Tokom 2019., Toyota i Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA), objavili su planove vezane za lansiranje lunarnog rovera pogonjenog vodoničnim gorivnim ćelijama kasnije u toku ove dekade
Kao što smo prekjuče objavili, ono se zove – Toyota Lunar Cruiser.
Naravno, naziv se odnosi na čuveni Land Cruiser SUV, koji je tokom decenija izgradio reputaciju ultimativnog terenskog vozila. Ono što je interesantno je da maska Lunar Cruisera evocira na klasični Land Cruiser FJ serije. Međutim, vozilo pred nama je dizajnirano da „ide hrabro tamo gde nijedan Land Cruiser nije stigao do sada“.
Dok aktuelni SUV može da primi do sedam ljudi unutar svog kabinskog prostora, u Lunar Cruiseru ima mesta za samo dva astronauta. Ipak, oni će dobiti komforniji prevoz u odnosu na prethodnike. Za razliku od rovera koji su korišćeni tokom Apollo misija, Lunar Cruiser će imati zatvorenu kabinu pod pritiskom, tako da će astronauti moći da se vozaju bez svemirskih odela.
Kada je projekat prvi put najavljen, u martu 2019., Toyota je saopštila da će rover biti sposoban da operiše na površini Meseca do šest nedelja, s autonomijom od 1.000 kilometara po rezervoaru vodonika. U isto vreme, solarni paneli će obezbediti dodatni elektricitet.
Toyota je prethodno izjavila da je sklop u vidu gorivnih ćelija pravi izbor, jer će činiti petinu mase i zauzimati 20 odsto manje zapremine u odnosu na odgovarajući baterijski pogonski sklop, što je od izuzetnog značaja, kada se u obzir uzme da sve treba da pristigne do Meseca tako što će biti lansirano uz pomoć rakete. Dodatna prednost se takođe ogleda u tome što će voda kao nusproizvod rada gorivnih ćelija, moći da se iskoristi za hlađenje opreme ili – piće.
U predlogu iz 2019., Toyota je saopštila da će vodonik i kiseonik za gorivne ćelije biti inicijalno transportovani na Mesec sa Zemlje. Kasnije, ta voda bi mogla da se iskoristi za proizvodnju vodonika putem elektrolize, s tim što bi solarni paneli obezbedili električnu energiju.
Lunar Cruiser je ekstreman primer kako proizvođači automobila mogu da prošire upotrebu gorivnih ćelija mimo putničkih vozila.
Hyundai je takođe u iznalaženju procesa koji mogu obezbediti eksploataciju ove tehnologije van automobilske industrije, jer pokušava da kreira širu sliku vezanu za ekonomiju vodonika.
Toyota je eksperimentisala s kamionima i autobusima na gorivne ćelije, a novi Mirai je na putu, mada je malo toga rečeno o ovom modelu u poslednjih godinu dana.
U međuvremenu, Hyperion, koji takođe planira da primeni tehnologiju gorivnih ćelija u različitim sferama, predstavio je svoj XP-1 superautomobil.
Vodonik bi mogao da reši problem budućeg avionskog goriva, vrlo verovatno s kompletnim redizajniranjem teretnih i putničkih aviona zbog ograničenja skladištenja vodonika.
Samo, nemojte očekivati da ovaj projekat bude na krilima nečega što potpisuje Tesla ili SpaceX. Ilon Mask je izjavio da vodonik može biti iskorišćen samo za prvu fazu raketa, ništa više. Da li se slažete s njim povodom ovog pitanja? Mi definitivno ne.
Izvor: Decarbonizacija motora No.1
