MINI je MAXI
Naš drugar – MINI – svratio je do Srbije i pozvao nas na druženje. Mi rekli: „MOŽE!“
Političari se satraše u poslednje vreme ne bi li nama, neukima, objasnili šta je to tačno Evropa i da li ona zaslužuje da je primimo u naše društvo? A ona, Evropa, očigledno da nema taj luksuz, i dok se mi razmišljamo, odlučila je da učini nešto, i pošteno nam se dodvori udarajući na naše najveće slabosti. Došla je, i tokom proteklog petka nam se predstavila u svom najboljem svetlu. Vodila se onom da lepa reč i gvozdena vrata otvara, a kud ćete bolju, slađu i umiljatiju reč od reči – „MINI“! A mi obožavamo male karakterne automobile! I neka nam dobar deo političke elite ne zameri što nam se Evropa jako svidela, posebno privid blage šanse da bi i mi jednog dana mogli sebi da priuštimo MINI.
Korak po korak – 3 generacija
Preskočimo stilske figure, sedimo za sto sa realnošću, oči u oči, i ispričajmo ovu priču striktno činjenično, onako kako bi i sadašnja „majka“ brenda BMW voleo, i kako MINI ovaj put zaslužuje. Jer, koliko god priča o njemu ispričana u 21. veku deluje romantična i buntovnička, sudbina ovog proizvođača je tokom nastanka MINI modela, bila daleko od toga. MINI je bio potreba, bio je britanski „narodni“ auto, bio VW Ujedinjenog Kraljevstva, pravljen takav kakav je, kako bi se izborio sa osnovnim zakonima logike i tržišta koji su sve, pa i Moris, pritiskali u to vreme. On nije imao zadatak da bude trendseter, mejnstrim, prestižan… A kako je onda dostigao status koji danas ima? Kako je postao kult? Prosto je – kupovali su ga svi, jer su samo njega i njegovo održavanje mogli da priušte, i kao u prinudnim brakovima, osuđeni jedni na druge, MINI je dobro služio a vlasnici su „mališu“ zavoleli toliko, da su samo za njega do dana današnjeg stvorili poseban segment u kojem on konkurenciju nema – MINI.
Od prvog modela pa do 2000. godine, ništa se veliko na automobilu nije promenilo. Britanci su rekli sve što su imali još 1959. godine i stavili tačku na njega. A onda su došli Nemci… Kupili su i dobili samo ime, i emociju koju ono nosi. Sa infrastrukturom i armijom iz Minhena, tačno toliko im je i trebalo. Vodeći se idejom da sve promene, ali ni pedalj od emocije MINI, stvorili su „buljavu“ gradsku atrakciju – opet – i prodali je u milion primeraka! Ne menjajući mnogo ni sa drugom, prodali su ovaj put 5.4 miliona! I na kraju, u poglavlju koje daleko od toga da je poslednje, sa trećom generacijom, promenili su 99% automobila koji i dalje liči onome od pre 14 godina, koji se i dalje diči strašću onoga od pre 55 godina. Zašto? Zato što opet nisu želeli da diraju emociju. I tako, nakon svetske premijere, odlučili da zađu u naše krajeve i nama Srbima predstave „glanc“ novi MINI. Došli do nas, doveli sve verzije, mi ga probali, i zaključili – biće i 7. generacija, definitivno!
MINI u teoriji
Prvo njegovo testiranje smo podelili u dva odvojena dela. Teorijski i praktični. Ovaj letargičniji deo vodio je predstavnik BMW-a, gospodin Azad Navaz, koji se potrudio da priča bude sve, samo ne dosadna. U zamračenoj prostoriji podno projektora, on se postarao da poput profesora predstavi MINI sa papira, na najbolji mogući način, sa dovoljno emocija da otopi polarne kape. Nas je oduševio, znamo da je išao na sve moguće i nemoguće univerzitete da bi naučio tako da priča, i znamo da je njegova harizma istrenirana, a žar u njegovim očima može da bude lažan kao i priča o hlebu od 3 dinara, ali mi mu verujemo! A zašto i ne bismo, on ne prodaje prazne priče, on prodaje MINI.
A to je strast. Istinska strast, čista strast, kako vam draže. Ušla je u MINI davnih dana i zadržala se do danas, samo to imamo da kažemo! Strast pokreće Azada, i sve koji u kontakt dođu sa tim automobilom. On nam je, primera radi, pokazao ključ, sa toliko strasti i energije, kao da upravo u ruci drži eliksir mladosti. I ne samo to, svaki je detalj u priči dobio isti „tretman“. A onda ne možete a da se ne zapitate, ako Azad s toliko žara prilazi automobilu, koliko tek vatre ima u inženjerima?! Oni su napravili ključ, koji je Azad držao pred nama, i u njegov okvir ugradili „nešto“ što bez pitanja počne neobavezan „chat“ sa vašim telefonom i završi sa njegovim celokupnim sadržajem na sebi. I mi naše telefone zovemo „pametnima“? I ne samo to, TFT ekran na instrument tabli je sada 8,8 inča! Otprilike je toliko bilo vetrobransko staklo prvog modela!!!
I farovi nisu samo svetlosne grupe, oni su ustvari dva veeelika „smajlija“, a sve u svrhu ugođaja da MINI ima izraz lica večno nasmejanog i raspoloženog prijatelja neonskih obrva. Da! Nisu nam pričali o dometu farova i tehnologijama u njima, i sami smo mogli da zaključimo da do horizonta „bacaju“, pričali su o emocijama i strasti. Detalji, emocije i tako u začaranom krugu! Sve je to novi MINI. Rezultat toga, bio je pred nama u vidu 3 potpuno nova automobila na vlažnoj stazi NAVAK-a. I sada je još trebalo proveriti da li su Hans, Charles i ekipa dobro odradili svoj posao, kao i da li je priča harizmatičnog gospodina Azada opravdana. Pređimo na praktični deo predstavljanja.
Prepreke na putu – odstupite od nas!
Iz „učionce“, prešli smo direktno na stazu. I tamo su, pred nama, stajali oni o kojima smo slušali čitavih sat vremena predavanja. Predstavićemo ih odvojeno, svaki je bio zadužen da nam ponudi drugačije iskustvo, i svaki je uspeo u tome! Prvi među njima, plavi trocilindarski MINI sa 136 KS, „dopao“ nam je za vežbu izbegavanja prepreka na putu. Sedi, namesti se, gurni sedište, upali i kreni, te severnog jelena izbegni! I to uspešno, iz prve. Nema dileme, opako dobro leži na putu! Kao karting? Pa skoro!
Čunjevi, ti gnevni patuljci!
Kako bilo, ostavljamo preživelog irvasa iza nas. Nastavljamo dalje. Novi zadatak, novi automobil, novi instruktor. Trebalo je ubrzati, a potom zadržati automobil na konstantnih 50 km/h i pritom pokušavati da u slalomu izbegnete sve čunjeve pred sobom, a onda nakon njih, u povratku su nas čekali novi „patuljasti“ neprijatelji ali još zbijeniji uz maksimalnih 40 km/h. To je to, 7 krugova, vozi! Malo na dva, malo na tri, ponekad na 4 točka i to većim delom slaloma. MINI može ono što instruktori kažu! Ajmo dalje, ajmo brže. Provlačio se MINI između čunjeva vešto kao baba kroz krcat autobus. Većim delom vožnje, mi smo bili ubeđeni da je crveni „mališa“ stazu prešao na jednom točku, možda i jeste, zaista ne znamo.
Uhvati BMW!
Ostavljamo i crveni MINI, našu pobedu i našu diku. Prilazimo poslednjem drugaru za danas. Cooper S! On je za razliku od svoje braće četvorocilindarski sportista. Raspolaže sa 192 KS, i za celih 29 mm je duži od njih. Sedamo, vežemo se i polazimo za belim BMW-om serije 3. Cilj je bio da se on prati, i da se, koliko je to moguće, drži korak sa nametnutim liderom. Sve što se desilo u ranijoj vežbi, bilo je dovoljno da krenemo silovito i preko svake mere! Nismo baš uspeli da priđemo BMW-u i instruktoru koji je očigledno žmureći mogao da obori rekord staze, ali smo se držali dobro, Cooper S još bolje!
Škripalo je cvilelo sve oko nas, da bi u jednom trenutku shvatili da ovaj automobil može još više, važne su „ruke“, važan je vozač, jedini faktor koji u tom „duetu“ može da izda. Svaki naredni krug bivao je sve bolji, negde u trećem smo definitivno znali da MINI zaista „ne može da se okrene“. Imamo i predlog za MINI, jedan ali vredan. Ako je Cooper S već žut, i ako „bode“ svaku krivinu i zatim beži iz nje poput vihora, navucite na njega i neke crne štrafte. Obeležite gradsku osicu!
Mogli bi tako svaki dan, svaki mesec, ceo život, da našem voditelju emisije, ne Pavlu, već onom sa zulufima nije pozlilo na suvozačkom sedištu! Ne brinite za njega, kada je seo za volan, jedva smo ga izvukli iz MINIja.
Šalu na stranu i zaključak za kraj! Vodite nas u tu Evropu i siđite više sa ekrana i bilborda, dosadili ste i Bogu i narodu! Ako to ne uradite vi, odosmo mi bez vas!
Foto : Tijana Kulašinović, Saša Nikolić