovoljavajućih 30 minuta našli negde u sredini.

 

 

Ipak, istraživanje je pokazalo da ljudi ne smatraju da bi elektromobili mogli da postanu „mejnstrim“ samo ukoliko bi mogli da se dopune jednako brzo kao konvencionalni.

 

Kada je u pitanju domet, flotni menadžeri su bili zahtevniji od potrošača. U Velikoj Britaniji, primera radi, oni očekuju od budućih elektromobila traže autonomiju od najmanje 700 kilometara, dok su kupci „zadovoljni“ s  445 kilometara. Što se Amerikanaca tiče, oni žele domet od 520 kilometara, a Nemci 470.

 

Međutim, čini se da ovo istraživanje ukazuje na svojevrsnu „EV dilemu“. Tri zahteva – cena, autonomija i vreme punjenja, u međusobnom su konfliktu. Cena električnih automobili s dometom i brzinom punjenja koje žele prosečni vozači, nije u skladu s maloprodajnim cenama istaknutim u anketi.

 

Kia Niro je model koji je možda najbliži željenim specifikacijama iz Castrolovog istraživanja, zahvaljujući realnoj autonomiji od 415 kilometara i mogućnošću punjenja od 0 do 80 odsto kapaciteta baterije za 54 minuta uz pomoć 100 kW DC brzog punjača.

 

 

Međutim, cena od 36.850 funti, pre odbijanja vladine povlastice od 3.000 funti, i dalje je iznad očekivanja prosečnog kupca i njegove spremnosti da izdvoji dotičnu sumu za električni automobil. Vreme punjenja je takođe prilično iznad željenih 30 minuta britanskih vozača.

 

Isto tako, treba napomenuti da će se punjenjem u trajanju od 54 minuta napuniti samo 80 odsto baterije, što potencijalni domet smanjuje na ispod 390 kilometara.

 

Ideja predložena u ovom istraživanju, da bi električna vozila na kraju trebalo da se dopunjavaju u istom vremenskom okviru kao i ona pogonjena benzinskim i dizel motorima, mogla bi da bude otrežnjujuća za proizvođače automobila. Razlog leži u tome što se generalno smatra da će biti teškoća s punjenjem električnih automobila preko današnjih punjača od 150 kWh, koji mogu da obezbede 150 kilometara vožnje za 10 minuta, i obično su ograničeni na 80 odsto kapaciteta baterije.

 

Brže punjenje bi zahtevalo kompleksnije električne sisteme unutar vozila i složeniji menadžment hlađenja za baterijske pakete, da ne govorimo o opterećenju kakvo bi takav sistem punjenja izvršio na distributivnu mrežu.

 

Ovo vraća raspravu na naizgled nerešivo pitanje mogućnosti da se elektromobili učine priuštivijim ali i dalje sposobnim za ostvarivanje pristojnog dometa i brzog punjenja. Snižavanje cena baterija znatno ispod 100 američkih dolara po kWh je očigledno glavna prepreka masovnom usvajanju električnih automobila.

 

Da li će infrastruktura moći sve to da podrži?

 

Ubrzo nakon Castrolovog istraživanja, Udruženje proizvođača i prodavaca motornih vozila (SMMT), objavilo je sopstvenu studiju, koja dodatno naglašava probleme vezane za opremanje elektrodistributivne mreže infrastrukturom pogodnom za masovnu upotrebu od strane električnih automobila.

 

Po SMMT-u, „glavni faktori koji odvraćaju kupce od kupovine električnih vozila su više cene (52 odsto), nedostatak lokalnih stanica za punjenje (44 odsto) i strah da „struja“ nestane pri dužim putovanjima (38 odsto)“. Ova organizacija apeluje na ukidanje PDV-a za vozila s nultom emisijom, da bi se pomoglo ostvarivanju tržišnog učešća elektromobila do 28 odsto do 2025.

 

 

Međutim, neumoljive brojke su ono što stoji iza snabdevanja energijom, a one sugerišu da bi do potpunog prebacivanja na elektromobile moglo da dođe tek 2035.

 

Ekstenzivna analiza SMMT-a  i konsultantske firme „Frost & Sullivan“ takođe pokazuje da će za britansko tržište sastavljeno od čisto električnih automobila biti neophodno 1,7 miliona javnih stanica za punjenje do kraja ove dekade, odnosno 2,8 miliona do 2035.

 

S obzirom na to da trenutno u Ujedinjenom Kraljevstvu egzistira 19.314 stanica za punjenje, potrebno je da se dnevno instalira 507 novih da bi se ispunio plan za 2035., uz trošak od 16,7 milijardi funti.

 

Pa sad vi pređite na električne automobile…

 

Izvor: Dekarbonizacija motora No.1

2 Komentara

  1. Ljudi stvarno gledaju Crno/Bijelo. Oni bi sutra kad se probudimo da svi pređemo na struju, pa nije Rim napravljen za jedan dan… A najbolji su mi oni koji uzmu gradski auto gdje piše autonomija 120 km, čepaju gas do daske autoputem i, iako im pokazivač kaže da nema više energije, oni ostanu na sred puta i čekaju šlep službu i onda slavodobitno konstatuju kako električni automobili ne vrijede ništa.

    Hoćete li miješati kafu kutlačom? A sipati čorbu „kafenom“ kašičicom“? Električni automobili su već tu i ispunjavaju zadaću za koju su napravljeni, najviše su to gradski automobili (bez zagađenja, mali troškovi pogona) a u posljednje vrijeme i luksuzno-sporstki (veliki obrtni moment i ubrzanja, tišina vožnje).

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery