„Beograd je najzagađeniji grad u Evropi“, „Vazduh koji dišemo je opasan“, „Građani u strahu zbog zagađenosti vazduha“, samo su neki od naslova koji već nedeljama pune novinske stubce i predstavljaju jednu od glavnih tema kojom se bave elektronski mediji.
Ovom temom, danas se na stručan, ali i pežorativan način bave mnogi. I dok konkretnih instant rešenja na vidiku nema, pravi je trenutak zapitati se kako je do ovolikog stepena zagađenja uopšte došlo.
Koliko je svako od nas tom zagađenju doprineo i koliko može učiniti da se ono postepeno smanjuje?
Skoro četvrtina udela u emisiji CO2 dolazi od transporta!
Svima dostupni podaci, upućuju na činjenicu da čak 23% udela u emisiji CO2 u Srbiji, dolazi od transporta a da najveću „zaslugu“ imaju kamioni, autobusi, automobili i motocikli. Prosečna starost vozila u našoj zemlji, iznosi preko 16,5 godina, što znači veliki broj motora koji imaju Euro 3 ili čak niži standard, čime značajno doprinose zagađenju vazduha.
U današnje vreme, kada životni i poslovni stil nameće da sve više vremena provodimo u transportu, emisija CO2 se multiplikuje, a tome značajno doprinosi kvalitet, odnosno istrošenost motora koji se koriste.
I dok EURO standardi određuju količinu štetnih četica u izduvnim gasovima koje automobili smeju da emituju u različitim uslovima korišćenja, jedan od prvih koraka ka “pročišćavanju” vazduha bila bi zabrana uvoza starijih polovnih vozila, onih sa Euro 3 ili nižim standardom.
Zašto je to važno?
U 2019. godini, u Srbiju je uveženo oko 150.000 polovnih vozila, od čega je 45% čine vozila u Euro 3 standardu, uglavnom starija od 14 godina. Sa druge strane, svega 6% od ovog broja čine automobili mlađi od 4 godine sa Euro 6 standardom.
Nepopularna činjenica glasi da se ta vozila koja mi masovno uvozimo, na zapadu smatraju otpadom, dok se kod nas voze i u velikoj meri doprinose da danas udišemo vazduh koji je najzagađeniji u Evropi.
Šta kaže zakon?
Pravilnik o tehničkim pregledima vozila iz 2018. godine, propisuje obavezu vlasnika starijih vozila da svoje automobile usklade sa eko-normama, jer od 2021. Ona neće moći da prođu tehnički pregled. Ovo pravilo zahteva ulaganja u kupovinu novih katalizatora, izduvnih sistema i filtera, a kada se svestavi na papir, postavlja se pitanje vredi li na taj način ulagati ili se odlučiti za kupovinu novog ili polovnog automobila koji ispunjava ekološke standarde.
Vozila na električni pogon – misli o vazduhu pre nego što ga vidiš!
Mnogi proizvođači automobila, veliki novac ulažu u razvoj vozila na hibridni ili kompletno električni pogon. Trend rasta prodajeovakvih modela široms veta, obećava da će njihov brojznačajno povećavati iz godine u godinu, a odluka o kupovini ovakvih modela donosi višestruke benefite.
Električni automobili ne zagađuju okolinu, dok hibridni to čine u manjoj meri jer jer troše manje goriva.
Ne treba zanemariti i da su električni modeli znatno jeftiniji za održavanje.
Jaguar I–Pace: Svetski zeleni automobil 2019. donosi unutrašnji mir
Prvi potpuno električni model Jaguara, predstavlja logičan izbor za vozače koji cene kvalitet i poseduju svest o osetljivosti ekološke situacije u kojoj se naša zemlja nalazi.
Novi model, zadržao je fantastične vozne performase koje karakterišu Jaguar, uz integraciju nove tehnologije koja donosi unutrašnji mirn i novu dimenziju uživanja u vožnji.
Više električnih modela i manja dostupnost Euro 3, pročistiće vazduh u velikoj meri
Kako se ni zagađenje vazduha nijepojavilo odjednom, teško je pronaći rešenje koje može donetiznačajno poboljšanje odmah.
Ipak, svest o pozitivnom uticaju električnih modela na našu okolinu značajno se povećava, a povećanjem broja ovih modela u saobraćaju, smanjiće se emisija CO2.
Ako se tome pridoda smanjenje broja vozila koji emituju veliku količinu štetnih gasova, na dobrom smo putu!
PR British Motors / Jaguar
5 Komentara
Comments are closed.
pre 15tak godina je bio članak o tome da država planira da smanji PDV na izolacione materijale, ili da daje kredite za izolaciju objekata. Kada bi se povelo više računa o gasifikaciji, da se poveća procenat grejanja na gas, onda da se poveća broj izolovanih objekata, škole, ustanove, stambene zgrade, stare i nove, jer srbija troši oko 3 puta više energije za zagrevanje m2 od evrope. Tada bi se imalo i viška struje za izvoz. Naravno zabrana uvoza Euro 3.
Ima tu puunooo mesta za smanjivanje zagađenosti, ali se ne radi niti planira.
lično sam za reciklažu i sakupljanje plastike, da se svaka plastična abalaža dodatno oporezuje / taksa, ali da onaj ko je vrati dobije povraćaj.
skoro je bio tekst kako nemački penzioneri sakupljaju limenke, a što i ne bi kada za njih dobiju neku paru
kod nas bi taj biznis procvetao, ne bi imala ni jedna plastična flaša a ni limenka kada bi bila npr 5 din za povraćaj ambalaže
sećam se i priča da će EPS da daje po 2 ekonomične sijalice svim domaćinstvima koje redovno plaćaju struju… ali ništa od toga..
Samo Dekarbonizacija Beograd spašava!
Da li je iko ikada razmisljao da povećanjem potrošnje električne energije (što je veoma izvesno sa povećanjem broja punjača električnih automobila) mi u stvari više zagađujemo prirodu? Ako već hoće da smanje zagađenje onda neka ukinu drumski transport kamionima i da se smanji broj avion u vazduhu. Pa bre ljudi taj jedan avion potroši za jedan let toliko goriva da cela Amerika ne potroši to gorivo na putničke automobile.
Avion troši cca 3l po jednom putniku na 100km. Jedan avion puno troši ali puno i nosi, ubprosjeku je ekonomičan. Avion ne ide kroz Knez Mihajlovu već 7 do 11 kilometara visine (komercijalni).
Električbi auti uzrokuju zagađenje ali daleko manje nego SUS motori. Treba da se napraci struja, ali ona se pravi u Obrenovcu a troši u BG. Manji su gubici pretvorbe energije nego SUS (za jedan litar nafte se potroše još 4 litra nafte dok se proizvede i dopremi). Na nizbrdici dio energije se vraća u bateriju.
Za smanjenje zagađenja ima puno prostora ali svi bi da ne naruše svoj komfor (zato treba mentalitet promijeniti u, recimo, mentalitet Euro 6.2, pa tek onda motore 😊)