Mazda štedi na razvoju, šta se krije iza te odluke?
Nova Mazda CX-30 stiže tek 2031. godine, čak 12 godina posle aktuelnog modela.
Aktuelna Mazda CX-30 ostaće na tržištu čak 12 godina. Kompanija govori o efikasnijem razvoju i smanjenju troškova, ali iza pažljivo upakovanog PR-a krije se mnogo ozbiljnije pitanje:
Koliko danas mali proizvođač automobila uopšte može da prati tehnološku trku velikih koncerna i kineskih kompanija?
Nova Mazda CX-30 neće stići pre fiskalne 2030. godine, koja se završava u martu 2031. To je potvrdio prvi čovek Mazde Masahiro Moro, što znači da će aktuelna generacija, predstavljena još 2019. godine, provesti gotovo 12 godina na tržištu bez potpune smene generacije.
U nekim drugim vremenima to možda ne bi bilo posebno neobično. Ali u automobilskoj industriji 2026. godine, u kojoj se električne platforme, softver, baterije i sistemi veštačke inteligencije razvijaju brzinom kakvu do pre nekoliko godina nismo mogli ni da zamislimo, 12 godina zvuči kao večnost.
Mazda, naravno, ima mnogo lepše objašnjenje, zašto odlaže novu generaciju CX-30?
Prema rečima Masahira Mora, razvoj naslednika Mazde CX-30 biće podređen ozbiljnom smanjenju troškova, a kompanija će koristiti iskustva stečena tokom razvoja nove generacije CX-5.
Kao primer efikasnosti Mazda navodi upravo novi CX-5, kod kojeg je masa čelika u karoseriji smanjena za deset odsto uprkos tome što je automobil 115 milimetara duži od prethodnika.
Automobilska industrija je decenijama trošila ogromne količine novca razvijajući različite platforme, komponente i sisteme koje prosečan kupac često nije ni primećivao. Ako je moguće napraviti jednako dobar automobil jednostavnije i jeftinije, racionalizacija ima smisla.
Odluka da se jedan od najprodavanijih modela marke zadrži gotovo 12 godina ipak teško može da se objasni samo novootkrivenom efikasnošću.
Mazda mora ozbiljno da smanji troškove
Iza priče o racionalnijem razvoju nalazi se vrlo konkretna finansijska računica.
Mazda se suočava sa rastom cena sirovina, ekonomskom neizvesnošću na ključnim tržištima i, posebno, američkim carinama na automobile proizvedene u Japanu.
Američka carina na japanske automobile povećana je sa 2,5 na 15 odsto, što je posebno ozbiljan problem za proizvođača kojem je tržište SAD od ogromnog značaja.
Mazda je zato zacrtala strukturno smanjenje troškova od čak 200 milijardi jena u periodu od fiskalne 2025. do fiskalne 2027. godine.
To već daje drugačiji kontekst odluci da nova Mazda CX-30 čeka do 2031.
Kompanija to može nazvati efikasnijim razvojem, boljim korišćenjem postojećih resursa ili racionalizacijom proizvodnje.
Prevedeno sa korporativnog jezika, poruka je mnogo jednostavnija, razvoj novog automobila postao je preskup da bi Mazda mogla da menja modele tempom kojim je to nekada činila.
To ne znači da Mazda nema novca niti da je kompanija pred finansijskim problemima. Ali znači da mora mnogo pažljivije da odlučuje gde će investirati milijarde potrebne za razvoj novih generacija automobila.
Problem nije samo Mazda CX-30
Upravo tu ova priča postaje mnogo zanimljivija od pitanja kada ćemo videti novu generaciju jednog SUV-a.
Mazda je globalno relativno mali proizvođač.
Istovremeno, razvoj modernog automobila nikada nije bio skuplji.
Proizvođači moraju istovremeno da ulažu u klasične motore, hibride, električne pogone, baterije, softver, elektroniku, sisteme asistencije, povezivanje sa cloud servisima i sve zahtevnije bezbednosne i ekološke propise.
Volkswagen, Toyota, Hyundai ili Stellantis te troškove mogu da rasporede na milione automobila i desetine modela različitih marki.
Mazda nema takav luksuz.
A sa druge strane dolaze kineski proizvođači koji nove modele i tehnološka unapređenja izbacuju tempom koji tradicionalnoj automobilskoj industriji stvara potpuno novi problem.
Zato odluka da CX-30 ostane u proizvodnji gotovo 12 godina nije samo priča o jednom modelu.
To je odličan primer problema sa kojim će se sve češće suočavati manji samostalni proizvođači automobila.
CX-30 se i dalje dobro prodaje
Mazda ipak ima jedan veoma dobar argument za ovakvu odluku: kupci i dalje žele CX-30.
Model predstavljen 2019. godine bio je tokom 2025. drugi najprodavaniji Mazdin automobil na svetu, odmah iza CX-5, sa 208.869 prodatih primeraka.
Ako tržište i dalje prihvata automobil, sasvim je legitimno postaviti pitanje zašto bi proizvođač potrošio ogroman novac samo zato da bi posle uobičajenih šest ili sedam godina mogao da kaže da je predstavio „potpuno novu generaciju“.
U tom smislu Mazdina strategija čak može biti veoma pametna.
Umesto jurnjave za svakim tehnološkim trendom, kompanija može nastaviti da razvija postojeći automobil, unapređuje pogone i elektroniku i ulaže novac tamo gde će kupci razliku zaista primetiti.
Ali postoji jedan problem.
Do 2031. konkurencija neće stajati. Šta će pokretati novu Mazdu CX-30?
Iako Mazda još nije objavila tehničke detalje naslednika, vreme njegovog dolaska daje prilično jasnu predstavu o mogućim pogonima.
Nova Mazda CX-30 mogla bi da koristi budući benzinski motor Skyactiv-Z i Mazdin sopstveni hibridni sistem, čije je predstavljanje planirano uz CX-5.
Očekuje se zadržavanje koncepcije sa prednjim pogonom, a deo arhitekture mogao bi da bude zajednički sa budućom Mazdom3.
To je još jedan način da se troškovi razvoja rasporede na više modela.
Zanimljivo je da Mazda neće svuda primeniti isti recept. Nova generacija manjeg CX-3 već je potvrđena za 2027. godinu, uz proizvodnju na Tajlandu.
Dakle, nije reč o potpunom zamrzavanju razvoja, već o vrlo pažljivom raspoređivanju investicija.
Može li Mazda CX-30 da izdrži 12 godina?
Automobilska istorija prepuna je modela koji su godinama opstajali na tržištu zato što su jednostavno bili dobri.
A Mazda ima još jednu prednost: njeni kupci često upravo cene stvari koje se ne menjaju svakih šest meseci – dizajn, relativno malu masu, klasične benzinske motore i osećaj u vožnji.
Problem je što 2026. nije 1996.
Za narednih pet godina konkurenti mogu promeniti čitavu generaciju elektronske arhitekture, baterija, infotainment sistema i asistencije vozaču. Neki kineski proizvođači za isto vreme mogu predstaviti i nekoliko potpuno novih modela.
Zbog toga Mazdin potez može ispasti briljantan ako kupci nastave da biraju CX-30 uprkos njegovim godinama.
Ali postoji i druga mogućnost.
Da ćemo pred kraj decenije gledati automobil predstavljen 2019. pored konkurenata koji su u međuvremenu promenili jednu ili dve generacije i pitati se da li je „racionalizacija razvoja“ zapravo bila elegantan marketinški naziv za mnogo jednostavniji problem:
koliko dugo mali proizvođač može da finansijski prati sve skuplju automobilsku industriju?
Odgovor na to pitanje biće mnogo važniji za budućnost Mazde od same CX-30.
