AktuelnoEco Green

Da li je vodonik automobilsko gorivo budućnosti?

12KPregleda

Vodonične gorivne ćelije sve su aktuelnija tema a o njima smo već poprilično pisali. Pitanje koje je goruće je da li one mogu da utiču na budućnost automobilske industrije?

 

Napredna upotreba vodoničnih gorivnih ćelija se testira i mimo očiju javnosti, u okviru vojnih baza najmoćnijih svetskih zemalja. Međutim, da li je ovo rešenje praktično za široku svakodnevnu upotrebu? Budući da proizvođači kao što su Toyota, Hyundai, Kia i Mitsubishi aktivno razvijaju ovu tehnologiju, nameće se potvrdan odgovor. Hajde da napravimo kratak pregled vezan za vodonične gorivne ćelije i njihovu rastuću popularnost u automobilskoj industriji.

 

Ova tehnologija je prisutna gotovo 60 godina. Nekada su korišćeni čelični rezervoari koji su sadržali vodonik i kiseonik, pružajući autonomiju od tristotinak kilometara. U to vreme, bilo je veoma teško baratati tako eksplozivnim gasom a da ne dođe do eksplozije, tako da je ovo alternativno gorivo gurnuto u stranu.

 

Međutim, ukoliko premotamo dešavanja do modernih vremena, uvidećemo da je vodonik dobio na popularnosti, posebno poslednjih godina. General Motors je američke oružane snage snabdeo Chevrolet Coloradom na gorivne ćelije 2017., ali su u međuvremenu počela da se pojavljuju i vozila za „civilnu“ upotrebu.

 

U poslednjih nekoliko godina, Honda, Toyota i Hyundai su na lizing izdali 1000 vozila na vodonične gorivne ćelije. Kia je još jedan proizvođač koji planira da isporučuje isključivo električne automobile u budućnosti, a razgovori o preuzimanju gorivnih ćelija od Hyundai Motor grupe su aktuelni, tako da bismo mogli videti više FCEV modela na tržištu u godinama koje dolaze.

 

Najnoviji projekti su pokrenuti u komercijalnoj sferi. Mitsubishi Fuso Truck i Bus Corp. (MFTBC), proizvođač komercijalnih vozila iz Azije, inače deo Daimlera AG, nemačke multinacionalne korporacije, nedavno je objavio da će kompanija započeti proizvodnju vozila na gorivne ćelije u drugom delu 2020-ih.

 

Već je predstavljen i koncept u vidu lakog kamiona s gorivnim ćelijama, Vision F-CELL, dok je eCanter F-CELL predstavljen u Kawasakiju, vodonično vozilo za komercijalnu upotrebu, koje je u fazi finalizacije.

 

Ako vam „eCanter“ naziv zvuči poznato, to je zato što su originalni Canter i eCanter popularni kamioni MFTBC-a, koji se koriste za kratke rute i gradske isporuke. eCanter je bio prvi  serijski potpuno električni laki kamion, s ukupnom nosivošću od 7,5 tona, sposoban da pređe oko 80 kilometara uz pomoć jednog punjenja. Danas je Japanu, Evropi i SAD operativno preko 150 eCantera.

 

eCanter, a sada i eCanter F-Cell, deo su obaveze MFTBC-a da će se pridržavati Pariskog sporazuma, odnosno raditi na borbi protiv klimatskih promena i prilagođavanju novim promenama s ciljem da se smanji emisija gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Vozila s vodoničnim gorivnim ćelijama smatraju se neutralnim rešenjem kada je o transportu reč, jer imaju mali ili nikakav negativan uticaj na životnu sredinu, bez potrebe za fosilnim gorivima ili skupim materijalima za litijumske baterije. U godinama koje dolaze, mogli bismo da imamo više ovakvih vozila, posebno u komercijalnom sektoru, ali tu postoji jedna prepreka.

 

Ono što bi trebalo da se uradi je masovna izgradnja stanica za punjenje. Sa samo 34 trenutno u zemlji kakve su SAD, mnogi potrošači će se opravdano suočiti sa strepnjom da neće moći da „natoče gorivo“ kada automobil ostane bez vodonika, što je ekvivalentno zabrinutosti vlasnika električnih automobila, čija je baterija na „izdisaju“ tokom nekog dugačkog putovanja, a stanice za punjenje ni na vidiku. Međutim, ako vodonične gorivne ćelije predstavljaju validnu buduću soluciju, neka od automobilskih kompanija će sigurno pronaći održivo rešenje.

 

Izvor: Decarbonization Center

Pavle Barta

1 Komentar

  1. Novinski članak nije odgovorio na tri ključna pitanja: koja bi bila cena takvih vozila, koliki im je ukupni karbonski otisak i najvažnije zasto se već sad ne proizvode ako su toliko dobra. Mozda je najvažnije pitanje koliko se energije koristi da bi se dopremio i “spakovao” gas i da je to mozd odgovor zasto se ova tehnologija ne koristi.

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery