Prodaja novih automobila u Srbiji u 2019.

Malo bolje, ali i dalje daleko od rezultata iz 2007.

Portal Vrele Gume već 13 godina vas izveštava o statistici prodaje novih putničkih vozila na tržištu Srbije https://vrelegume.rs/auto-barometar/ , preko koje savršeno možemo pratiti krv, suze i znoj automobilskog života Srbije.

Kompletirana je i 2019. godina i svodi se na sledeće: ukupan broj prodatih novih vozila je 34.202, što je za oko 11% više u odnosu na prethodnu godinu.  

Tendencija rasta prodaje zabeležena je petu godinu za redom, a ukupna cifra prebacila je brojku iz 2011. (31.780), i približila se 2010. godini (38.909). Međutim, to i dalje vrlo daleko od rezultata iz perioda 2007. – 2009. kada se broj prodatih novih putničkih automobila kretao između 45 i 55 hiljada!

Kole objasnio, Hyundai razbio, Opel opstao, Ford i Honda podbacili

Kada je reč o pojedinačnim brendovima, poredak u samom vrhu se za nijansu promenio.

Prethodne godine po prodaji novih vozila prednjačila je Škoda (kao i 2016.) i njen neverovatni uvoznik AutoČačak, sa prodatih gotovo 6 hiljada vozila (tačnije 5.896) i povećanjem u odnosu na prošlu godinu od gotovo 50%. 

Zasluge za to svakako najpre idu privrednom sektoru i flotnoj prodaji. Ipak, ruku na srce, Škoda je ove godine izbacila i nekoliko sjajnih novih modela sa pristupačnim cenama, poput Skale i Kamiq-a, stigao je i restilizovani Superb, a i odlazeća generacija Oktavije je bila na akciji. Tako da bi i pored svih „veza“ i flotne prodaje trebalo ipak priznati da je Škoda zaista brend koji nudi možda i najbolji odnos kvalitet/cena na našem tržištu već godinama.

Na drugom mestu je lider prethodne dve godine, Fiat, sa 5.458 prodatih vozila i rastom od 20% u odnosu na 2018. Tu bi trebalo imati na umu da je od ukupnog broja prodatih vozila zastupljenost komercijalnog programa preko 50% (2.792), dok je prodatih putničkih “svega” 2.666 komada, što je i dalje drugi rezultat odmah iza Škode koja nema toliko razvijen komercijalni program.

Daleko ispod Škode i Fiata (bar ukupno gledano) su Volkswagen (2.271), Renault (2.229) i Dacia (2.169). Dok je VW, verovatno u iščekivanju novog Golfa, doživeo veliki pad od oko 300 vozila manje (ili recimo dvostruko manje u odnosu na 2007. godinu), Reno se održao na sličnom nivou prodaje.  Zarad što sličnijih aršina, valja naglasiti da VW i Renault imaju vrlo jaku komercijalnu ponudu. Volksvagen je od ukupnog broja vozila čak 30% (698 kom.) plasirao u komercijalnom sektoru. Kod Renault-a taj udeo je 23% (520 prodatih komercijalnih vozila), dok je Dačia doživela putnički isključivo “organski” rast u skladu sa celokupnim rastom tržišta (11%).

Jedan od retkih proizvođača koji su 2019. uspeli da podignu prodaju za čak 50% u odnosu na prethodnu godinu jeste južnokorejski Hyundai, sa odličnih 1.587 prodatih isključivo putničkih automobila.

Sa obnovljenom gotovo celokupnom gamom (I30, Tucson, Santa Fe) i modelima dostupnim i u elektro i hibridnim varijantama poput Kone i Ioniq-a, ovaj proizvođač takođe se ističe zavidnim odnosom cena/kvalitet, ali i vrhunskim PR i marketing timom, što se vidi i po rezultatima prodaje.

Potpuna suprotnost Hjundaiju je drugi južnokorejski brend Kia, sa blagim rastom (od skromnih 681 na 714  u 2019.) ali i sada dvostruko manje prodatih vozila od „zemljaka“. Može se reći gubitnik za medalju.

Skok jači od tržišnog proseka doživeo je svetski gigant Toyota (sa 1.351 na 1.649 prodata modela), kao rezultat bogate game, ali i odličnog PR-a. U ovom društvu je i  ogranak francuske PSA korporacije Citroen (sa 897  na 1.177 komada), kao japanski Nissan (562 na 740). Branilac časti poraženih iz Hladnog rata, Lada, svake godine beleži rast (sa 299 prodatih vozila 2017. na 468  primeraka 2019. godine). Šta čini rusofilija!

U pozitivnim brojkama su i katalonski Seat (sa 152 u 2018. na 221 komad 2019. godine), skromna ali odlična japanska „tri dijamanta“ Mitsubishi sa rastom od preko 100% (sa 59 na 114), kao i nadasve posebni Subaru (sa 28 na 37).

Statistički rekorderi u rastu verovatno su još uvek nedovoljno priznati Isuzu, sa 22 na 118 komada (+536%), te ponovo rođeni Lexus (sa 7 na 17) i  Abarth (sa 0 na 11). Na spisku onih kojima „ne cvetaju ruže“ ali su ipak opstali i održali određeni nivo prodaje jesu standardni Opel (sa 1.722 na 1.751, uz jaku komercijalnu ponudu),  zatim Peugeot koji je zadržao solidnu poziciju (812-864, sa komercijalnim programom),  a tu su i atipična Mazda (509-486), simpatični Suzuki (446 – 429), te tradicionalni Jeep (227-255) itd.

Velike padove, što zbog nedostatka novih modela, što zbog loše cenovne ponude i slabog marketinga, doživeli su brendovi Ford (-20%, i pored novog Focusa), Honda (sa 217 na svega 154 prodata primerka u 2019.) i Alfa Romeo (78-60).

Da mali automobili polako izlaze iz mode pokazao je sve lošiji rezultat  Mini-ja već par godina (sa 64 na 59 u 2019.) i pogotovo Smart-a ( sa 39 na 14 komada).

Premijum bitka

Za kraj smo ostavili ono što mnoge i najviše zanima. Velika nemačka trojka drži korak sa tržišnim rastom.

Mercedes-Benz je povećao prodaju sa 1.034 na 1.104, ali sa sve komercijalnim vozilima koji „okupiraju“ 20% ukupne prodaje (228 kom.).

Audi je „izgurao“ prodaju na 929 komada (sa 852), dakle više od Mercedesa u putničkom programu, dok je BMW prodao 737 vozila u odnosu na 636 iz prethodne godine. Land Rover je doživeo značajan pad sa 390 na 314 prodatih vozila (-20%), ali je ovaj koncern statistički „izvukao“ Jaguar sa rastom od preko 100% (sa 57 na 127) i prodatih čak 37 primeraka u decembru mesecu.

Ovde ćemo svrstati i švedsko-kinesko-indijski Volvo sa vrlo dobrih 265 prodatih automobila (2018. godine prodali su 206).  Porsche je prodao solidnih 104 lepotana (sa 86), čak pet kupaca postali su ponosni vlasnici Bentlija (jedan 2018.), Maserati je kupilo tri srećnika (1), a klasični britanski kraljevski brend (i pored afera u kraljevskoj porodici i navodnog brexita), Rolls-Royce ostao je na svom prethodnom nivou od čak 1 (jednog) prodatog primerka. Na kakvom je tržištu i dobro je. Ostaje žal što modeli poput Feraraija i Tesle uopšte nemaju distributersku mrežu u našoj zemlji, kao i što su nekad popularni brendovi Saab i Lancia ugašeni.

Zaključak

Sve u svemu, srpsko automobilsko tržište novih vozila u 2019. godini je zabeležilo solidan porast, što je dobra vest. Međutim, prate je još tri loše!

Prva loša vest je značajni rast uvoza polovnjaka u 2019. (154.961), pa tako imamo situaciju da se na našem tržištu na jedan kupljen novi automobil uvezu pet polovnjaka, od čega 66.307 sa Euro3 normom!

Druga loša vest je da 65% ovih brojki pripada takozvanom privrednom sektoru koji je obnavljao svoj vozni park, dok je svega trećina novih vozila stigla u ruke pojedinačnih privatnih kupaca.

Treća i najgora vest ove naše statistike jeste što je ona pouzdana kao i svaka druga, jer ne prikazuje „dnevno registrovana“ vozila koja su završila u takozvanom reeksportu u zemljama EU. Koliko ih je, možemo samo da nagađamo!

Nastaviće se…!

Tekst: Stefan Stojković

Foto: Arhiva Vrele Gume