Vodoničnim gorivnim ćelijama je značajno porasla popularnost u poslednjih par godina. Globalno tržište u ovoj oblasti je bilo 2019. godine vredno 10,48 milijardi dolara, dok u međuvremenu tehnologija nastavlja da biva priuštivija i efikasnija.
Mnoge kompanije su vodonik označile kao energetski izvor budućnosti, dok neki drugi još uvek nisu ubeđeni u to. Samim tim, gorivne ćelije su predmet debate u okviru zajednice koja se bavi obnovljivom energijom. Neki tvrde da je reč o superiornoj alternativi baterijama, dok drugi kažu da vodonik nije održiv kako se to čini. Evo bližeg uvida u „za“ i „protiv“ tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija:
Za
Najznačajnija ekološka prednost koju gorivne ćelije pružaju je njihova emisija, odnosno odsustvo iste. Gorivne ćelije emituju vodenu paru i toplotu, jer se oslanjaju na prirodnu reakciju između vodonika i kiseonika. Energija koja se skladišti u baterijama, za razliku u od njih, često zavisi od električne struje dobijene iz fosilnih goriva.
Vodonika i kiseonika ima u izobilju, tako da ekstenzivna eksploatacija gorivnih ćelija na globalnom planu ne bi dovela do crpljenja prirodnih resursa. Pored toga, energija vodonika je pouzdanija i dostupna u dužim vremenskim periodima od drugih alternativa. Gorivne ćelije će raditi sve dok raspolažu gorivom, što ih čini prilagodljivijim i priuštivijim, a samim tim mnogo pogodnijim za dekarbonizaciju poslovanja, o kojoj god grani privrede da se radi.
Gorivne ćelije takođe imaju ukupnu efikasnost od oko 64 odsto, u odnosu na 20 odsto kod standardnih benzinskih motora. S tako visokom efikasnošću, one ne samo što nadmašuju fosilna, već i mnoga druga alternativna goriva.
Klimatske promene su realnost i rastući problem. Njihove efekte na životnu sredinu možemo da osetimo već sada, ne samo što se tiče poremećene meteorološke situacije, već i kroz najezdu insekata koji ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja, kao što su krpelji i komarci. Nove tehnologije mogu da pomognu usporavanju tekućih promena u atmosferi i biodiverzitetu planete Zemlje.
Protiv
Mada obećava u velikoj meri, vodonik nije bez mana. Dok gorivne ćelije ne emituju bilo kakve gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, one se često oslanjaju na procese koji ih imaju za posledicu. Naime, trenutno se u referentnoj ekonomiji kao što su SAD, 95 odsto vodonika dobija iz prirodnog gasa.
Vodonik se ne nalazi u slobodnoj formi u prirodi, tako da se on mora izdvojiti iz hemijskih jedinjenja, što iziskuje energiju. Sve dok se taj proces oslanja na fosilna goriva, energija dobijena iz vodonika nije oslobođena emisije i ne može se nazvati „zelenom“.
Takođe, trenutnu prepreku čine visoki početni troškovi, koji mogu ograničiti širenje ove tehnologije. Poslovni entiteti mogu da je zaobiđu upravo iz razloga troškova, nastavljajući da se oslanjaju na fosilna goriva.
Da li su gorivne ćelije istinski obnovljiv izvor energije?
Navedene prepreke svakako zabrinjavaju, ali nikako ne otpisuju gorivne ćelije kao neodržive. Ključ održivosti energije vodonika počiva u kombinaciji gorivnih ćelija s drugim obnovljivim izvorima. Ako postrojenja koja proizvode vodonik koriste električnu energiju dobijenu iz solarnih farmi i vetroparkova, onda imamo posla s nultom emisijom i vodonikom koji se naziva „zeleni“.
Poput drugih obnovljivih izvora u prošlosti, gorivne ćelije će postajati priuštivije kako vreme bude prolazilo. Budući da su ovde izvori energije zapravo tehnologije a ne goriva, one će vremenom postajati samo jeftinije i efikasnije. Samim tim, gorivne ćelije će već u bliskoj budućnosti postati validna zamena za fosilna goriva.
Održivost je kompleksno pitanje
Da li je nešto 100 odsto ekološki podobno ili ne, retko je „crno-bela“ priča. Gorivo samo po sebi može da ne proizvodi bilo kakvu emisiju tokom proizvodnje energije, ali procesi potrebni da čitava tehnologija funkcioniše mogu da je prouzrokuju. Održive tehnologije su kompleksne i višeznačne, tako da bi ljudi trebalo da razmotre sve postojeće faktore pre nego što donesu konačnu odluku u vezi s njima.
Kako stvari stoje danas, gorivne ćelije predstavljaju značajan napredak u poređenju s fosilnim gorivima, ali nisu u potpunosti ekološki podobne. Za razliku od baterija, ovde se stvari mogu promeniti i nulta emisija može biti postignuta, ali će za to biti potrebno vreme i investicije. S dovoljno napora i volje, ova tehnologija može obezbediti, čistu, obnovljivu energiju u budućnosti.
Izvor: Decarbonization Center
Priredio: Pavle Barta