Da li je moguća održiva avijacija?
Pre osam godina je potpisan Pariski sporazum koji je za cilj postavio usporavanje globalnog zagrevanja. Nije prošla ni četvrtina veka, a čovečanstvo se suočava sa ozbiljnim rizikom da ovu borbu izgubi, a avijacija svakako igra veliku ulogu u toj borbi
U poslednjih 50 godina avio-saobraćaj je porastao za 1.236%, dok je emisija ugljen-dioksida koju proizvodi civilno vazduhoplovstvo skočila za 176%.
Civilna avijacija učestvuje u ukupnom zagađenju ugljen-dioksidom 2,6%, ali ako se ništa ne promeni taj udeo će 2050. godine iznositi 20%.
Danas komercijalni avio-sektor koristi oko 300 miliona tona fosilnog goriva godišnje, a samo 0,1% održivog avio-goriva.
Ako je glavni uzročnik zagađenja koje proizvodi avio-industrija upotreba fosilnih goriva, onda je SAF najmoćnije oružje za dekarbonizaciju avijacije, jer njegova upotreba može smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 75%. Zato je Sevet Evrope doneo regulativu RefuelEu prema kojoj avio-kompanije do 2030. godine treba da koriste 6% SAF-a.
Air France – KLM avio-grupa je sebi pak postavila ambicioznije ciljeve, a to su korišćenje minimalno 10% SAF-a do 2030. godine i smanjenje emisija ugljen-dioksida do istog datuma za 30% po putniku po pređenom kilometru u poređenju sa 2019.
Prema izveštaju o održivom poslovanju koji je objavio Air France – KLM, ova avio-grupa koju čine kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF) drugu godinu zaredom.
U 2022. grupa je koristila 17% od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo 3% od ukupno proizvedenog fosilnog goriva. U 2023. godini avio-kompanije članice Air France – KLM grupe u mlazno gorivo su dodale 80.000 tona SAF-a, odnosno duplo više nego u protekloj godini.
U 2023. Air France – KLM je već dostigao prag od 1% upotrebe SAF-a na svojim letovima.
Za ekološku transformaciju avijacije neophodno je održivo avio-gorivo, ali ono je četiri do osam puta skuplje od kerozina, te ga tržište ne potražuje i zato je njegova proizvodnja mala. Kao najveći svetski korisnik SAF-a, Air France – KLM grupa stimuliše industriju proizvodnje ovog goriva. Kroz nekoliko dugoročnih ugovora sa proivođaćima i dobavljačima SAF-a iz Evrope, Severne i Južne Amerike, ova avio-grupa je obezbedila stabilno snabdevanje SAF-om, osigurala jednu trećinu svojih potreba do 2030. godine i uticala na rad proizvođača ovog goriva obezbedivši im stabilno finansiranje.
Air France-KLM je, takođe, sklopio dva strateška partnerstva i uložio u proizvodne kapacitete održivog avio-goriva kroz direktna finansijska ulaganja. Tako je KLM podržao uspostavljanje prve proizvodne fabrike u Delfzijlu (Holandija) kroz investiciju od 6 miliona evra, dok je Air France uložio 4,7 miliona dolara u proizvođača SAF-a, DG Fuels.
Ne samo kompanija, već i njeni putnici učestvuju u borbi za održivo vazduhoplovstvo i zdraviju budućnost. Od januara 2022. povećanjem cene avio-karata od nekoliko evra svi putnici već plaćaju korišćenje održivog avio-goriva. Putnici, prilikom rezervacije karata imaju opciju i dodatne kupovine SAF-a, dok kroz korporativne programe kompanije imaju mogućnost da na godišnjem nivou doprinesu kupovini i korišćenju SAF-a. U 2023. godini grupa je potpisala 116 ovakvih korporativnih ugovora. Članovi Air France – KLM programa za česte putnike, Flying Blue sa druge strane mogu donirati svoje nagradne milje za kupovinu održivog avio-goriva.
Kao pionir u upotrebi održivog avio-goriva (uvela ga je još 2011) i kao kompanija koja je 2021. obavila prvi putnički let na održivo sintetičko gorivo u istoriji avijacije (gorivo proizvedeno na bazi ugljenika i vodonika).
KLM je u aprilu 2023. eksperimentalno dokazao da je moguće i bezbedno leteti koristeći isključivo SAF.
Air France – KLM je potom u maju 2023. održao onlajn vebinar na kome je okupio naučnike, stručnjake iz vazduhoplovne oblasti, proizvođače SAF-a, predstavnike Evropske komisije i državnog sektora Francuske, kako bi se ukazalo na to da je SAF najvažniji za održiviju avijaciju, ali da su za pospešivanje njegove proizvodnje i veće korišćenje potrebna velika ulaganja, politička volja i regulative, zajednički rad različitih državnih i industrijskih sektora, kao i podrška javnosti.
