Suzuki Swift 1,2 Dualjet

Dobra stara škola

Dok većina proizvođača svoje modele B segmenta iz generacije u generaciju izdužuje i proširuje, Suzuki je ostao na stanovištu da mali gradski automobil ne treba povećavati već ga valja pametno (re)organizovati

Suzuki baš muči slatke muke poslednjih godina.Teško je reći koji model ovog japanskog proizvođača ima veći uspeh na evropskom tržištu. Njihov pogon u mađarskoj je već godinama prebukiran proizvodnjom nove Vitare. Pre par sedmica smo na testu imali simpatični Ignis koji je takođe pronašao svoju lepu tržišnu nišu. Ipak, čast svakome Suzukiju ali od jednog modela očekuje se najviše. Ne samo zato što je trenutno najsvežiji model u gami, već pre svega zato što njegova istorija seže u daleku prošlost i u seriju od preko pet miliona proizvedenih primeraka. Da, pogađate, to je taj, mali div, Suzuki Swift!

Već na početku testa blizu sam zaključka da je obrni-okreni ovo najskladniji ako ne i najlepši Suzuki za kako bi rekli običnu gradsku “raju”. Oni malo pomodniji koji bi potrošili dodatni evro na originalnost, na prvo mesto u Suzuki gami po dopadljivosti i ideji stavljaju vrlo neobični ali korisni Ignis. Vitara je takođe u ešalonu uspešnih i bar za sada hrabro „ratuje“ sa svim onim što se sada svrstava u gradski krosover segment.

Manje je veće
Kako ne bi odlutali sa teme, vratimo se Swiftu. Ovo je jedan od retkih automobila za koje možemo reći da između dve generacije nije ništa narastao već je zapravo i nazadovao. Nije to veliko skupljanje, čitav jedan centimetar ali sasvim dovoljno da „provali“ Suzuki planere i njihov neobičan tržišni manevar. Fiesta, Polo, Corsa, Clio i da ih dalje ne nabrajam, svi stigoše do ili preskočiše granicu od 4 metra dužine. Niti veće gužve na ulicama, niti manje mesta za parking niti većih „gradskih“ automobila u proseku.

Potpuni apsurd. Stoga je Suzuki krenuo vrlo mudro u obrnutom smeru. Smanjio je Swifta i time poručio svima koji žele koristan gradski automobil da pogledaju u njegovom pravcu. Naravno, uštedu na tom polju nepotrebnog rastezanja modela, Suzuki je pametno investirao u dizajn i pre svega reorganizaciju unutrašnjosti.

Suzuki Swift je ostao provereno tradicionalan i pre svega prepoznatljiv
Nešto izmenjenog grila „ala Fiesta“, pojačanih bokova i ulepšane stražnjice Suzuki Swift neće svrstati u lepotane klase ali neće nikoga ni odbiti. Usput valja reći takođe, lako je modernizovati i preurediti desetak centimetara duži Polo ili Fiestu, hajde Batice, reorganizuj ti enterijer u starim itekako skučenim gabaritima. Ne znam tačno šta su uradili, ali uspeli su da naprave čudo. Swift nudi najmanje toliko prostora i komfora poput gore pomenutih većih modela, izuzimajući VW Polo.

Kako to meni izgleda, stanjena su sedišta, modernizovana konzola, uzdignut je krov i prošireni su bokovi. Sasvim dovoljno za jednu vrlo solidnu ocenu enterijera koja bi bila i znatno bolja da „legendarno“ tvrda i hladna plastika ovde ne gospodari već decenijama. Nije posebno lepa ali je sasvim pouzdano mogu potvrditi odlično završno obrađena i spremna da traje li traje.

Udobnost koju nismo očekivali
Ovoj priči savršeno kumuju neočekivano velika i udobna prednja sedišta. Lepo nose i drže telo i spremna su za mnogo više od proste gradske ekspolatacije. U skladu sa time je i solidna ocena vozačke pozicije. Ergonomski je sve na “knap” što bi nemci rekli, ali je takođe i prihvatljivo bez primedbi.

Što se pozicije i upotrebljivosti zadnje klupe tiče, ona se može oceniti kao prihvatljiva uz naglasak na poslovici “kada čeljad nisu besna, kuća nije tesna”. Suštinski, odrasle osobe prosečne građe se ovde mogu solidno smestiti. Oni bliži medveđim brojevima garderobe (uključujući i autora) moraju naći kompromis na koji su u životu svakako navikli od sedišta u pozorištu do ekonomske klase u avionu.

Sa punom odgovornošću tvrdim, vozač u Swiftu sedi bolje i udobnije nego u Opel Corsi

Povećan centralni monitor je sada dobro i pozicioniran i pregledan ali i ulepšan okvirom od klavirski polirane crne plastike. Komande klimatizacije su ostale tamo gde i treba da budu, dok su dva odvojena prključka za USB i 12V šmekerski dizajnirana i postavljena na dohvat ruke i pogledu oka. Zahvaljujući velikim staklenim površinama i dobroj poziciji vozača, preglednost prema napolju je iznad proseka, što je podatak vredan hvale pogotovo za vozila koja nose epitet gradska. Jer preglednost u gradu je presudna za lako i bezbedno manevrisanje.

Oštar na volanu i gasu
Komandna tabla je takođe modernizovana ali u ovoj navali digitalizacije deluje kao da je iz prošlog doba. Usput budi rečeno, savršeno je jednostavna i pregledna! Šta treba više od toga?

Swiftu nedostaje malo više stila i nešto kvalitetnija zvučna izolacija kabine

Ruku na srce, Swift je sa svojih 90 KS prilično oštar mališan u fazi startovanja na semaforu, čak je i prilično precizan u vođenju ali nedostaje tu one fine nijanse. U odnosu na prethodnika lakši je stotinak kilograma što se itekako oseti prilikom ubrzanja ili vođenja kroz krivine. Osim toga, novo iskustvo sa modernim a laganim trocilindarskim agregatima, pogonsku jedinicu 1,2 Dualjet čini prično klasičnom kombinacijom posebno iz ugla „sparivanja“ sa vremešnim petostepenim manuelnim menjačem. Ovde je “opipljiv” skroman obrtni moment od 120 Nm čime su značajno limitirane krajnje performanse.

Međutim, ko zna,možda baš ove primedbe za koju godinu postanu i najveća vrlina testiranog Swifta jer još niko sa sigurnošću ne može potvrditi da recimo ovaj neće „sahraniti“ u praksi dva EcoBoosta ili TSI agregata. Za sada je samo izvesno da je sa potrošnjom od prosečnih 6 litara na 100 kilometara bar za jednu litru štedljiviji od trocilindarskih suparnika.

Benzinskom klasiku ispod haube, ubrzanje do stotke za manje od 12 sekundi ne pada teško

Budući da ubrzanja Swifta između semafora nisu nikakav problem, treba povesti računa i o suprotnjoj radnji od ubrzanja. Dakle, kočenje! Ovo nije polje u kojem Swift briljira ali malo više pažnje i vozačkog proračuna biće sasvim dovoljni da se bezbedno zasutavi ovaj razgoropađeni mališan. Srećom nije težak, pa i te njegove doboš kočnice mogu biti recimo dovoljne.

Sve u svemu, Swift je iznenadio i to prilično! Čak ni okvirnom cenom od 12.000 evra nije pokvario užitak u testiranju, što se baš retko dešava.

Dakle, ukoliko ne patite od sindroma snobizma, skrenite malo pogled i na Suzuki Swift, potencijala da zadovolji ima na pretek.

Test-ekipa Vrele Gume
Tekst: Miodrag Piroški
Foto: Igor Pejović, Branko Avramović
Kamera i režija: Miroslav Šosberger
Montaža: Jovica Grujin
WEB: Zoltan Balzam